Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
  • 01
  • 02
  • 03
  • 04
  • 05
  • 06
  • 07
  • 08
  • 09
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
geoportal

Ekološka mreža

mapa

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Maj 2021
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti gradjana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene. Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Datum :  subota, 22 maj 2021
23
24
Nema slike
Evropski dan parkova proglasila je Federacija nacionalnih parkova Evrope, s ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj zelenih površina. Ovaj datum je odabran kao sećanje na proglašenje prvih evropskih nacionalnih parkova - devet nacionalnih parkova u Švedskoj, 24. maja 1909. godine. Prvi put je Dan parkova obeležen širom Evrope 1999. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Datum :  ponedeljak, 24 maj 2021
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Duvan je drugi glavni uzrok umiranja u svetu. Godine 1967. održana je Prva svetska konferencija o pušenju i zdravlju, a godine 1971. Svetska zdravstvena organizacija odlučuje se za sistemsku borbu protiv pušenja duvana i pušenje je definisano kao bolest zavisnosti.
Datum :  nedelja, 30 maj 2021
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

SVETSKI DAN VLAŽNIH PODRUČJA (2.2.2021.)

  • Objavljeno u Aktuelnosti
  • Pročitano 376 puta
SVETSKI DAN VLAŽNIH PODRUČJA (2.2.2021.)

U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode je održan radni sastanak povodom obeležavanja Svetskog dana vlažnih područja, 2.februar 2021.godine. Skup su u uvodnom delu pozdravili: Nataša Sarić, v.d. direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, kao i predstavnici suorganizatora: Dušan Španović, zamenik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine, mr Aleksandar Dragišić, direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Jelena Dučić, načelnik odeljenja za biodiverzitet i nacionalni koordinator za Ramsarku konvenciju iz Ministarstva za zaštitu životne sredine, kao i Miloš Bibin, predstavnik upravljača SRP „Okanj bara" iz Društva za zaštitu životne sredine „Okanj" Elemir.

U radnom delu sastanka su saopštene tri prezentracije: Novo Ramsarsko područje u Srbiji „Đerdap", dr Rastko Ajtić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, „Saradnja sa zainteresovanim stranama na unapređenju upravljanja vodnim režimom u SRP „Okanj bara", dr Vesna Kicošev iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode i „Geoinformacione osnove upravljanja vodnim režimom u SRP „Okanj bara", dr Minučer Mesaroš, vanredni profesor sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, PMF, Univerziteta u Novom Sadu.

Vlažna područja predstavljaju centre biološke raznovrsnosti i staništa raznovrsne, specifične flore i faune. Ona su od suštinskog značaja za opstanak retkih i ugroženih vrsta biljaka i životinja (ptica, riba, sisara...) koje svoj životni prostor nalaze u vodi ili kraj nje. Međutim, ova područja su izuzetno značajna i za čoveka, jer u mnogim aspektima neposredno utiču na njegov opstanak. Vlažna područja su od neprocenjive vrednosti za život i ekonomski razvoj na Zemlji.

Konvencija o zaštiti vlažnih staništa je usvojena 02. 02. 1971. Godine, pre 50 godina, u iranskom gradu Ramsaru i obezbeđuje okvir za međunarodnu saradnju i aktivnosti na nacionalnom nivou sa ciljem očuvanja i racionalnog korišćenja vlažnih područja. Konvencija kao vlažna područja definiše: jezera i reke, podzemne izdani, bare, močvare, vlažna travnata područja, tresave, oaze, estuare, delte, mangrove, priobalna područja, koralne grebene, kao i lokalitete nastale aktivnošću čoveka, kao što su ribnjaci, pirinčana polja, vodne akumulacije i slatine.

Trenutno u Svetu postoji više od 2400 Ramsarskih područja, površine od oko 255 000 000 hektara. U Srbiji imamo 11 Ramsarskih područja koja se prostiru na oko 130525 hektara, a to su: „Obedska bara", „Ludaško jezero", „Carska bara - Stari Begej", „Gornje Podunavlje", „Slano Kopovo", „Zasavica", „Labudovo okno", „Peštersko polje", „Vlasina", „Koviljsko petrovaradinski rit" i „Đerdap".„Đerdap" je poslednje područje koje je upisano na Svetsku listu međunarodno značajnih vlažnih područja u Srbiji 2020 godine.

„Vlažna područja i voda" je tema Svetskog dana vlažnih područja za 2021. godinu. Ona naglašava doprinos močvara količini i kvalitetu slatke vode na našoj planeti. Voda i vodena staništa, močvare, povezani su u nerazdvojnom suživotu koji je od vitalnog značaja za život, naše blagostanje i zdravlje naše planete.

Foto: Vladimir Dobretić
Top of Page