Istraživači ptica iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije i Udruženja ljubitelja prirode „Riparia“ bili su obradovani ovih dana, kada su naišli na davno željeni prizor. U okolini Stanišića ornitolog Dejan Đapić ne samo da je zapazio tri modrovrane, nego je u jednoj kućici za ptice pronašao leglo sa dva mladunca.

„Vrednost ovog ornitološkog nalaza je veoma velika. Ove retke ptice nizijskih livada, bile su nestale iz zapadne Bačke pre više od trideset godina, a iz severnog dela ovog područja tačno 1978, kada su se verovatno poslednji put gnezdile kod Rastine“, ističe Dejan Đapić, aktivista ovih udruženja. „Ono što im je nedostajalo, mi smo im nadoknadili: to su duplje u kojima se gnezde. U okolini Stanišića postavili smo više od 10 kućica, i, zaista, od pre par godina modrovrane smo viđali sve češće, a pojedine su počele i da ispituju novopostavljene duplje. Pošto je na pustarama u dolini Mostonge gotovo sve drveće odavno posečeno, nismo imali dugi izbor nego da modrovranama kućice postavimo na stubove niskonaponsih dalekovoda. To pticama ni malo nije smetalo“, zadovoljan je Đapić.

Povratak modrovrane je dobro došao i kao potvrda prirodne vrednosti doline Mostonge, koja je na listi područja čiju zaštitu je pokrenuo Pokrajinski zavod za zaštitu prirode. Marko Tucakov, ornitolog u Zavodu, kaže da su slatine i zaslanjena jezera u slivu Mostonge još uvek prostrana, sa ukupnom površinom od oko 3800 ha. „Nekada meta tehnoloških intervencija sa namenom da se zaslanjeno zemljište učini pogodnim za ratarstvo, danas se kontinentalne slatine smatraju prioritetnim za zaštitu, kao u Srbiji, tako i u Evropskoj uniji. Bogatstvo retkih i ugroženih vrsta, tradicionalna poljoprivredna praksa, proizvodnja čuvenog somborskog ovčijeg sira od mleka panonske cigaje, lekovito bilje i mogućnost promocije svih ovih potencijala za lokalne ljude uticalo je na odluku Zavoda da izradi predlog za proglašenje zaštićenog područja u dolini Mostonge. Prisustvo modrovrane i drugih retkih vrsta samo potvrđuje da je ovo opredelenje ispravno“, kaže Tucakov.

Ornitolozi i zaštitari prirode su, međutim, zabrinuti za to da li će išta od ovog područja uopšte da opstane dok predlog o zaštiti ne bude na redu za odlučivanje. Oba naša sagovornika na pitanje šta je glavni problem zbog koga je proglašenje zaštite tako hitno, navode da se slatinske livade u procesu davanja državnog poljoprivrednog zemljišta u zakup masovno pretvaraju u oranice i tako nepovratno nestaju i staništa za živi svet, ali i toliko vredni panonski slani pašnjaci.