Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

geoportal

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Jun 2022
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
Nema slike
Svetski dan zaštite životne sredine je dan koji se obeležava u celom svetu svakog 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa cilјem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer se tog dana održala Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. godine. U svetu se na ovaj dan pokreću brojne aktivnosti u koje je uklјučena javnost, a koje propagiraju odgovorni odnos prema okruženju. U pomenute aktivnosti se jednako uklјučuje i vladin i nevladin sektor.
Datum :  nedelja, 05 jun 2022
6
7
8
Nema slike
Svetskog dana okeana podsećamo se na vitalnu ulogu mora i okeana za nas same pa i celu Evropu i svet. Iako nije zvanično proglašen od strane Ujedinjenih nacija, svetski Dan okeana se slavi svakog 8. juna i to od 1992. godine, pošto je taj datum utvrđen na samitu u Rio de Žaneiru. Ovaj dan je prilika da se slavi svetski okean i naša lična povezanost sa morem. Svetski okean je neophodno čuvati iz mnogo razloga, a najvažniji među njima su sledeći: on proizvodi najveći deo kiseonika koji udišemo pomaže ljudima da se prehrane reguliše našu klimu čisti vodu koju pijemo predstavlja izvor mogućih lekova
Datum :  sreda, 08 jun 2022
9
10
11
12
13
14
15
16
17
Nema slike
Dan borbe protiv isušivanja i poplava
Datum :  petak, 17 jun 2022
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
Nema slike
Dan Dunava je integralni deo saradnje podunavskih zemalja i proslavlja se u svih četrnaest zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja pojedinaca i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodenih resursa. U zemljama širom Evrope inicijator obeležavanja Dana Dunava je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for Danube Protection – ICPDR), čija je misija da promoviše i koordinira održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i zaštitu, poboljšanje i racionalnu upotrebu voda.
Datum :  sreda, 29 jun 2022
30
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

Ramsarsko područje "Labudovo okno"

Ramsarsko područje "Labudovo okno"

Područje Dunava na južnom obodu Panonske nizije u Banatu, između prostrane Deliblatske peščare na severu i Dubovački rit, Labudovo okno, ada Čibuklija i Žilava, ušće Karaša, obuhvaćeni su granicama Specijalnog rezervata prirode “Deliblatska peščara”. U granice predloženog Ramsarskog područja su uključeni i vredni akvatični ekosistemi tog regiona, kao što su ušće Nere, Zavojska ada, kao i Dunavci i obale Dunava sa desane strane reke. Uključeno je na Ramsarsku listu 2007. godine.

Glavni tipovi vodenih staništa su stalni rečni tokovi i stalne slatkovodne močvare. Na području Labudovog okna smenjuju se različite biljne zajednice, od vodenih i močvarnih zajednica koje dominiraju, dok je na obalama, kao krajnjim ograncima Deliblatske peščare razvijena vegetacija vlažnih livada i stepskih pašnjaka.

Ovo područje je jedno od specifičnih, jedinstvenih i očuvanih vodenih i močvarnih staništa na donjem toku reke Dunav kroz Vojvodinu i Srbiju, čija su iskonska barsko močvarna staništa dobrim delom uništena. Značajne biljne vrste su beli i žuti lokvanj, iđirot, orhideje i mnoge druge. Dubovački rit i plićaci Dunava predstavljaju idealno mrestilište mnogih vrsta riba. Od značajnijih vrsta tu su šrac, kečiga, mali i veliki vretenar.

Ovaj prostor je značajno stecište ptica močvarica, gnezdilište vrsta ugroženih na celoj planeti, hranilište brojnih retkih i ugroženih vrsta i najjača migratorna stanica vodene avifaune u Srbiji. Ovde je najvažnije gnezdilište i zimovalište malog vranca u Srbiji, i lokacija najbogatije kolonije čaplji u zemlji, u kojoj se gnezdi i blistavi ibis. Na Labudovom oknu borave izuzetno retke grabljivice kao što su orao belorepan i crni orao. Veoma bogata i raznovrsna jata barskih ptica koja broje preko 40.000 jedinki skupljaju se svake godine na vodama Labudovog okna. Ovo je najvažnije zimovalište vodenih ptica u Srbiji i jedno od najvažnijih na Balkanu.

Život čoveka na području Labudovog okna najvećim delom je vezan za Dunav i okolna ritska staništa. Stoga je ribarstvo bilo i ostalo jedno od osnovnih vidova korišćenja područja. Pored privrednog ribolova, danas u granicama zaštićenog prirodnog dobra ograničenog kapaciteta, prisutan je i sportski ribolov, sa mnogo većim mogućnostima od trenutno iskorištenih. U interesu razvoja usklađenog sa potrebama zaštite prirode i potenciranja ekološkog turizma, potrebno je stimulisati tradicionalne načine ribarenja.

Osnovu lovstva na području Labudovog okna čini obilje pernate vodene divljači, čije je korišćenje ograničeno merama zaštite rezervata. U budućnosti treba prisutno bogatstvo i raznovrsnost vodene avifaune koristiti za razvoj posmatranja i fotografisanja ptica. Takođe je neophodno lov na migratorne vrste smanjivati na račun uzgajališta plovuša koja treba locirati na područja van zaštićenog prirodnog dobra.

Poljoprivreda na području bazira se na ispaši goveda i ovaca, za šta postoje prirodni uslovi i potreba u smislu očuvanja specifičnih prirodnih vrednosti. Orjentacija na uzgoj starih, autohtonih rasa (podolsko goveče, vitoroga ovca, cigaja) može u budućnosti predstavljati osnov proizvodnje zdrave hrane, ali i turističku atrakciju. Ratarska proizvodnja je prisutna na malim parcelama i uglavnom zasnovana na ekstenzivnom uzgoju žitarica.

Šumarstvo se odvija uglavnom na adama, ograničeno merama zaštite. Dunav sa rubom Peščare pruža povoljne mogućnosti razvoja turizma (posmatranje i fotografisanje ptica, doživljaj prolećne i jesenje seobe močvarne avifaune, lov i ribolov, nautički turizam). Ulaganje u turističko opremanje, uz adekvatnu promociju, treba da doprinesu svrstavanju ove delatnosti u jednu od osnovnih u budućem razvoju usklađenim sa zaštitom prirodnih vrednosti. Radi održavanja plovnog puta vrši se eksploatacija šljunka iz korita Dunava, uz ograničenja propisana režimima zaštite. Vrši se zahvatanje podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja, i postoji mreža melioracionih kanala. Na području postoje i vikend naselja, čije je širenje u okviru zaštićenog prirodnog dobra, onemogućeno režimima zaštite. Prostor Labudovog okna koristi se u naučno istraživačkom radu (flora i vegetacija, ornito i herpetofauna, kvalitet vode), kao i edukaciji studenata geografije i biologije.

Ovaj dragulj prirode ugrožen je pre svega našim nemarom, budući da Dunav na ove prostore donosi enormne količine plastičnih flaša i ostalih nusproizvoda naše “civilizacije”. Svake godine pojavljuju se novi “razvojni” projekti koji bi neizbežno značili za uzurpaciju, eksploataciju i narušavanje Labudovog okna, među njima najupadljiviji planovi izgradnje marina i luka i eksploatacija uglja. Ozbiljan problem predstavljaju i ilegalni lov i ribolov kao i redovan saobraćaj Dunavom.

Mapa Ramsarsko područje "Labudovo okno" u okviru SRP "Deliblatska peščara"

Top of Page