Ova vrsta naseljava staništa u Mađarskoj i u Vojvodini, no ta staništa trenutno trpe dve ozbiljne pretnje. Jedna od dve populacije, koliko ih je ostalo u Mađarskoj, živi na rubu Nacionalnog parka „Kiškunšag", i to na lokalitetu na kome je planirana izgradnja solarne elektrane. Druga živi na graničnoj liniji sa Srbijom, kod Ašothaloma, gde je prošle godine Mađarska podigla ogradu kako bi obeshrabrila migrante da uđu u tu zemlju. Ipak, dodatan negativni efekat bio je potpuno blokiranje kretanja divljih životinja.
Na osnovu procene Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i mađarskih stručnjaka, ograda će fizički razdvojiti ovu malu populaciju, što može, zajedno sa kretanjem velikog broja ljudi, dodatnom infrastrukturom za kontrolu prelazaka granice i uznemiravanjem, da ubrza njeno izumiranje. "Teško je proučavati ove životinje, i ne znamo sa sigurnošću koliko pojačano kretanje i pojačana kontrola granice može da na njih utiče, ali ne smemo da priuštimo da izgubimo ni jednu životinju," kaže Ugro. Iz tog razloga, zaštitari prirode odlučili su da neke od ovih životinja premeste sa ugroženih lokaliteta na graničnoj liniji, na sigurnu lokaciju, kod sela Etemeš, udaljenog 11 km od granice.
"Izuzetno je teško pronaći pogodna staništa za ove životinje. Za lociranje jedne životinje potrebno je oko godinu dana" kaže Čorba. Ova vrste zahteva vrlo specifičan tip zemljišta, klimu i vegetaciju, koja je veoma često već poljoprivredom izmenjena. Nije ih lako ni uhvatiti. Čuvari otvore sveže humke koje napravi životinja, pokušavajući da izbegne nenamerno ozleđivanje jedinke, dok je ašovom sprečavaju da pobegne. Čuvari ubacuju stabljiku trske kod ulaza u ruku, koja se pomera dok životinja pokušava ponovo da iskopa izlaz prema površini. To pokazume momenat kada se životinja može iskopatina površinu. „Ovo je prilika i da se prouči formiranje nove populacije od samog početka", kaže Atila Nemet, stručnjak za slepo kuče. "Svaka životinja dobija mikročip, biva zddravstveno pregledana, i od nje se uzima uzorak za DNK analizu". Kako bi im omogućili uspešan početak, čuvari prirode prethodno iskopaju veštački rovpola metra ispod površine tla, za svaku od sedam životinja koje su do sada uspeli da premeste. Nakon toga sledi nadgledanje uspeha ovog poduhvata.
|
|
U međuvremenu, zaštitari lobiraju kod mađarske Vlade da reguliše izgradnju solarne elektrane, na način da je premesti sa mesta najgušće populacije vojvođanskog slepog kučeta na udaljenost od samo 5 ha.
