Svetski dan močvarnih staništa (World Wetlands Day, Ramsar Convention) se obeležava svake godine 2. februara kako bi se podigla svest javnosti o značaju i zaštiti vodenih, močvarnih, vlažnih staništa. Ramsarska konvencija ozaštiti močvarnih područja je usvojena 02. 02. 1971. godine, u iranskom gradu Ramsaru i pruža mogućnosti za međunarodnu saradnju i aktivnosti na nacionalnom nivou sa cilјem očuvanja i racionalnog korišćenja vlažnih područja.
Generalna skupština UN je takođe usvojila Rezoluciju 75/317, 30. avgusta 2021.godine kojom je 2. februar proglašen Svetskim danom močvara. Tema Svetskog dana močvarnih staništa za 2023. godinu je:„Vreme je za obnovu močvarnih staništa" (It's time for wetland restoration) kojom se naglašava potreba da se hitno pristupi obnovi ugroženih močvarnih i drugih vlažnih staništa.
Skoro 90% svetskih močvara je degradirano u poslednjih trista godina, a močvare gubimo tri puta brže od šuma. Svetski dan močvara je idealan trenutak za povećanje svesti lјudi o ovim kritično važnim ekosistemima. Konvencija kao močvarna, vlažna, područja obuhvata: jezera i reke, podzemne izdani, bare, močvare, vlažna travnata područja, tresave, oaze, estuare, delte, mangrove, priobalna područja, koralne grebene, kao i lokalitete nastale aktivnošću čoveka, kao što su ribnjaci, pirinčana polјa, vodene akumulacije, slatine...
Vlažna područja predstavlјaju centre biološke raznovrsnosti i staništa raznovrsne, specifične flore i faune. Ona su od suštinskog značaja za opstanak retkih i ugroženih vrsta bilјaka i životinja (ptica, riba, sisara...) koje svoj životni prostor nalaze u vodi ili kraj nje. Međutim, ova područja su izuzetno značajna i za čoveka, jer u mnogim aspektima neposredno utiču na njegov opstanak. Vlažna područja su od neprocenjive vrednosti za život i ekonomski razvoj na Zemlјi.
Trenutno u Svetu postoji 2471 Ramsarsko područje, površine od oko 256 miliona hektara. Broj potpisnika Ramsarske Konvencije u Svetu je 172 države i organizacije. U Srbiji imamo 11 Ramsarskih područja koja se prostiru na oko 130 525 hektara, a to su: Obedska bara, Ludaško jezero, Stari Begej-Carska bara,Gornje Podunavlјe, Slano Kopovo, Zasavica, Labudovo okno, Peštersko polјe, Vlasina, Kovilјsko-petrovaradinski riti Đerdap. Đerdap je poslednje područje koje je upisano na Svetsku listu međunarodno značajnih vlažnih područja u Srbiji 2020 godine. U AP Vojvodini se nalazi čak osam (8) Ramsarskih područja, a Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je izradio dokumentacionu osnovu za njihovu uspešnu nominaciju.
Da bi se sačuvale i unapredile prirodne vrednosti u postojećim i potencijalnim ramsarskim područjima u našoj zemlji, kao i svim drugim vrednim vlažnim staništima gde je voda jedan od glavnih ekoloških faktora opstanka staništa i vrsta, neophodno je stalno praćenje stanja i promena kao i preduzimanje aktivnih mera zaštite prirode vezanih za unapređenje prirodnih vrednosti, posebno kroz projekte revitalizacije staništa, unapređenja vodnog režima i oporavka ugroženih vrsta. Postoje brojni primeri dobre prakse u Vojvodini vezani za projekte očuvanja i unapređenja vlažnih staništa, a najuspešniji su realizovani na Obedskoj bari, Zasavici, Ludaškom jezeru, Slanom kopovu, Koviljsko-petrovaradinskom ritu, Carskoj bari, Gornjem Podunavlju, Karađorđevu i Trskovači. Zaštita predela, staništa i vrsta podrazumeva neprekidni rad i ulaganja. Revitalizacija močvarnih i drugih staništa i aktivna zaštita ugroženih vrsta nije „ekološki hir", niti rasipanje dragocenih materijalnih resursa, već realna potreba svakog društva.
Pokrajinski zavod za zaštitu prirode ističe da su močvare, kao i sva druga vlažna staništa, izuzetno važni ekosistemi koji doprinose očuvanju biodiverziteta, ublažavanju klimatskih promena, predstavlјaju rezervoare slatke vode, utiču na svetsku ekonomiju i još mnogo toga. Od presudnog je značaja da podignemo nacionalnu i globalnu svest o značaju močvara kako bismo zaustavili i preokrenuli trend njihovog brzog gubitka i podstakli akcije za njihovo očuvanje i obnovu.
Više na linku: https://www.worldwetlandsday.org
|
|
|
|
|
