Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

geoportal

Ekološka mreža

mapa

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Maj 2021
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti gradjana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene. Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Datum :  subota, 22 maj 2021
23
24
Nema slike
Evropski dan parkova proglasila je Federacija nacionalnih parkova Evrope, s ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj zelenih površina. Ovaj datum je odabran kao sećanje na proglašenje prvih evropskih nacionalnih parkova - devet nacionalnih parkova u Švedskoj, 24. maja 1909. godine. Prvi put je Dan parkova obeležen širom Evrope 1999. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Datum :  ponedeljak, 24 maj 2021
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Duvan je drugi glavni uzrok umiranja u svetu. Godine 1967. održana je Prva svetska konferencija o pušenju i zdravlju, a godine 1971. Svetska zdravstvena organizacija odlučuje se za sistemsku borbu protiv pušenja duvana i pušenje je definisano kao bolest zavisnosti.
Datum :  nedelja, 30 maj 2021
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

Sava TIES - Upoznajmo novu invazivnu stranu vrstu - Divlji duvan

Sava TIES - Upoznajmo novu invazivnu stranu vrstu - Divlji duvan

Divlji duvan je velika zelјasta trajnica, visoka od 80 do 150 cm. Ima razgranatu korenovu mrežu koja je poput podloge (podzemne stablјike), što omogućava da nove stablјike vrlo uspešno rastu iz ovih podzemnih delova, te čini ovu biljku izuzetno uspešnom u vegetativnom razmnožavanju. Cvetovi su sitni i skuplјeni u velike cvasti krem do purpurne boje, lepog i slatkog mirisa. Oprašuju ih insekti. Listovi su naspramni i dugi od 15 do 25 cm. Cveta od juna do avgusta, a na jesen razvija oko 8 cm duge plodove koji podsećaju na papagaja.

Divlji duvan ili cigansko perje potiče iz istočnih delova Severne Amerike. U Evropu je unesena u 17. veku kao ukrasna biljka i još uvek se može naći u mnogim baštama i ukrasnim vrtovima, dok se u Hrvatskoj prvi put spominje u literaturi u 19. veku. Ova biljka se obično nalazi na staništima koja su narušena usled ljudskog delovanja i na mestima gde njeni prirodni konkurenti nisu široko rasprostarnjeni. Uglavnom se može naći na zapuštenim poljima i pašnjacima, duž rečnih dolina, puteva i pruga, na rečnim nasipima i sličnim mestima.

U početku se mislilo da je ovu biljku moguće iskoristiti na mnogo načina. Mladi izdanci mogli su se jesti nakon namakanja u toploj vodi, čineći ih svojevrsnom zamenom za špargle, ali je kasnije otkriveno da su u ovoj fazi toksični. Sok, vino i esencijalna ulja pravljeni su od cvetova, dok su svila i izolacioni materijal napravljeni od „kose" semena, ulje je ceđeno iz semena, a bilo je pokušaja da se od njegovog mlečnog soka napravi prirodni kaučuk. Zbog svega ovoga čak je i kultivisan krajem 19. veka. Ubrzo se ispostavilo da je ekonomski potpuno neisplativo za navedene svrhe. Jedina isplativa upotreba je za pčelarstvo, tj. za proizvodnju meda. Nanosi veliku direktnu štetu obrastanjem plodnog zemljišta, vinograda, mladih šumskih zasada i železnica i sprečava rast prirodnih biljnih zajednica. Njegovo uklanjanje je skupo.

Kako ga ukloniti?

Primena herbicida dokazala se kao najefikasniji način uklanjanja, ali se ne sme primenjivati u blizini vodenih staništa i u većini zaštićenih područja. Često košenje dobro je za smanjenje broja biljaka, što je ujedno i zdravija opcija za čoveka i prirodu. Takođe je moguće koristiti ovce za ispašu, ali ih obično treba ograditi na manjoj površini kako bi ih primorali da jedu divlji duvan, koje im nije omiljena hrana. Takođe, ovce ne treba hraniti duži vremenski period ovom biljkom, iz zdravstvenih razloga.

Da li ste znali?

Svi delovi biljke sadrže mlečni sok koji je otrovan i uzrokuje proliv, otežano disanje, grčeve i probleme sa ravnotežom.

 

Top of Page