Strogo zaštićene i zaštićene ptice koje se zadržavaju delom ili tokom celog svog životnog ciklusa na visokonaponskim dalekovodima nisu tu slučajno. To je njihov životni prostor, nastao na uštrb elemenata prirodnih staništa koje više nemaju, posebno u ravničarskim staništima i polјoprivrednim krajevima: usamlјenih i visokih stabala. Zato su potrebe energetskog sektora, da se obezbedi nesmetan prenos električne energije do potrošača, sa jedne strane, i potrebe praktične zaštite zaštićenih vrsta koje se na dalekovodima zadržavaju i gnezde, istog značaja. To je apostrofirano na obuci rukovalaca radova i dispečara Javnog preduzeća „Elektromreža Srbije“, koja je organizovana u dva termina: od 18. do 20. marta i od 24. do 26. marta 2015. u centru Norcev na Fruškoj gori. Po pozivu inž. Maje Adamović, ornitolozi Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode mr Nikola Stojnić i Marko Tucakov, održali su tokom ove obuke predavanje o pravnoj zaštiti ptica koje su životom povezane sa dalekovodima. Tom predavanju prethodila je projekcija filma o zaštiti stepskog sokola na dalekovodnim stubovima u Mađarskoj, u produkciji mađarske kompanije za prenos električne energije visokog napona MAVIR, kao i prezentacija „Dalekovodi i ptice“ priređena od strane Draženka Rajkovića iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Monteri i dispečari JP „Elektromreža Srbije“ sa izazovima zaštite ptica suočeni su u svom svakodnevnom radu. Četiri strogo zaštićenie vrsta: stepski soko, obična vetruška, soko lastavičar i mišar gnezde se na konzolama dalekovoda tipa „portal“ i „jela“, te je njihovoj zaštiti potrebno posvetiti posebnu pažnju prilikom remonta dalekovodnih stubova. To znači zabranu svakog ugrožavanja gnezda. Kako bi sama gnezda, jaja i mladunci u njima bili bezbedni, Zavod i Društvo, zajedno sa ovoim preduzećem, u partnerskoj saradnji, postavili su 100 drvenih gnezda za njihovo gnežđenje, a prošle godini Društvo je iniciralo postavlјanje dodatnih 8 novih (biće postavlјena još 22). Rukovodilac ovog projekta ispred Društva Draženko Rajković nada se da će to značajno smanjiti eventualne probleme sa kojima se ovo preduzeće suočava, ali i da će bezbednost samih gnezda biti pobolјšana. „Od do sada postavlјenih veštačkih gnezda, stepski sokolovi naselili su tri. Smatramo da je to dobar uspeh, budući da je naša populacija ove vrste u kritičnom stanju, i da je u Srbiji preostalo najviše 21 par. Nove metalne kutije pružiće im bolјe uslove za gnežđenje, no povećanje populacije možemo da očekujemo tek ako se primene i ostale mere zaštite: zabrana (i kažnjavanje) uznemiravanja, ubijanja, trovanja, hvatanja mladunaca i odraslih ptica i pobolјšanja hranidbene baze“, kaže Rajković. Prisutni monteri i dispečari imali su priliku i da učestvuju u rešavanju kviza o poznavanju ptica, koji je za njih bio priređen.
Marko Tucakov, ornitolog u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, naglašava ogroman značaj ovakvih obuka za praktičnu zaštitu gnezda, jaja i jedinki vrsta ptica na dalekovodima. „Monteri, dispečari, i svi koji u „Elektromreži Srbije“ učestvuju u upravlјanju dalekovodima, moraju da, uz složene stručne poslove koje obavlјaju, nauče da raspoznaju gnezda strogo zaštićenih vrsta. Svaki učesnik obuke dobio je naše detalјno uputstvo o tome uz materijale sa obuke, čime će ovaj posao biti olakšan. Jedino uz taj preduslov moćićemo zajedno da aktivno radimo na njihovoj zaštiti. Važno je znati da je svako pravno i fizičko lice, kao i svaka organizacija civilnog društva, ravnopravni subjekt zaštite prirode, na osnovu našeg Zakona o zaštiti prirode. U tom smislu, svako od nas ima svoje obaveze u ovom složenom poslu, a na Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode je da sa njima svakog i upozna na području na kome je za to nadležno. „Elektromreža Srbije“ je jedan od retkih velikik javnih sistema koji je zaštiti ptice prišao sa razumevanjem i sistematski, te smo zajedno posvećeni usklađivanju potreba i interesa sektora zaštite prirode i energetike“, zaklјučuje Tucakov.
