Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
  • 01
  • 02
  • 03
  • 04
  • 05
  • 06
  • 07
  • 08
  • 09
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
geoportal

Ekološka mreža

mapa

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Maj 2021
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti gradjana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene. Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Datum :  subota, 22 maj 2021
23
24
Nema slike
Evropski dan parkova proglasila je Federacija nacionalnih parkova Evrope, s ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj zelenih površina. Ovaj datum je odabran kao sećanje na proglašenje prvih evropskih nacionalnih parkova - devet nacionalnih parkova u Švedskoj, 24. maja 1909. godine. Prvi put je Dan parkova obeležen širom Evrope 1999. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Datum :  ponedeljak, 24 maj 2021
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Duvan je drugi glavni uzrok umiranja u svetu. Godine 1967. održana je Prva svetska konferencija o pušenju i zdravlju, a godine 1971. Svetska zdravstvena organizacija odlučuje se za sistemsku borbu protiv pušenja duvana i pušenje je definisano kao bolest zavisnosti.
Datum :  nedelja, 30 maj 2021
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

3. MART - SVETSKI DAN DIVLJIH VRSTA

  • Objavljeno u Aktuelnosti
  • Pročitano 240 puta
3. MART - SVETSKI DAN DIVLJIH VRSTA

Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je proglasila 3. mart za Svetski dan divljih vrsta, a obeležava se u velikom broju zemalja od 2013. godine. Inače, 3. marta 1973. godine je potpisana Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES). Cilj je da se ukaže na potrebu očuvanja divljih vrsta, na posledice krivolova, krijumčarenja i nekontrolisanog sakupljanja iz prirode ugroženih divljih vrsta, kao i na uništavanje staništa i neodrživog korišćenja prirodnih resursa. Rezolucijom UN-a Sekretarijat CITES-a je određen kao koordinator obeležavanja ovog posebnog dana. Svetski dan divljih vrsta danas je postao jedan od najvažnijih globalnih godišnjih događaja posvećenih svetu divljine.

Moto obeležavanja svetskog dana divljih vrsta za 2021. godinu je: „Šume i egzistencija: Opstanak ljudi i planete", sa ciljem da se istakne centralna uloga šuma, šumskih vrsta i usluga ekosistema u održavanju egzistencije stotina miliona ljudi širom sveta, a posebno domorodačkih i lokalnih zajednica koje imaju istorijske veze sa šumskim i susednim područjima. Ovo je u skladu sa UN-ovim ciljevima održivog razvoja 1, 12, 13 i 15 i njihovim čvrstim opredeljenjima za ublažavanje siromaštva, osiguravanje održive upotrebe resursa i očuvanja zemljišta.

Danas u šumskim područjima Sveta ili pored njih živi između 200 i 350 miliona ljudi. Oni se oslanjaju na različite usluge ekosistema koje im šume i šumske vrste pružaju za život i pokrivaju svoje najosnovnije potrebe, uključujući hranu, sklonište, energiju i lekove. Autohtoni narodi i lokalne zajednice prednjače u simbiotičkom odnosu između ljudi i šuma, divljih vrsta koje obitavaju u šumi i usluga ekosistema koje pružaju. Otprilike sa 28% svetske kopnene površine trenutno upravljaju autohtoni narodi, uključujući neke od ekološki netaknutih šuma na planeti. Ovi prostori nisu samo centralni za njihovo ekonomsko i lično blagostanje, već i za njihov kulturni identitet.

Šume i divlje vrste biljaka i životinja, koje žive u njima se trenutno nalaze u velikoj opasnosti zbog negativnih uticaja čoveka, krčenja i prevođenja u poljoprivredno zemljište, klimatskih promena, i drugih negativnih aktivnosti.

Osnovni zadatak Zavoda jeste da poveća površine pod zaštitom prirode (zaštićena područja, područja u postupku zaštite, ekološki značajna područja i staništa strogo zaštićenih i zaštićenih divlјih vrsta) na oko 17 % površine APV. Na taj način se obezbeđuje opstanak svih divljih vrsta. Međutim, u toku 2020. godine u okviru aktivnih mera zaštite i redovnih poslova Zavoda na aktivnostima zbrinjavanja strogo zaštićenih i zaštićenih divlјih vrsta životinja, sprovedeno je i evidentirano ukupno 259 aktivnosti na slučajevima zbrinjavanja, izmeštanja iz urbane sredine na prirodna staništa, zaplene vrsta koje su zaštićene CITES konvencijom itd. Veliki broj strogo zaštićenih i zaštićenih divlјih vrsta životinja, čak 48 je bio obuhvaćen tim aktivnostima, neke od njih su: vetruške, orlovi belorepani, mišari, bele rode, sove utine, šumske sove, ćukovi, stepski soko, jastreb...

Top of Page