Stručnjaci Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode iz Novog Sada, u saradnji sa stručnjacima PMFa, Departmana za biologiju i ekologiju u Novom Sadu, ustanovili su novu invazivnu vrstu briozoe u vodama Srbije, Pectinatella magnifica (Leidy 1851), reka Tamiš kod Opova, 10. Septembar 2014.
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je 27. avgusta 2014. godine obavešten od strane koordinatora V Eko regate Tamiš 2014., gospodina Milorada Timčenka iz Pančeva, da su učesnici regate pronašli neobičan novi organizam u reci. Saopštili su da je organizam loptastog izgleda, prečnika oko 18cm, mrke boje i želatinozne unutrašnje strukture. Na osnovu izgleda organizma i pregleda fotografija na internetu pretpostavili su da se radi o vrsti Pectinatella magnifica.
Kako bi proverili ovaj nalaz i uzeli uzorak novog organizma ekipa Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode iz Novog Sada (stručni saradnici mr Oliver Fojkar i Jelena Stanišić), u saradnji sa Miloradom Timčenkom (Sekretarijat za privredu i ekonomski razvoj, opština Pančevo), Petrom Živkovićem (Agencija za saobraćaj gradske uprave grada Pančeva) i Marinom Mitrović (inspektor za zaštitu životne sredine, opštinska uprava Opovo) je izašla na teren dana 10. septembra 2014., na mesto prvobitnog nalaza, reka Tamiš kod mesta Opovo (foto 1.). Nakon višesatnog istraživanja pronađena su tri loptasta organizma uz desnu obalu reke Tamiš, u mirnom rukavcu obraslom vrbama (foto 2. i 3.) Loptasti organizmi , jedan prečnika 15 cm, a druga dva oko 10 cm, su se nalazili pričvršćeni za potopljene grane vrbe na dubini od oko 40 – 50 cm (foto 4. i 5.). Pronađeni organizmi su fotografisani, snimljeni video kamerom i fiksirani 4% formaldehidom (foto 6. i 7.). Nakon konsultacije sa prof. dr Ivom Karamanom sa PMF-a, Departmana za biologiju i ekologiju u Novom Sadu, ustanovljeno je da se zaista radi o vrsti slatkovodne briozoe Pectinatella magnifica (Leidy 1851). Prema njegovom navodu ovu briozou su u reci Dunav još 2013. godine registovali naučni saradnik dr Tamara Jurca i stručni saradnik dr Mladen Horvatović sa Departmana za biologiju i ekologiju u Novom Sadu, ali do sada ti podaci nisu publikovani.
Vrsta Pectinatella magnifica spada u Briozoe, red Plumatellida. Uobičajen naziv za ovu grupu je: mahovnjaci (životinje mahovine), a za vrstu: veličanstvena briozoa. Briozoe su veoma stara grupa organizama, nastale još pre 500 miliona godina, a njeni fosili se nalaze u stenama iz gornjeg Kambrijuma. To je kolonijalni organizam, čije kolonije mogu biti veličine i do 2 metra. Kolonije ova vrste se često nalazi vezane za predmete u slatkim vodama, ali se mogu naći i da slobodano plutaju na vodi.
Briozoae su grupa malih beskičmenjaka koji žive kao kolonije u vodenim staništima i hrane se planktonom, filtrirajući vodu. Od nekoliko hiljada vrsta briozoa, najveći broj živi u morskim sredinama, izuzetak su 94 slatkovodnih vrsta koje se nalaze isključivo u slatkovodnim stajaćim ili sporotekućim vodama (Massard i Geimer 2008). Pectinatella magnifica, veličanstvena briozoa, je jedna od ovih neobičnih slatkovodnih vrsta briozoa, specifična po tome što gradi najveće kolonije (Vilcok 1906).
Odakle potiče Pectinatella magnifica
Veličanstvena briozoa potiče iz Severne Amerike, iz jezera i mirnih voda istočno od Misisipija, od Ontarija do Floride. Ona se u poslednjih 30 godina proširila u mnoge slatkovodne sisteme u zapadnom SAD, a dospela je i u Evropu i Aziju. P. magnifica je pronađena u gornjoj Elbi u Nemačkoj 1950., a zatim u Berlinu i Vroclavu. Takođe je zabeležena u Rumuniji i Turskoj . U Francuskoj, je zabeležena u oblasti Franche-Comte 1994 godine. Pojava U Holandiji je prvi put prijavljena 2003. godine, a takođe je zabeležena u Češkoj i Austriji. Pored Evrope i Severne Amerike, zabeležena je i u Japanu i Koreji ( Zuzana Balounová et all. 2013). Ova vrsta do sada nije zabeležena u tropskoj Africi, Australiji ni na ostrvima Pacifika (Rogick 1950.)
Građa Pectinatella magnifica
Pectinatella magnifica stvara kolonije loptastog oblika, najčešće pričvršćene za vodeno bilje i granje. U sredini kolonije se nalazi želatinozna masa (foto 6.). Na površini jezgra se formiraju vidljive rozete izgrađene od 10-18 pojedinačnih životinja, zooida. Zooidi se sastoje od dva dela: cistida (omotača) i polipa. Spoljašnjost cistida se sastoji od hitina i supstance nalik želeu. Celu površinu centralnog gela prekriva mozaik grupisanih zooida. Veličanstvena briozoa se reprodukuje u jesen oslobađanjem "statoblasta" (“zimskih jaja”), smeđih plivajućih zrnaca (foto 8.). Svaki statoblast ima istureni niz kukica koje lako prijanjaju na podlogu (foto 9.). Kolonije briozoa se raspadaju u jesen kada se voda ohladi ( ispod 16º C), a tada se oslobađaju i statoblasti. Statoblasti plutaju na površini vode i mogu da se zakače na životinje, ptice selice, pse i druge sisare. Oni miruju u toku zime i aktiviraju se u proleće sledeće sezone.
Uticaj na ekosistem
Ove briozoe filtriraju vodu i neposredan rezultat veće pojave ovih životinja dovodi do povećanja kvaliteta vode i povećanja providnosti. Međutim, velika masa kolonija veličanstvenih briozoa može dovesti i do negativnog efekta, može doći do zagušenja odvoda i kanala. Takođe, kada dospeju izvan vode na zemljište imaju neprijatan miris ribe. Obzirom da prečišćavaju vodu i čine je providnijom mogu dovesti i do poboljšanja uslova za fotosintezu i bujnijeg razvoja vodenog bilja. Pojava briozoa je znak preteranog đubrenja i povećanja koncentracije organskih hranljivih materija u vodi.
Još ne raspolažemo podacima kakav će uticaj na naše vodene ekosisteme imati nova invazivna vrsta briozoe Pectinatella magnifica.Stoga će ekipa PZZP nastaviti da prati stanje na našim vodama.
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Molimo sve one koji primete ovu vrstu u našim vodama da nam dostave informacije o mestu nalaza, sa fotografijom, na mail Pokrajinskog zavoda: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili na tel: 021 4896 326 ili 021 4896 334.
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
stručni saradnici: Mr Oliver Fojkar, Jelena Stanišić
