03. marta obeležen je Svetski dan divljih vrsta. Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) je ove godine odabrala temu "Velike mačke: ugroženi predatori". U svojoj poruci, dr CRISTIANA PAŞCA PALMER, izvršni sekretar Konvencije o biološkom diverzitetu, istakla je da je ovo „odličan način da se pridobije pažnja svetske javnosti".
Velike mačke su verovatno najveličanstveniji predatori naše planete. Poznate su širom sveta kao moćne, razigrane i veoma harizmatične životinje.
Danas, velike mačke, u koje se svrstavaju ne samo lav, tigar, leopard i jaguar, nego i gepard, snežni leopard, puma i druge, suočavaju se sa mnogim pretnjama. Populacije velikih mačaka se smanjuju alarmantnom brzinom, pre svega zbog gubitka staništa i plena, lova i ilegalne trgovine. Populacija tigrova opala je za 95% u proteklih 100 godina, dok je populacija afričkih lavova opala za 40% za samo 20 godina.
Ova statistika trebala bi da bude zabrinjavajuća za sve nas. Sve je povezano. Zaštitom biljnih i životinjskih vrsta, mi takođe štitimo ekosistem koji podržava našu ekonomiju, socijalnu i kulturnu tradiciju i naše blagostanje.
Biodiverzitet održava ekosisteme funkcionalnim. Divlje mačke žive u različitim staništima, uključujući šume, tropske kišne šume, savane i mangrove. Osigurati da ovi ekosistemi budu što bogatiji i raznovrsniji je dobro ne samo za divlje mačke, nego i za nas.
Imajući u vidu značaj zdravih ekosistema u održavanju ljudskog blagostanja, nije iznenađujuće da se biodiverzitet i zdravi ekosistemi, uključujući divlje vrste I genetičke resurse vodenih i kopnenih ekosistema, ističu u ciljevima Agende 2030 za održivi razvoj.
Značaj biodiverziteta, kao integralnog dela održivog razvoja, leži u samoj srži strateškog plana za biodiverzitet 2011-2020. Ovaj plan je postavio ambiciozan program za formiranje budućnosti u kojoj su ekosistemi u mogućnosti da pruže usluge koje podržavaju planetarno blagostanje, i u kojoj globalna zajednica može održivo i jednako da beneficira od biodiverziteta, bez narušavanja iste mogućnosti za buduće generacije.
Odluke zasnovane na prirodnim rešenjima mogu pomoći u ispunjavanju ciljeva višestrukih međunarodnih sporazuma o životnoj sredini. Ova rešenja podrazumevaju smanjenje stope deforestacije i drugih oblika narušavanja prirodnih staništa, restauraciju i rehabilitaciju narušenih staništa i održivo upravljanje plantažama, njivama, pašnjacima i obalnim ekosistemima.
Ove godine obeležava se 25-a godišnjica od stupanja na snagu Konvencije za biološki diverzitet. Od stupanja na snagu, Konvencija je sprovedena kroz viziju i liderstvo prikazane od strane mnogih zemalja, ne-vladinih i inter-vladinih organizacija, lokalnih zajednica, naučne zajednice i pojedinaca.
Kao ljudska bića, mi nismo posebno izdvojeni na Zemlji. Mi smo deo prirodnog sistema ove planete. Nama, kao i velikim mačkama, čiji dan je obeležen 3. marta, potreban je zdrav i raznolik ekosistem da bi osigurali održivu budućnost za nas i generacije koje dolaze."
dr CRISTIANA PAŞCA PALMER,
izvršni sekretar Konvencije o biološkom diverzitetu, UNEP
|
|
|
|
