Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
  • 01
  • 02
  • 03
  • 04
  • 05
  • 06
  • 07
  • 08
  • 09
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
geoportal

Ekološka mreža

mapa

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Maj 2021
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti gradjana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene. Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Datum :  subota, 22 maj 2021
23
24
Nema slike
Evropski dan parkova proglasila je Federacija nacionalnih parkova Evrope, s ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj zelenih površina. Ovaj datum je odabran kao sećanje na proglašenje prvih evropskih nacionalnih parkova - devet nacionalnih parkova u Švedskoj, 24. maja 1909. godine. Prvi put je Dan parkova obeležen širom Evrope 1999. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Datum :  ponedeljak, 24 maj 2021
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Duvan je drugi glavni uzrok umiranja u svetu. Godine 1967. održana je Prva svetska konferencija o pušenju i zdravlju, a godine 1971. Svetska zdravstvena organizacija odlučuje se za sistemsku borbu protiv pušenja duvana i pušenje je definisano kao bolest zavisnosti.
Datum :  nedelja, 30 maj 2021
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

MEĐUNARODNI DAN ŠUMA - 21. MART

  • Objavljeno u Aktuelnosti
  • Pročitano 58 puta
MEĐUNARODNI DAN ŠUMA - 21. MART

Generalna skupština Ujedinjenih nacija je u decembru 2012. godine proglasila 21. mart za Međunarodni dan šuma, a ove godine moto manifestacije je: „Obnova šuma: put oporavka i blagostanja". Cilj obeležavanja ovoga datuma je podizanje svesti javnosti o značaju šuma, njihovog biodiverziteta i raznih koristi koje nam šume pružaju. Ovoga dana šaljemo snažnu poruku da moramo da čuva i štitimo šume, da bismo sačuvali zdravlje ljudi i obezbedili održivi razvoj.

UN su donele strateški plan za očuvanje šuma do 2030.godine koji daje uputstva za delovanje na svim nivoima za održivo upravljanje šumama u celom svetu, sa ciljem zaustavljanja krčenja i degradacije šuma. Istorijski sporazum o ovom planu zaključen je na posebnoj sednici UN Foruma o šumama u januaru 2017.godine, a nakon toga ga je Generalna skupština UN usvojila u aprilu 2017.godine.

Šume pokrivaju oko 30% kopna na planeti, tj. prostiru se na oko 4 milijarde hektara, i dom su za oko 80% svih kopnenih vrsta. Šume i njihovo okruženje ključne su u borbi protiv klimatskih promena, doprinose ukupnom bilansu kiseonika, apsorbuju ugljen dioksid i to oko dve milijarde tona godišnje, povećavaju vlažnost vazduha i jedan su od važnih faktora u smanjenju siromaštva i dostizanja ciljeva održivog razvoja. Oko 1,6 milijardi ljudi zavisi direktno od šuma i od njih obezbeđuju hranu, lekove, utočište i gorivo. Šume su biološki najraznovrsniji ekosistemi na kopnu, u kojima živi više od 80% vrsta životinja, biljaka, gljiva, insekata... Ipak, uprkos svim ovim neprocenjivim biološkim, ekonomskim, zdravstvenim i socijalnim osobenostima, globalno krčenje šuma nastavlja se alarmantnom brzinom.

Nestanak šuma vezan je za njihovo krčenje i pretvaranje uglavnom u poljoprivredno zemljište velikih razmera. Veliku štetu im nanose i suše izazvane klimatskim promenama. Svesne opasnosti drastičnog smanjenja šumskih predela, bogatije države smanjuju štetu uvođenjem koncepta održivog gazdovanja šumama, koji pre svega podrazumeva smanjivanje agresije na šume čestim sečama.

Prema izveštaju „Pošumljavanje u Republici Srbiji" Državne revizorske institucije od decembra 2020.godine, stepen šumovitosti u Srbiji je 29,1 %. Prema postavljenim ciljevima u Prostornom planu Republike Srbije od 2010. do 2020. godine, optimalna šumovitost trebalo bi da bude 41,4 %. U skladu sa Nacionalnom inventurom šuma, ukupna površina šuma u Srbiji iznosi 2.252.400 hektara, od čega je u državnom vlasništvu 1.194.000 hektara ili 53 %, a u privatnom 1.058.400 hektara ili 47 %. JP „Srbijašume" i JP „Vojvodinašume" gazduju i pružaju stručno savetodavne poslove za preko 90 % šuma.

Autonomna Pokrajina Vojvodina predstavlja područje sa najnižim stepenom šumovitosti u Srbiji i Evropi, sa ispod 7 % površine pod šumama. Pošumljenost u Vojvodini je neravnomerno raspoređena i to uglavnom u zaštićenim prirodnim dobrima duž priobalja ravničarskih reka Dunava, Save, Tise i Tamiša, kao i na područjima SRP „Deliblatska peščara", PIO „Subotička peščara" i PIO „Vršačke planine". Da bi se dostigla optimalna šumovitost, predviđena Prostornim planom AP Vojvodine, šumovitost bi trebalo značajno uvećati. U čak 14 opština AP Vojvodine stepen šumovitosti je ispod 1 %, a to su opštine: Kula, Bačka Topola, Mali Iđoš, Stara Pazova, Vrbas, Srbobran, Bečej, Temerin, Senta, Kikinda, Nova Crnja, Žitište, Sečanj i Plandište. Prema izveštaju DRI u Vojvodini je poseban problem i pretvaranje šumskog u građevinsko zemljište, a proširenje građevinskog reona na račun šumskog zemljišta je izraženo u blizini većih gradova, kao što su Novi Sad, Sremska Mitrovica i Pančevo.

Zbog pandemije koronavirusa i ove godine će se obeležavanje 21. marta Međunarodnog dana šuma preseliti na društvene mreže.

     
Top of Page