Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

geoportal

Ekološka mreža

mapa

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Maj 2021
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti gradjana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene. Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Datum :  subota, 22 maj 2021
23
24
Nema slike
Evropski dan parkova proglasila je Federacija nacionalnih parkova Evrope, s ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj zelenih površina. Ovaj datum je odabran kao sećanje na proglašenje prvih evropskih nacionalnih parkova - devet nacionalnih parkova u Švedskoj, 24. maja 1909. godine. Prvi put je Dan parkova obeležen širom Evrope 1999. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Datum :  ponedeljak, 24 maj 2021
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Duvan je drugi glavni uzrok umiranja u svetu. Godine 1967. održana je Prva svetska konferencija o pušenju i zdravlju, a godine 1971. Svetska zdravstvena organizacija odlučuje se za sistemsku borbu protiv pušenja duvana i pušenje je definisano kao bolest zavisnosti.
Datum :  nedelja, 30 maj 2021
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

Botanička zbirka

Botanička zbirka

Botanička kolekcija Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode je jedna od 4 institucionalne botaničke kolekcije u Srbiji. Botanički fond sadrži blizu 30 000 presovanih i konzerviranih uzoraka viših biljaka, mahovina, lišajeva i jetrenjača sakupljenih u periodu od 1812. godine do danas uglavnom na području Srbije, Severne Makedonije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i u manjem obimu, u zemaljama centralne i jugoistočne Evrope.

U najvrednije primerke spadaju materijali sakupljeni od strane Josifa Pančića (1814-1888), Radivoja Simonovića (1858-1950), Pjotra Virzbikija (1794-1847), Dimitrija Petrovića (1828-1856), Teofila Dimića (sredina 19. veka), Jozefine Кablik (1787-1863). Najznačajniji sakupljači su Nada Babić, Stanija Parabućski, Branislava Šajinović, Branislava Butorac, Vida Stojšić i Biljana Panjković. Pored toga, u zbirci su posebno izdvojene 232 dvolisnice sa izuzetno retkim i značajnim primercima u flori Srbije koji su posebno obrađeni prilikom publikovanja Crvene knjige flore Srbije (1999).

Botanički materijal je u izuzetno očuvanom stanju i deponovan je u okviru dve prostorije (botanička depoa). Značajno je napomenuti da je veći deo materijala sakupljen tokom prethodne dve decenije, pri čemu je svega oko 15 % od ukupnog materijala naučno obrađeno i evidentirano. Pomenuti materijali predstavljaju stručno-dokumentacionu osnovu za uspostavljanje većine zaštićenih dobara u Vojvodini (počevši od 1966. godine) i istovremeno svedoči o neminovnim promenama flore i vegetacije Vojvodine tokom prethodna 2 veka.

Od februara 2018. godine botanička kolekcija zavoda je zvanično upisana na listu svetskih botaničkih kolekcija pod nazivom Index Herbariorum sa sedištem u Njujorškoj botaničkoj bašti (The New York Botanical Garden). Pomenuta lista predstavlja svojevrstan svetski referalni botanički centar, sadrži podatke o gotovo svim značajnim botaničkim zbirkama objedinjujući preko 3000 institucionalnih zbirki sa skoro 400 miliona dokumentovanih botaničkih uzoraka i omogućava naučnicima širom sveta brzi pristup i pregled materijala. Herbarijum Pokrajinskog zavoda je registrovan pod kodom „PZZP“ i četvrta je takva registrovana zbirka u Srbiji, pored zbirki: Univerziteta u Novom Sadu (BUNS), Botaničke bašte „Jevremovac“ (BEOU) i Prirodnjačkog muzeja u Beogradu (BEO).

Više informacija o registraciji na sajtu Index Herbariorum-a:
sweetgum.nybg.org

     
Top of Page