Kako upravlјati prekograničnim rezervatima biosfere u Evropi? Kako da pojedine države Evrope, u kojima se nalaze rezervati biosfere, komuniciraju sa svojim susedima radi lakšeg ispunjavanja cilјeva u okviru kojih UNESKO proglašava rezervate biosfere? To su bile centralne teme konferencije „Prekogranični rezervati biosfere“, koja je bila susret predstavnika MAB (Program „Čovek i biosgfera“ u okviru UNESKO-a) komiteta iz pojedinih evropskih zemalјa, upravlјača, korisnika i svih ostalih zainteresovanih za razmenu iskustava o ovim značajnim mestima susticanja održivog razvoja, naučnih istraživanja i zaštite prirode. Skup su, u francusko-nemačkomPrekograničnom rezervatu biosfere Voges du Nord - Pfälzerwald organizovali zajedno MAB komiteti ovih dvaju država i Kancelarija UNESKO-au Veneciji, a okupio je predstavnike velikog broja zemalјa Evrope, ali i Azije i Južne Amerike. Skup je održan od 2. Do 5. Juna 2015. U zamku Chateau du Liebfrauenbergu fracuskom delu rezervata biosfere.
Skup je otvorio g. Han Čunli (Han Qunli), direktor Odelenja za ekološke i prirodne nauke u okviru UNESKO-a i sekretar programa „Čovek i biosfera“, koji je naglasio činjenicu da se od oko 35 prekograničnih rezervata biosfere na svetu, 16 nalazi u Evropi. „Bez obzira na ograničenja samog Programa, on je još uvek atraktivan za potsticanje povolјnog okruženja za suživot čoveka i prirode, te vlade zemalјa sveta i dalјe uz nesmanjeni interes nominuju nova područja. MAB sekretarijat to pozdravlјa i svakako se trudi da bude dostojan promoter ovakvog pristupa interakcije čoveka i prirode“, rekao je g. Čunli. Nakon predstavnika oba rezervata biosfere-domaćina i oba MAB komiteta, usledio je intenzivan rad u grupama u kojima se, kroz interakciju i različite pristupe komunikaciji, došlo do niza predloga koji bolјe definišu poziciju i izazove prekograničnih rezervata biosfere, ali nude i konkretna rešenja.
Iako Srbija još uvek nema iskustva u upravlјanju prekograničnim rezervatima biosfere, povod učešća predstavnika Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode Marka Tucakova na ovom skupu bio je dvostruk. Sa jedne strane, Zavod je u septembru 2013. u ime Republike Srbije predao nominaciju područja „Mura-Drava-Dunav“ za rezervat biosfere u Srbiji, kako bi on postao sastavni deo velikog planiranog istoimenog prekograničnog rezervata biosfere. Planirano je da Zavod bude koordinator upravlјanja budućim rezervatom (delom koji će se nalaziti na području Srbije). Direktor Zavoda dr Bilјana Panjković član je Međunarodnog koordinacionog saveta koji nadgleda proces nominacije. Sa druge strane, UNESKO sa posebnim zanimanjem prati izazovno uspostavlјanje velikog prekograničnog rezervata biosfere na teritorijama Austrije, Hrvatske, Mađarske, Slovenije i Srbije, i pruža tehničku pomoć da bi taj proces tekao još brže. S tim cilјem je na margini ovog skupa održan i poseban sastanak prisutnih predstavnika svih pet zemalјa sa direktorom Čunlijem i njegovom saradnicom Merijem Buarman, čiji je cilј bio da se diskutuje o problemima nastalim u procesu utvrđivanja zajedničke unutrašnje zonacije pentalateralnog rezervata biosfere, kao i predstojeće izrade zajedničkog nominacionog formulara.
Republiku Srbiju na ovom skupu predstavlјali su i Jasmina Tatarac Stanković, generalni sekretar Komisije Republike Srbije za saradnju sa UNESKO u Ministarstvu spolјnih poslova, Aleksandar Dragišić, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije i predsednik Potkomiteta za MAB i klimatske promene u Komisiji, a bila je prisutna i Duška Dimović, direktorka programa Svetskog fonda za prirodu u Srbiji. Poslednjeg dana skupa bile su organizovane dve ekskurzije, jedna koja je demonstrirala socijalno-ekonomski značaj rezervata biosfere, kao i druga, usmerena prema sagledavanju vrednosti zaštićene prirode.
Marko Tucakov
|
|
|
|
|
|
|
|
|
