Novi Sad, 16.11.2016.
Odbornici Skupštine grada Novog Sada su na radnoj sednici, prvi put vođenoj u skladu s novim Poslovnikom, doneli odluku o proglašenju Spomenika prirode „Park Instituta u Sremskoj Kamenici". Odluka je donesena većinom zato što su je podržali i opozicioni odbornici. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je izradio studiju zaštite prirode Spomenika prirode "Park Instituta u Sremskoj Kamenici" i uskladio je sa Zakonom o zaštiti prirode a predao je na usvajanje Gradu Novom Sadu još 29.septembra 2011. godine.
Zbog utvrđenih vrednosti koje poseduje, "Park Instituta u Sremskoj Kamenici" spada među vrednije objekte vrtne arhitekture iz druge polovine 20. veka. Zaštita prirodnih vrednosti ovog parka datira od 1976. godine kada ga je novosadska Skupština stavila pod zaštitu kao Regionalni park pod imenom "Park Instituta za tuberkulozu i grudne bolesti u Sremskoj Kamenici". Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je nakon donošenja Zakona o zaštiti prirode pristupio izradi revizije prirodnih i stvorenih vrednosti ovog zaštićenog područja i utvrdio da "Park Instituta u Sremskoj Kamenici", zbog značaja za stvaranje povoljne mikroklime, poboljšanje kvaliteta vazduha i životne sredine, ispunjava uslove za zaštitu kao Spomenik prirode – zaštićeno područje od lokalnog značaja, treće kategorije. Ovom revizijom obuhvaćena je veća površina u odnosu na prvobitno zaštićenu, odnosno, umesto dosadašnjih 26ha, za zaštitu je predloženo 35ha 30 ari i 48m2.
«Park instituta u Sremskoj Kamenici» je nastao u drugoj polovini XX veka. Štiti se zbog raznovrsnosti dendroflore, očuvanosti koncepcije, značaja za stvaranje povoLjne mikroklime i poboLjšanja kvaliteta vazduha i životne sredine. S obzirom na specifičnost namene okoline bolničke ustanove, odlučeno je o potrebi podizanja parka. Pored toga što je uticaj vegetacije na fiziološke funkcije čoveka evidentno pozitivan, projektant je izabrao posebne biLjne vrste koje imaju izraženo sanitarno-higijensko dejstvo na okruženje. Mnoge biLjke koje se nalaze u ovom parku imaju fitoncidno dejstvo. To znači da deluju toksično na mikroorganizme, odnosno imaju fungicidna, baktericidna i druga svojstva. U borovoj šumi ima znatno manje bakterija i patogenih gLjivica nego u brezovoj šumi. Aromatični mirisi i smolaste izlučevine nekih vrsta imaju antibiotička svojstva. U tome je specifičnost ovog parka.
DENDROLOŠKE ODLIKE
Park se odlikuje velikim brojem vrsta dendroflore koja je zastuplјena u vidu masiva, grupa, drvoreda, u sklopu parternog uređenja i solitera.
Centralni deo predstavlјa parterno rešenje u neposrednom okruženju glavnih objekata instituta gde preovladavaju travne površine oivičene drvećem i žbunjem izražene dekorativnosti.
Parterno rešen centralni deo okružen je pretežno masivima crnog bora (Pinus nigra Arn.) ispresecanim sistemom staza. Pored navedenog, parku su zastuplјeni masivi belog bora (Pinus silvestris L.), pseudotsuge (Pseudotsuga menziesii (Mirbel) Franco); zatim masivi lišćara i to: srebrne lipe (Tilia tomentosa Mnch.), mleča (Acer platanoides L.), javora (Acer pseudoplatanus L.) i drugih vrsta.
Od solitera se po dekorativnosti izdvajaju stabla kalifornijskog libocedra (Calocedrus decurrens (Torr.) Florin.), lavsonovog hameciparisa (Chamaecyparis lawsoniana (Murr.) Parl.), džinovske sekvoje (Sequoiadendron giganteum (Lindl.) Buchh), arizonskog čempresa (Cupressus arizonica Greene.), himalajskog kedra (Cedrus deodara (D.Don) G.Don), atlaskog kedra (Cedrus atlantica Man. i Cedrus atlantica Man. 'Glauca'), pančićeve omorike (Picea omorika (Pančić) Purkyne), bodlјive smrče (Picea pungens Engelm. 'Glauca' i Picea pungens Engelm. 'Koster'), božikovine (Ilex aquifolium L.), piramidalnog hrasta (Quercus robur L. 'Fastigiata'), divlјeg kestena (Aesculus hippocastanum L.), divlјeg kestena crvenog cveta (Aesculus x carnea Hayne), sofore (Sophora japonica L.) i dr.
|
|
|
|
