U Jenčepingu, gradu u južnoj Švedskoj, od 10. do 13. juna 2014. održana je 26. plenarna sednica Međunarodnog koordinacionohg saveta UNESCO-vog programa “Čovek i biosfera” (MAB). Međunarodni koordinacioni savet čine predstavnici koje delegiranu države članice Ujedinjenih nacija, po principu jednake geografske zastupljenosti. Plenarnim sednicama Saveta predsedava izabrani predstavnik jedne države po istom principu, po kome se biraju i potpredsednici. Na pomenutoj sednici predsedavajuću predstavnicu Egipta zamenio je predstavnik Meksika. Sednica je otvorena pozdravnom rečju Irine Bokove, generalne sekretarke UNESCO-a.
Osim pitanja koja se odnose na funkcionisanje Programa MAB na globalnom nivou, najzanimljiviji deo programa, a istovremeno i najduži, sa najviše zemalja uključenih u diskusiju, bila je rasprava o predlozima za nove rezervate biosfere i proširenja, odnosno promene imena postojećih rezervata biosfere, koji su već deo svetske mreže rezervata biosfere. Naime, po proceduri Programa MAB, nakon što pojedine zemlje članice UN nominuju neko područje za rezervat biosfere, nominacija se predaje Sekretarijatu programa MAB, da bi, nakon toga, o njoj odlučivao Međunarodni savetodavni odbor Programa koga čine nezavisni stručnjaci iz pojedinih zemalja članica. Preporuka tog Odbora upućuje se Međunarodnom koordinacionom savetu, koji onda ima pravo da je potvrdi, izmeni ili obori, prethodno je diskutujući u užem krugu (MAB Biro) koga čine direktor UNESCO-vog odelenja za prirodne nauke i MAB programa, službenici Sekretarijata programa, kao i predsednik i potpredsednici Međunarodnog koordinacionog saveta.
Međinarodni savetodavni odbor je Savetu predložio da se devet nominovanih rezervata biosphere (u Koreji, Ekvdoru, Francuskoj/Italliji – prekogranični, Japanu, Kazahstanu, Maleziji, Mjanmaru, Velikoj Britaniji i Urugvaju) private. Za sedam rezervata biosfere predloženo je da budu prihvaćeni nakon što se dostave dodatne informacije (Albanija/Makedonija – prekogranični, Italija, Japan, Kazahstan (dva), Srbija i Južnoafrička Republika. Za 12 rezervata biosfere predloženo je da odluka bude odgođena, jedno nominovano područje je odbijeno, dok su kod dodatnih pet predložene promene imena ili obuhvata.
Odluka o nominaciji Republike Srbije za rezervat biosphere “Mura-Drava-Dunav”, za koju je Međunarodni savetodavni odbor predložio da bude prihvaćena nakon prispeća dodatnih dokumenata je odložena. Po obrazloženju Biroa, od svih zemalja koje su ušle u process uspostavljanja prekograničnog rezervata biosphere “Mura-Drava-Dunav” (Slovenija, Austrija, Mađarska, Hrvatska i Srbija) traži se zajednička mapa unutrašnjeg zoniranja prekograničnog rezervata biosfere, pre nego što se nominacija Srbije ponovo razmatra. To praktično znači da svih pet država moraju da se usaglase i o ostalim aspektima ovog zajedničkog područja, i da podnesu zajednički nominacioni formular nakon toga Sekretarijatu MAB.
Na ovom području za sada postoji već jedan proglašeni rezervat biosfere istog imena, koji su zajedno nominovale Mađarska i Hrvatska i koji je proglašen 2011. godine. U martu iste godine ministri životne sredine ovih pet zemalja potpisali su međuministarsku deklaraciju u Budimpešti, koja je snažan politički okvir za uspostavljanje ovog rezervata. Iako Deklaracija sadrži opredeljenje da upostavljanje prekograničnog rezervata biosfere neće prejudicirati rešavanje pitanja nerešenih međudržavnih granica (koja ovde postoje), ispostavilo se da je upravo pitanje nerešene međudržavne granice Hrvatske i Srbije snažno uticalo na ovakvu odluku Saveta. Veoma brzo nakon podnošenja nominacije Srbije, Hrvatska je diplomatskim putem obavestila UNESCO da nominovani rezervat iz političkih razloga vezanih za granicu sa Srbijom, ne prihvata.
Srbiju su, u svojstvu posmatrača delegiranih od strane Ministarstva spoljnih poslova, predstavljali koordinator nominacije Marko Tucakov, saradnik Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode za međunarodnu saradnju, i Goran Sekulić, pomoćnik direktora Zavoda za zaštitu prirode Srbije. U istom svojstvu, Tucakov je intervenisao na plenarnom zasedanju, nakon odluke Saveta:
“Republika Srbija je zahvalna Sekretarijatu na čestitkama povodom nominovanja područja Mura-Drava-Dunav za rezervat biosfere koji se prostire u pet opština i na područjima 26 naselja u severozapadnom delu zemlje. Sledeći preporuke Biroa kada je Srbije 2001. nominovala isto područje za rezervat biosfere, u novoj nominaciji iz septembra 2013. svi pomenuti aspekti su prihvaćeni i primenjeni: proširenje granica kako bi se uključilo vise naselja i proširenje centralne zone, prekogranična saradnja, izrada plana upravljanja i snažnije učešće lokalnih zajednica. Srbija je tokom proteklih godina bila snažno uključena u proces uspostavljanja prvog na svetu prekograničnog rezervata biosfere koji će se prostirati u pet država, i još uvek je posvećena postizanju zajedničke vizije i obaveza, na osnovu Međuministarske deklaracije. Izrada zajedničke mape zonacije je izazovan zadatak za vlade i stručnjake iz pet zemalja. Srbija traži od sekretarijata MAB programa da igra aktivnu ulogu u tom procesu, zajedno sa predstavnicima pojedinih zemalja, i time potpomogne uspostavljanje ovako velikog rezervata biosfere koji je već sada poznat kao “Amazon Evrope”. Nadamo se da će svih pet zemalja poštovati ministarsku Deklaraciju, koja je trasirala jasan put ka uspostavljaju ovog rezervata biosfere. Zahtevamo i da se jednako tretiraju sve nominacije za rezervate biosfere u pograničnim područjima i verujemo da ne sme da se obeshrabri nominovanje prekograničnih rezervata biosfere u graničnim područjima gde postoje otvorena pitanja utvrđivanja graničnih linija, jer politička rešavanja takvih pitanja često traju veoma dugo”.
Pet država sada imaju zadatak koji je izazovniji nego ikad. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode svakako ostaje privržen njegovom ostvarivanju, nadajući se da političke prepreke neće zaustaviti dostizanje ovako snažne inicijative u zaštiti prirode, makar su je privremeno usporile.
Marko Tucakov
|
|
