Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

geoportal

Ekološka mreža

mapa

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Maj 2021
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti gradjana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene. Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Datum :  subota, 22 maj 2021
23
24
Nema slike
Evropski dan parkova proglasila je Federacija nacionalnih parkova Evrope, s ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj zelenih površina. Ovaj datum je odabran kao sećanje na proglašenje prvih evropskih nacionalnih parkova - devet nacionalnih parkova u Švedskoj, 24. maja 1909. godine. Prvi put je Dan parkova obeležen širom Evrope 1999. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Datum :  ponedeljak, 24 maj 2021
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Duvan je drugi glavni uzrok umiranja u svetu. Godine 1967. održana je Prva svetska konferencija o pušenju i zdravlju, a godine 1971. Svetska zdravstvena organizacija odlučuje se za sistemsku borbu protiv pušenja duvana i pušenje je definisano kao bolest zavisnosti.
Datum :  nedelja, 30 maj 2021
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno
sreda, 02 decembar 2020 04:38

Projekat lifelineMDD

Uspostavljanje povezanosti reka i pribrežnih staništana području planiranog Rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ u pet država

Cilj projekta

Austrija, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Srbija službeno su predale nominaciju Unesku u aprilu 2020. godine sa ciljem uspostavljanja Rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ u pet država, prvog u takvom obimu na svetu Reke Mura, Drava i Dunav, koje teku kroz pet zemalja, formiraju zeleni pojas dug 700 kilometara i povezuju preko 930.000 hektara jedinstvenog područja sa značajnom prirodnom i kulturnom baštinom, te će budućim proglašenjem postati najveće zaštićeno rečno područje u Evropi.

Nakon uspešnog uspostavljanja saradnje upravljača zaštićenih područja u pet zemalja (kroz Intereg projekat coopMDD), projekat lifelineMDD u fokus stavlja poboljšanje povezanosti reka i biodiverziteta putem međusektorskog partnerstva, kao temelj za upravljanje budućim rezervatom biosfere. Projekat je započeo 7. jula 2020. godine.

Projekat coopMDD već je uspostavio saradnju između upravljača zaštićenih područja i prekograničnog upravljačkog programa budućeg Rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ u pet država, a projekat lifelineMDD direktna je nadogradnja te saradnje. Projekat lifelineMDD kroz međusektorsko partnerstvo u fokus stavlja saradnju i razmenu znanja svih aktera uključenih u upravljanje rekama – od univerziteta, organizacija civilnog sektora za zaštitu prirode, do predstavnika vlasti i lokalnih zajednica svih pet zemalja. Zajednički cilj je da se obnovom prirodne rečne dinamike poboljša povezanost reka i biodiverziteta budućeg, prvog u svetu Rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ u 5 država.

Fokus projekta

Razvoj strateškog i integrisanog pristupa ekološkoj revitalizaciji reka na području budućeg Rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ u pet država, a zasnovaće se na naučnom istraživanju populacija odabranih vrsta riba i ptica, kao i istraživanju protoka sedimenta i uticaja klimatskih promena. Dobijanjem i analizom takve baze podataka stvara se preduslov za identifikovanje neophodnih koraka kako bi se poboljšala povezanost rečnih koridora.

Međusektorska saradnja

Ekološka revitalizacija rečnog koridora na odabranim lokacijama imaće direktan i vidljiv pozitivan učinak na povezanost i dinamiku reka, kao i na stanje različitih tipova staništa u budućem Rezervatu biosfere „Mura-Drava-Dunav“ u pet država. Renjalizacija ovih aktivnosti služiće kao baza međusektorske razmene znanja u oblastima zaštite prirode i upravljanja vodama, ali i kod drugih donosioca odluka poput lokalnih organizacija. Time se jača njihova povezanost, dok se tokom projekta, kroz učestvovanje u različitim aktivnostima, jača buduća saradnja svih aktera koji će učestvovati u upravljanju budućim rezervatom biosfere.

Aktivno učešće lokalnih zajednica ojačaće njihovu povezanost sa prirodom, te im približiti prednosti koje pružaju revitalizovani rečni koridori i očuvana staništa. Uključivanjem organizacija civilnog sektora, ali i lokalnih i regionalnih orgaa vlasti, obezbeđuje se dugoročna aktivna mreža donosilaca odluka, što direktno doprinosi održivosti projektnih rezultata. Razvojem prekogranične integrisane strategije obnove reka, koja se temelji na naučnim istraživanjima, obnovom reka i razmenom znanja, projekt lifelineMDD direktno doprinosi cilju zaštite i obnove ekoloških koridora i jačanju saradnje različitih zainteresovanih strana.

Naredne dve i po godine (do kraja 2022), 12 projektnih i 17 pridruženih partnera iz različitih sektora, obnovom prirodne rečne dinamike radiće na poboljšanju povezanosti reka i biodiverziteta.

Кo sve sarađuje na projektu?

Projektni partneri

  • Svetski fond za prirodu Austrija - Austrija
  • Univerzitet za prirodne resurse i prirodne nauke (BOКU), Beč, Austrija
  • Regionalno upravljačko telo SO, Austrija
  • Кancelarija štajerske vlade – Odeljenje 14 za upravljanje vodama, resursima i održivosti, Austrija
  • Zavod za zaštitu prirode Republike Slovenije, Slovenija
  • Opština Velika Polana, Slovenija
  • VVF Adria – Udruga za zaštitu prirode i očuvanje bioraznovrsnosti, Hrvatska
  • Javna ustanova za upravljanje zaštićenim delovima prirode Varaždinske županije, Hrvatska
  • Svetski fond za zaštitu prirode Mađarske, Mađarska
  • Svetska organizacija za prirodu Adria-Srbija, Srbija
  • Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Srbija
  • Pomgrad – društvo za upravljanje vodama, Slovenija

Pridruženi partneri

  • Međunarodna komisija za zaštitu Dunava, Austrija
  • Austrijski nacionalni odbor za UNESКO program "Čovek i biosfera", Austrija
  • Federalno ministarstvo poljoprivrede, regija i turizma, Direkcija I/6 za upravljanje rizikom od poplava, Austrija
  • Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Uprava za životnu sredinu, Slovenija
  • Direkcija Republike Slovenije za vode, Slovenija
  • Hrvatske vode, Vooprivrednio odeljenje za Muru i gornju Dravu, Hrvatska
  • Javna ustanova za upravljanje zaštićenim delovima prirode na području Кoprivničko-križevačke županije, Hrvatska
  • Javna ustanova agencija za upravljanje zaštićenim prirodnim vrednostima na području Osječko-baranjske županije, Hrvatska
  • Ministarstvo zaštite životne sredine i energetike, Hrvatska
  • Javna ustanova „Park prirode Кopački rit“, Hrvatska
  • Zapadno-podunavska uprava za vode, Mađarska
  • Uprava Nacionalnog parka Gornji Balaton, Mađarska
  • Odeljenje državnog sekretara za zaštitu prirode, Ministarstvo poljoprivrede, Mađarska
  • Javno preduzeće "Vojvodinašume", Srbija
  • Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Srbija
  • Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije, Srbija
  • Bavarsko državno ministarstvo za životnu sredinu, zdravlje i zaštitu potrošača, Nemačka

Finansiranje projekta

Projekat lifelineMDD sufinansiran je sredstvima Dunavskog transnacionalnog programa Evropske unije (fondovi ERDF i IPA). Projekat je počeo 1. jula 2020. i trajaće do 31. decembra 2022. godine. Ukupna vrednost projekta je 2.987.789,19 evra, raspoređen je među 12 partnera na projektu. WWF Austrija vodeći je partner i glavni koordinator projekta.

Možete nas pratiti na Facebooku (#lifelineMDD) i na Instagramu.

Top of Page