Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

geoportal

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Jun 2022
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
Nema slike
Svetski dan zaštite životne sredine je dan koji se obeležava u celom svetu svakog 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa cilјem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer se tog dana održala Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. godine. U svetu se na ovaj dan pokreću brojne aktivnosti u koje je uklјučena javnost, a koje propagiraju odgovorni odnos prema okruženju. U pomenute aktivnosti se jednako uklјučuje i vladin i nevladin sektor.
Datum :  nedelja, 05 jun 2022
6
7
8
Nema slike
Svetskog dana okeana podsećamo se na vitalnu ulogu mora i okeana za nas same pa i celu Evropu i svet. Iako nije zvanično proglašen od strane Ujedinjenih nacija, svetski Dan okeana se slavi svakog 8. juna i to od 1992. godine, pošto je taj datum utvrđen na samitu u Rio de Žaneiru. Ovaj dan je prilika da se slavi svetski okean i naša lična povezanost sa morem. Svetski okean je neophodno čuvati iz mnogo razloga, a najvažniji među njima su sledeći: on proizvodi najveći deo kiseonika koji udišemo pomaže ljudima da se prehrane reguliše našu klimu čisti vodu koju pijemo predstavlja izvor mogućih lekova
Datum :  sreda, 08 jun 2022
9
10
11
12
13
14
15
16
17
Nema slike
Dan borbe protiv isušivanja i poplava
Datum :  petak, 17 jun 2022
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
Nema slike
Dan Dunava je integralni deo saradnje podunavskih zemalja i proslavlja se u svih četrnaest zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja pojedinaca i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodenih resursa. U zemljama širom Evrope inicijator obeležavanja Dana Dunava je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for Danube Protection – ICPDR), čija je misija da promoviše i koordinira održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i zaštitu, poboljšanje i racionalnu upotrebu voda.
Datum :  sreda, 29 jun 2022
30
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

Geološko – paleontološka zbirka

Geološko – paleontološka zbirka

Formiranjem Prirodnjačkog odelenja pri Vojvođanskom muzeju 1947. godine, započet je rad na prikupljanju muzejskog materijala iz oblasti geologije. U to vreme odelenje raspolaže vrlo malim brojem primeraka (176 inventarisanih primeraka) čiji je osnov činio poklon Geozavoda Srbije i manji deo Prirodnjačkog muzeja iz Beograda. Dolaskom kustosa, geologa Aleksandra Kukina, 1952. godine dolazi do vidnog napretka stručno muzeološkog rada čijim zalaganjem iste godine preduzeće “Naftagas” iz Zrenjanina poklanja Prirodnjačkom odelenju zbirku uzoraka iz dubokih istražnih bušotina za naftu. Materijal predstavlja vredan deo geološke zbirke.

Osnivanjem Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode 1966. godine geološko – paleontološka, mineraloška i petrološka zbirka se konstantno dopunjava ne samo sa primercima stena, ruda, minerala i fosilnog materijala sa teritorije Vojvodine već i sa čitave teritorije stare Jugoslavije.

Postojeći geološki fond Pokrajinskog zavoda čine: paleontološka, mineraloška i petrološka zbirka.

PALEONTOLOŠKA ZBIRKA

Paleontološka zbirka Pokrajinskog zavoda objedinjuje zbirke mezozojskih i kenozojskih beskičmenjaka, kičmenjaka i fosilne flore pri čemu je podela bazirana na hronostratigrafskoj klasifikaciji. Najbrojnija je paleozoološka zbirka mezozojskih i kenozojskih Invertebrata.

Sa aspekta naučnog i stručnog značaja izdvajaju se kolekcije:

  • gornjokredne mikrofaune (foraminifere) i makrofaune Čerevićkog potoka;
  • neogena mikrofaune (ostrakode) i makrofauna Fruške gore, lokaliteti Grgeteg, Bukovac Papradine, Filijala , Mutalj, Laka Staza i dr.;
  • kvartarne malakofaune iz plitkih bušotina (listovi OGK 1: 100 000 Bačka Topola, Kikinda, Jaša Tomić i Žimbolija);

Zbirka ostataka kičmenjaka sastoji se od ostataka riba i sisara. U kolekciji neogenih vertebrata, najvredniji su ostaci gornjomiocenskih riba i kopnenog sisara iz Beočinske fabrike cementa.

Zbirka kvartarnih sisara obuhvata fragmente skeleta pleistocenskih životinja sakupljenih iz aluvijalnih nanosa Tise, Dunava, Karaša, Nere i ciglanama Vojvodine.

Najdragoceniji eksponat ne samo među kičmenjacima iz ledenog doba (kvartar), već i čitave geološke zbirke je lobanja sa kljovama gornjepleistocenskog runastog mamuta (Mammuthus primigenius), izvađena 1947. godine iz korita reke Tise kod Novog Bečeja. Lobanja je veoma masivna, te se na osnovu toga smatra jedinstvenim primerkom ne samo na teritoriji naše zemlje već i u Evropi.

Kvartarna kolekcija obogaćena je nalascima ostataka sisara iz pećinskih sedimenata Srbije (Petnička pećina i pećina Ceremošnja).

Paleobotaničku zbirku čine ostaci viših biljaka, sačuvanih pretežno u vidu lisnih otisaka i delova okamenjenih stabala i grana. Ova kolekcija paleoflorističkog materijaja prikupljena je sa lokaliteta Vrdnik i Janda.

Više iz ove kategorije

Mineraloška i petrološka zbirka »

Top of Page