Projekat lifelineMDD , finansiran od strane EU, ima za cilj da unapredi ekološku povezanost u budućem prvom rezervatu biosfere "Mura-Drava-Dunav" koji će se nalaziti u pet zemalja.
Novi Sad, Beč. – Novi projekt ekološke saradnje Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije je zvanično započet 7. jula 2020. godine. Naredne dve i po godine 12 partnera i 18 pridruženih partnera iz različitih sektora radiće na unapređenju ekološke povezanosti i zaštiti biodiverziteta budućeg Rezervata biosfere "Mura-Drava-Dunav", žile kucavice Dunavskog basena, obnovom prirodne rečne dinamike ovih područja.
"Rezultat našeg prvog projekta, koji je završen pre godinu dana, bio je uspostavljanje saradnje među upravljačima zaštićenih područja i formiranje Prekograničnog programa upravljanja za planirani Rezervat biosphere, kao polazne osnove dodatnog unapređenja prekogranične saradnje. Postoje neiskorišćene mogućnosti povezivanja višestrukih ciljeva različitih sektora u upravljanju rekama, a cilj upravo započetog projekta lifelineMDD je da prepozna upravo te potencijale", kaže menadžerka projekta Kerstin Buk. Obnova zašuštenih, zamuljenih i od reke odsečenih prirodnih staništa i ekoloških koridora, što je jedan od glavnih ciljeva projekta, biće zasnovana na naučnim proučavanjima populacija riba i ptica, kao i na studijama dinamike rečnih sedimenta (šljunka i peska) i uticaja klimatskih promena na ovo područje. Da bi se to postiglo, na tri različita mesta, od kojih je jedno u Srbiji (kanal Lovrenac u Specijalnom rezervatu prirode "Karađorđevo") preduzeće se obbimne aktivnosti izmuljavanja i povezivanja vodenih staništa sa rečnim tokovima, radi boljeg funkcionisanja ritskih područja. Ove aktivnosti imaće za rezultat veću povezanost i dinamičnije reke, bolje kapacitete staništa, naročito za ključne vrste riba i ptica. Ni lokalne zajednice u selima uzduž rezervata biosfere neće biti isključene – cilj projekta je da se ojača njihova povezanost sa prirodom kako bi i oni koji su najbliži njoj bolje razumeli šta nude očuvani predeli uz rek.
"Na treću godišnjicu proglašenja Rezervata biosfere "Bačko Podunavlje", kojim Srbija doprinosi ovom velikom području, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode ponosno se uključio u novu zajedničkku projektnu avanturu", kaže Marko Tucakov, koordinator projekta u Zavodu. On navodi da je projekt započeo uz do sada neviđene izazove. "Ipak, veoma smo zadovoljni što u projektu učestvuju Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i Ministarstvo zaštite životne sredine kao prirdruženi partneri. Budući da se nadamo da će u periodu trajanja projekta od strane Uneska biti konačno i proglašen Rerervat biosfere Mura-Drava-Dunav u pet zemalja, veoma smo motivisani da se sa tim izazovima suočimo zajedno sa našim partnerima", kazao je Tucakov.
INFORMACIJE O PROJEKTU
lifelineMDD projekat je sufinansifran od strane Dunavskog transnacionalnog programa Evropske Unije (ERDF i IPA sredstva). Projekt je počeo 1. 7. 2020. godine i traje do 31. 12. 2022. Budžet projekta iznosi 2,98 miliona evra.
Kontakt:
Sara Pavkov, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. +381 63 566 763
O budućem Rezervatu biosere "Mura-Drava-Dunav" u 5 zemalja: Austrija, Slovenija, Hrvatska, Mađarska, Srbija su u aprilu 2020. godine zvanično podnele Unesku aplikaciju za prvi na svetu rezervat biosfere u pet zemalja. Odluka se očekuje u junu 2021. godine. Uz ukupnu povrišinu od oko 930,000 hektara i dužinu od oko 700 km, zajednička priroda i divlji svet duž Mure, Drave i Dunava će postati najveće evropsko zaštićeno rečno područje. Osnova za nominaciju je postavljena 2011. godine kada su ministri zaštite životne sredine ovih pet zemalja potpisali zajedničku deklaraciju kojom su se obavezali da uspostave prekogranični rezervat biosfere. U 2012. godini, rečna područja u Hrvatskoj i Mađarskoj dobila su status rezervata biosfere, a ubrzo su usledile Srbija (2017), Slovenija (2018) i Austrija (2019). Zajednička nominacija povezuje svih pet rezervata biosfere u jedno koherentno zaštićeno područje. Strogo zaštićena centralna i zaštitna zona, koja se sastoji od 13 glavnih zaštićenih područja, iznosi 280.000 hektara i okružena je sa 650.000 hektara prelazne zone. Pored visokog nivoa biološke raznovrsnosti, reke i plavna područja su od vitalnog su značaja za lokalnu zajednicu. Lokalni ribolovci oslanjaju na populaciju riba. Prostrana plavna područja snižavaju rizik od poplava, osiguravajući povoljne uslove za podzemne vode i samoprečišćavanje vode što je neophodno za vodu za piće, šume i poljoprivredu. Takođe, ljudi uživaju u rekreaciji uz reke šetajući, plivajući, pecajući ili opuštajući se uz vožnjom kanuom.
|
|
|
