Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

geoportal

Ekološka mreža

mapa

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

April 2020
pon uto sre čet pet sub ned
1
Nema slike
Od 1. aprila 1966. godine, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode se brine o zaštiti i očuvanju prirode na prostoru Vojvodine , kao i o prirodnjačkim studisjkim zbirkama nasledenim od Poljoprivrednog arhiva. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode prestao je sa radom 1993. godine kada je na teritoriji Srbije formiran jedinstveni Zavod za zaštitu prirode Srbije u čijem sastavu je Pokrajinski zavod funkcionisao kao radna jedinica u Novom Sadu. Stvaranjem zakonske osnove u Zakonu o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“ br. 36/09), od RJ u Novom Sadu, osnovan je Odlukom Skupštine AP Vojvodine 16. februara 2010. godine, a sa radom zapoceo 1. aprila 2010. godine Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.
Datum :  sreda, 01 april 2020
2
3
4
5
6
7
Nema slike
Svetski dan zdravlјa (engl. World Health Day) obeležava se širom sveta 7. aprila svake godine pod pokrovitelјstvom Svetske zdravstvene organizacije. Odluka da se ovaj dan obeležava kao Svetski dan zdravlјa donesena je na 1. skupštini ove organizacije, održanoj od 24. juna do 24. jula 1948. godine u Ženevi, pošto je 7. aprila iste godine odluka o konstituisanju SZO zvanično stupila na snagu nakon što je i poslednja država članica UN ratifikovala ovu odluku.
Datum :  utorak, 07 april 2020
8
9
10
11
Nema slike
U Srbiji se 11-tog aprila obeležava Dan zaštite prirode koji je prilika da se ukaže ne samo na značaj očuvane prirode za opstanak živog sveta i kvalitet životne sredine i življenja ljudi, već i značaj upravljanja zaštićenim područjima. Dan zaštite prirode, ustanovlјen 2009. godine Zakonom o zaštiti prirode obeležava se sa cilјem da se najšira javnost podseti na ulogu i značaj zaštite nacionalne prirodne baštine.
Datum :  subota, 11 april 2020
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Dan planete Zemlje ili Dan Zemlje obeležava se 22. aprila u više od 150 zemalja širom sveta. Ovaj praznik ima za cilј da poveća svest lјudi o ugroženosti životne sredine, kao i da se za njih angažuje što šira javnost.
Datum :  sreda, 22 april 2020
23
24
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Zavod za zaštitu prirode Srbije je stručna ustanova koja obavlјa delatnost zaštite i unapređenja prirodne baštine Srbije, osnovana 30. aprila 1948. godine kao Zavod za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti Srbije.
Datum :  četvrtak, 30 april 2020
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

U okviru međunarodnog projekta „Sava TIES", koji je okupio 9 partnerskih organizacija i 12 pridruženih partnera sa prostora 5 država, na temu prekogranične saradnje na upravljanju invazivnim biljnim vrstama u slivu reke Save, iz prostorija Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode je održana „online" obuka za korisnike prirodnih resursa i upravljače zaštićenih područja.

Učesnici su tokom četvorosatnog predavanja informisani o glavnim putevima unosa i širenja invazivnih vrsta na globalnom nivou i na prostoru sliva reke Save, o uticaju na različite sektore i mogućim rešenjima, kao i o razvijenoj mobilnoj aplikaciji za kartiranje invazivnih vrsta.

Takođe su ukratko predstavljeni priručnici, tematske studije i drugi rezultati projekta koje su partneri realizovali zajedničkim radom tokom trogodišnje implementacije projekta.

Naglašen je značaj upotrebe mobilne aplikacije za kartiranje invazivnih vrsta koja je razvijena za potrebe realizacije projekta. Mobilna aplikacija je dostupna na više jezika uključujući srpski jezik, sa dodatnim katalogom od 32 najinvazivnije biljke na prostoru sliva reke Save, čije će kartiranje doprineti efikasnijem upravljanju invazivnih vrsta u prekograničnom kontekstu.

Mobilnu aplikaciju možete preuzeti sa linka:

https://play.google.com/store/apps/details?id=eu.europa.publications.mygeossias&hl=sr__%23Latn&gl=US

Aplikacija je napravljena sa akcentom na „citizen science", odnosno mogućnošću da svaki ljubitelj prirode, korisnik i čuvar zaštićenog područja mogu pomoću aplikacije fotografisati i prijaviti invazivnu vrstu i na taj način upozoriti upravljače zaštićenih područja u sopstvenoj i drugim evropskim zemljama o pojavi ili širenju invazivnih vrsta.

Učesnici su tokom diskusije i ankete postavili mnogo pitanja i dali predloge za unapređenje sektorskih politika i praktičnih radova u poljoprivredi, šumarstvu, vodoprivredi i drugim delatnostima.

Obuku su zajedno održali predstavnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u saradnji sa predstavnicima partnerskih organizacija na Projektu: JP „Vojvodinašume" i Pokret gorana Sremska Mitrovica. Prezentaciju možete pogledati u atačmentu (PDF).

Pre kraja maja, partneri na projektu Sava TIES organizovaće onlajn obuke za zainteresovane strane na temu upravljanja invazivnim stranim vrstama u zemljama duž toka Save. Do sada su treninzi organizovani u Hrvatskoj (25.3.2021), Bosni i Hercegovini (7.4.2021) i Sloveniji (8.4.2021), dok će završni biti održan u maju u Srbiji (5.5.2021). Obuka je namenjena zaposlenima u firmama, institucijama i organizacijama čiji rad uključuje upravljanje prirodnim područjima ili resursima i koji se suočavaju sa izazovima upravljanja stranim vrstama. Odziv na do sada održane treninge bio je odličan, te je ukupan broj učesnika bio više od stotinu.

Invazivne strane vrste su jedan od najvećih ekoloških izazova. Globalna trgovina i kretanje ljudi doveli su mnoge nove vrste u nova okruženja. Neke od njih postaju invazivne - uspostavljaju stabilne populacije u novom okruženju, njihov broj im raste i šire se. Invazivne strane vrste imaju negativan uticaj na biodiverzitet i usluge ekosistema, dok neke vrste negativno utiču na ekonomiju i zdravlje ljudi.

Strane vrste su deo naše svakodnevne stvarnosti. Mnoge invazivne biljke su toliko raširene da nije lako prošetati uz potok, a da ne naiđete na neku od njih. Ovo bismo trebali shvatiti kao upozorenje o velikom invazivnom potencijalu nekih vrsta. Ovo znanje bismo trebali koristiti, zajedno sa boljim razumevanjem invazivnog procesa, kako bismo sprečili unošenje novih vrsta. Naši kapaciteti i resursi u vezi upravljanja stranim vrstama nikada neće biti dovoljni da se pozabavimo svima njima. Stoga, da bismo postigli najbolje moguće rezultate, moraćemo da naučimo mudro da biramo svoje bitke i sarađujemo sa svim sektorima - izjavila je Jana Kus Veenvliet iz Instituta „Simbioza", iz Slovenije.

Obuke su organizovali i sproveli zaposleni iz Javne ustanove Park prirode Lonjsko polje i Javne ustanove Zeleni Prsten Zagrebačke županije u Hrvatskoj, Nacionalnog parka Una i Centra za okoliš u Bosni i Hercegovini i Javne ustanove Park prirode Ljubljansko barje u Sloveniji, uz podršku nezavisnog stručnjaka Jane Kus Veenvliet. Poslednji trening održaće partneri iz Srbije – Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Javno preduzeće „Vojvodinašume" i Pokret gorana iz Sremske Mitrovice. Učesnici ovih treninga bili su ili će biti informisani o nedavnom napretku u razumevanju procesa širenja, ishoda i upravljanja invazivnim vrstama. Predstavljeni su im rezultati projekta Sava TIES i mere za poboljšanje upravljanja invazivnim stranim biljkama u slivu reke Save. Učesnici su takođe razgovarali o problemima i mogućim rešenjima za upravljanje invazivnim stranim vrstama, koristeći specifične slučajeve poput: bagremca, vrsta iz roda Solidago, Reynoutria japonica, ciganskog perja i divlje balzamine. Trening je završen važnom porukom da strane vrste ne poznaju granice država i da je prekogranična i međusektorska saradnja presudna za njihovo efikasno upravljanje.

   

18.03.2021.

U rod Reynoutria spadaju višegodišnje zeljaste biljke, sa jakim rizomom. Iz ovih rizoma razvijaju se izdanci koji mogu biti visoki preko 3 m i debeli oko 4 cm. Stabla su uspravna, šuplja i bez lišća na dnu. Listovi su veliki, široki, izduženi i ovalni. Cvetovi su poređani u metlice duge od 8 do 12 cm. Jedna biljka može imati oko 200.000 cvetova. Koren prodire u dubinu od 1 do 2 m i širi se. Ovo je uobičajen opis za nekoliko taksona iz ove grupe, koji su izuzetno slični i na kojima se primenjuju vrlo slične metode uklanjanja. U ovaj rod spadaju: Reynoutria japonica Houtt., Reynoutria sachalinensis (F. S. Petrop.) Nakai i T. Mori i njihov spontani i plodni hibrid Reynoutria x bohemica Chrtek et Chrtkova. Reynoutria sachalinensis (F. S. Petrop.) Nakai i T. Mori raste do 5 m u visinu. Ove biljke potiču iz istočne Azije.

Biljke iz roda Reynoutria su u Evropu unesene kao ukrasne biljke u XIX veku. Pretpostavlja se da je samo jedna biljka unesena u Evropu. Ona se kasnije, vegetativnim razmnožavanjem, proširila u mnoge evropske zemlje. Ove biljke zauzimaju travnjake, vlažna i periodično plavljena područja, obale potoka i stajaćih voda, ivice čistina i puteva, urbana područja. Vrlo dobro uspevaju u područjima gde su korišćena đubriva bogata azotom. One nanose štetu ekonomiji, jer smanjuju pristupačnost područja, oticanje poplavnih voda, povećavaju troškove održavanja vodotokova, oštećuju infrastrukturu (npr. koren raste ispod puteva) itd.

Uticaj na živa bića:

Alelopatija - u zemlju oslobađaju supstance koje sprečavaju rast drugih biljaka, tako što utiču na mikroorganizme koji žive u zemljištu. Na ovaj način indirektno izazivaju izumiranje nekih autohtonih vrsta.

Kompeticija - pošto rano počinju da klijaju i vrlo brzo rastu, zasenjuju druge biljke, brže i bolje koriste hranljive sastojke iz tla. Ovo vremenom dovodi do potpunog sprečavanja klijanja i rasta svih ostalih biljnih vrsta.

Biljojedi - zabeleženo je da su se u Velikoj Britaniji ovce, krave, koze, konji i magarci hranili nadzemnim delovima biljaka.

Negativni uticaji na biodiverzitet:

Ove biljke čine gotovo homogene sastojine u kojima se neke druge vrste retko pojavljuju. One snažno sprečavaju prirodni proces zarastanja i obnavljanja, odnosno prirodno pošumljavanje i smanjuju diverzitet drugih biljaka, a time i životinja. Ove vrste stvaraju najveće probleme staništima u blizini vode.

Kako ih ukloniti?

Što se tiče potpunog uklanjanja, biljke iz ovog roda spadaju u najizazovnije invazivne strane vrste. Uklanjanje se može izvršiti mehanički i primenom herbicida. Mehaničke metode su: košenje, ispaša i iskopavanje biljka tokom 5 godina zajedno sa rizomom. Metode primene herbicida uključuju prskanje, nanošenje premaza, ubrizgavanje ili kombinaciju ovih metoda, ali se ne smeju primenjivati u blizini vodenih staništa i u zaštićenim područjima. Uklanjanje samo nadzemnih delova biljke ne daje rezultate. Naprotiv, uzrokuje izbijanje još više biljaka. Glavni problem je podzemna stabljika (rizom) zajedno sa korenom. Ovaj deo biljke skladišti veliku količinu energije, a bez uklanjanja rizoma biljka se ne može iskoreniti sa određenog područja.

Da li ste znali?

U vlažnim uslovima deo korena ili stabljike veličine samo 1 cm može izrastiti u novu biljku.

25.02.2021.

Predzadnji sastanak projektnog tima Sava TIES održan je 23. marta 2021. godine. Sastanak je održan online, usled pandemije korona virusom. Pored sastanka, 24. marta, održana je 4. regionalna radionica u vezi razvoja i jačanja kapaciteta SavaParks mreže. U okviru radionice, održana je obuka za dobro upravljanje invanzivnim vrstama.

Sava Parks mreža okuplja 20 članova, iz 13 institucija i 5 zemalja (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija i Nemačka). Da bi se Mreža ojačala i učinila efikasnijom u zaštiti prirodnih i kulturnih vrednosti sliva reke Save, na radionici se rezgovaralo o mogućnostima formalnog registrovanja. Težnja članova je da Mreža postane formalno registrovano telo, priznato u svih 5 zemalјa članica i šire. Cilј je da Mreža ostane aktivna, efikasna i nezavisna od tekućih projekata, koji trenutno omogućavaju njen rad. O ovoj temi će se dalјe raspravlјati na završnom sastanku članova projektnog tima Sava TIES, u maju, kada će se definisati budućnost Mreže.

Kako bi se članovima Mreže i projektnim partnerima pružio profesionalni razvoj, organizovana je obuka na temu najbolјih praksi u upravlјanju invazivnim stranim vrstama, sa posebnim naglaskom na bilјke. Izlagači koji su podelili svoja iskustva i znanja su poznati stručnjaci za invazivne strane vrste iz različitih delova sveta - Južne Afrike, Kanade, Sjedinjenih Država, Turske, Bugarske, Slovenije i Srbije. Ovo spajanje globalnih perspektiva rezultiralo je izuzetno vrednom razmenom informacija i iskustava između grupe stručnjaka koji dele zajednički cilј - efikasnije upravlјanje invazivnim stranim vrstama.

Sedam izlagača sa različitih kontinenata podelilo je svoja iskustva i znanja o merama i pristupima za iskorenjivanje invazivnih stranih vrsta. Neke informacije predstavlјene učesnicima obuke su, npr. da su rečni sistemi jedan od najvažnijih načina unošenja i širenja invazivnih stranih vrsta, na šta je ukazao dr Lewellyn Foxcroft, ekspert iz Nacionalnog parka Kruger u Južnoj Africi. Profesor dr Brendon M. H. Larson, sa Univerziteta Vaterlu u Kanadi, izjavio je da su invazivne strane vrste samo „putnici" uzrokovani promenama u okruženju i da odražavaju širi ekološki problem. Ljudski uticaj prisutan je svuda na zemlji, čak i u najdubljim delovima okeana - rekao je Brendon. Na konkretnom primeru, učesnicima je predstavio uznemirujuće činjenice istraživanja u kojem su deca prepoznala više invazivnih vrsta nego domaćih. Još šokantniji je primer gde su deca prepoznala više izmišljenih likova iz crtanog filma Pokemon, nego stvarnih životinja. Profesor Larson je završio pitanjem koje bi svako od nas trebalo da postavi sebi: „Koje ćemo prirodne vrednosti ostaviti budućim generacijama, svojoj deci i unucima?!". Invazivne strane vrste su globalni problem i to ne možemo promeniti, ali ono što možemo promeniti je naš način života - zaključio je Larson. Ostali izlagači su takođe podelili sopstvena iskustva u borbi protiv invazivnih vrsta, koja su omogućila završetak ove vrlo uspešne obuke, sa uvidom u potencijalna rešenja, primenljiva na sliv reke Save.

03.02.2021.

Svake godine, 2. februara se obeležava Svetski dan vlažnih staništa, radi podizanja svesti o velikom značaju vlažnih staništa za ljude i planetu. Takođe, ovaj dan je prilika za obeležavanje potpisivanja Ramsarske konvencije o vlažnim staništima, u iranskom gradu Ramsaru, 1971. godine.

Ovogodišnjom temom "Vlažna staništa i voda" se posvećuje posebna pažnja vlažnim staništima, kao izvorima slatke vode. Trenutno se suočavamo sa rastućom krizom u vezi slatke vode, zbog uništavanja vlažnih ekosistema i korišćenja više vode nego što priroda može da proizvede. Kampanja 2021. naglašava doprinos vlažnih ekosistema količini i kvalitetu slatke vode na našoj planeti. Voda i vlažna staništa su nerazdvojni i od vitalonog su značaja za život, blagostanje i zdravlje ljudi.

Šta vlažna staništa omogućavaju?

Vlažna staništa podržavaju društveni i ekonomski razvoj kroz više usluga:

1. Čuvaju i čiste vodu - Vlažni ekosistemi sadrže i čuvaju većinu slatke vode. Filtriraju zagađenje, ostavljajući vodu koju možemo bezbedno da pijemo.

2. Hrane nas – Akvakultura je najbrže rastući sektor proizvodnje hrane. Samo slatkovodno ribarstvo je obezbedilo 12 miliona tona ribe u 2018. godini. Godišnje se nahrani 3,5 milijarde ljudi sa pirinčanih polja.

3. Podržavaju globalnu ekonomiju – Vlažna staništa pružaju usluge u vrednosti od 47 milijardi američkih dolara godišnje. Više od milijarde ljudi oslanja se na vlažne ekosisteme zbog zarade.

4. Pruža dom prirodi – 40% vrsta na planeti živi i razmnožava se u vlažnim ekosistemima. Godišnje se otkrije oko 200 novih vrsta riba u slatkovodnim staništima. Koralni grebeni su dom za 25% svih poznatih vrsta.

5. Čuvaju ljude – Vlažni ekosistemi pružaju zaštitu od poplava i oluja – 4 ha vlažnog staništa upije do 1,5 miliona galona poplavne vode. Takođe, vlažni ekosistemi pomažu u regulisanju klime: tresetišta, zajedno sa močvarama, mangrovama i koritima morske trave, skladište dvostruko više ugljenika od šuma.

Koja su rešenja za nestašicu vode?

Mogli bismo imati dovoljno vode za prirodu i za nas, ako:

Prestanete da uništavate i počnete da obnavljate vlažna staništa.

Ne pregrađujete reke.

Ne zagađujete i očistite izvore slatke vode.

Koristite vlažna staništa i vodu pametno.

Integrišite vlažna staništa i vodu u razvojne planove i upravljanje resursima.

Izvor: https://medwet.org/2020/12/world-wetlands-day-2021-wetlands-and-water/

Divlji duvan je velika zelјasta trajnica, visoka od 80 do 150 cm. Ima razgranatu korenovu mrežu koja je poput podloge (podzemne stablјike), što omogućava da nove stablјike vrlo uspešno rastu iz ovih podzemnih delova, te čini ovu biljku izuzetno uspešnom u vegetativnom razmnožavanju. Cvetovi su sitni i skuplјeni u velike cvasti krem do purpurne boje, lepog i slatkog mirisa. Oprašuju ih insekti. Listovi su naspramni i dugi od 15 do 25 cm. Cveta od juna do avgusta, a na jesen razvija oko 8 cm duge plodove koji podsećaju na papagaja.

Divlji duvan ili cigansko perje potiče iz istočnih delova Severne Amerike. U Evropu je unesena u 17. veku kao ukrasna biljka i još uvek se može naći u mnogim baštama i ukrasnim vrtovima, dok se u Hrvatskoj prvi put spominje u literaturi u 19. veku. Ova biljka se obično nalazi na staništima koja su narušena usled ljudskog delovanja i na mestima gde njeni prirodni konkurenti nisu široko rasprostarnjeni. Uglavnom se može naći na zapuštenim poljima i pašnjacima, duž rečnih dolina, puteva i pruga, na rečnim nasipima i sličnim mestima.

U početku se mislilo da je ovu biljku moguće iskoristiti na mnogo načina. Mladi izdanci mogli su se jesti nakon namakanja u toploj vodi, čineći ih svojevrsnom zamenom za špargle, ali je kasnije otkriveno da su u ovoj fazi toksični. Sok, vino i esencijalna ulja pravljeni su od cvetova, dok su svila i izolacioni materijal napravljeni od „kose" semena, ulje je ceđeno iz semena, a bilo je pokušaja da se od njegovog mlečnog soka napravi prirodni kaučuk. Zbog svega ovoga čak je i kultivisan krajem 19. veka. Ubrzo se ispostavilo da je ekonomski potpuno neisplativo za navedene svrhe. Jedina isplativa upotreba je za pčelarstvo, tj. za proizvodnju meda. Nanosi veliku direktnu štetu obrastanjem plodnog zemljišta, vinograda, mladih šumskih zasada i železnica i sprečava rast prirodnih biljnih zajednica. Njegovo uklanjanje je skupo.

Kako ga ukloniti?

Primena herbicida dokazala se kao najefikasniji način uklanjanja, ali se ne sme primenjivati u blizini vodenih staništa i u većini zaštićenih područja. Često košenje dobro je za smanjenje broja biljaka, što je ujedno i zdravija opcija za čoveka i prirodu. Takođe je moguće koristiti ovce za ispašu, ali ih obično treba ograditi na manjoj površini kako bi ih primorali da jedu divlji duvan, koje im nije omiljena hrana. Takođe, ovce ne treba hraniti duži vremenski period ovom biljkom, iz zdravstvenih razloga.

Da li ste znali?

Svi delovi biljke sadrže mlečni sok koji je otrovan i uzrokuje proliv, otežano disanje, grčeve i probleme sa ravnotežom.

 

S ciljem upoznavanja školaraca sa temom invazivnih stranih vrsta, 11. decembra u Osnovnoj školi Ive Andrića u Zagrebu održana je radionica na ovu temu. Kroz igru i interaktivnu radionicu deca četvrtog razreda upoznala su šta su invazivne strane biljke koje rastu u njihovoj blizini i šta treba raditi kada i ako ih pronađu.

Invazivne strane vrste su biljke, životinje i drugi organizmi koji nisu prirodno rasprostranjeni na određenom području, već su unosene pre svega uticajem čoveka. One su glavni izazov za zaštitu biodiverziteta u 21. veku. Nekontrolisano se šire slivom reke Save, istiskuju domaće vrste, imaju negativno delovanje na druge autohtone vrste, uništavaju plodnost tla, smanjuju obradivo poljoprivredno zemljište, uzrokuju velike probleme u odbrani od poplava itd. Ukratko - menjaju prirodna staništa od evropskog značaja i izuzetno ih je teško iskoreniti. Procenjuje se da šteta koju imaju na svetsku ekonomiju iznosi oko 1,4 biliona dolara, tj. oko 5% vrednosti svetske ekonomije.

Radionicu je održalo udruženje Bioteka u saradnji sa Javnom ustanovom Zeleni prsten Zagrebačke županije. Učenici 4.b razreda i njihova učiteljica Marina Pavlić na razigran način su naučili zanimljive stvari o biljkama poput bagremca, zlatice, divljeg duvana i ambrozije, zašto ugrožavaju naše autohtone vrste i kako negativno utiču na čoveka. Učesnici radionice bili su vrlo kreativni i dizajnirali su i nacrtali izmišljenu invazivnu stranu biljku i dali joj neobična imena. Crteži će biti deo izložbe u učionici i svakodnevno će podsećati učenike na potencijalnu buduću invaziju koja im preti.

Tematika invazivnih stranih vrsta je vrlo apstraktna, pa je izazov bio približiti je najmlađim uzrastima. U okviru projekta Sava TIES osmišljene su interaktivne radionice pomoću kojih će najmlađi uzrast, školarci i šira javnost na zanimljiv način moći da nauče korisne informacije. Učesnici takvih radionica imaće priliku da nauče koje su biljke među invazivnim stranim vrstama prisutnim u njihovom okruženju i kako sprečiti njihovo širenje. Edukacija i informisanje veoma su važno sredstvo za podizanje svesti javnosti o zabrinjavajućoj problematici koje ove vrste izazivaju u našem okruženju. Sledeće godine partneri na projektu pokušaće da prošire znanje svih zainteresovanih strana o invazivnim stranim biljkama koje su prisutne u slivu reke Save izvođenjem edukativnih radionica.

     

Uprkos globalnoj pandemiji izazvanoj korona virusom, održan je virtuelni sastanak članova SavaParks mreže. Na dvodnevnom sastanku održanom 7. i 8. decembra 2020. okupili su predstavnici 20-ak članova mreže iz 13 različitih institucija i 5 zemalja.

Na sastanku se raspravljalo o budućnosti mreže i budućim koracima koji će doprineti jačanju kapaciteta i prepoznatljivosti mreže, ali i svih njenih članova. Učesnicima je izložen predlog strukture i funkcionisanja mreže kao formalnog tela i aktivnosti koje će doprinositi jačanju kapaciteta, ali i povezivanju članova. Predlog strukture i funkcije mreže osmišljen je kroz projekat „Očuvanje staništa sliva reke Save kroz međunarodno upravljanje invazivnim vrstama – Sava TIES" koji je sufinanciran sredstvima Europske unije (ERDF, IPA) . Jedan od načina osnaživanja je prijava i sprovođenje novih projekata vezanih uz zaštitu prirode, prirodnih i kulturnih vrednosti. Započeta je razrada tri nova projektna predloga koji mogu doprineti poboljšanju stanja životne sredine, prirode i životnog standarda njenih stanovnika u slivu reke Save. Koncepti su vezani uz šume, travna staništa i turizam. Razvoj projektnih predloga bit će tema narednih sastanaka mreže.

Učesnicima su predstavljene novosti vezane uz reviziju Bele knjige o Savi koja će uskoro biti prevedena na sve „posavske jezike", kako to upravljači zaštićenih područja u slivu reke Save imaju običaj da kažu, i dostupna zainteresovanoj javnosti. Predstavljene su analize studija izvodljivosti obnove reke Save i njenih poplavnih nizija. Jedna studija vezana je uz proučavanje potencijala i mogućnosti vraćanja reke u prvobitno stanje u uzvodnom delu blizu granice Slovenije i Hrvatske, dok se druga odnosi na nizvodni deo toka na granici Hrvatske i Srbije. Eksperti koji su zaduženi za izradu studija predstavili su dosadašnja saznanja i objasnili su učesnicima zašto je neophodno sprovesti aktivnosti revitalizacije reke i njenih poplavnih nizina i koje su dobrobiti tih aktivnosti za stanovnike. Na nekim delovima, reka je ljudskim aktivnostima izmenjena te bi vraćanje u prirodno stanje značilo i povratak vrednih staništa te bolju odbranu od poplava, ali i manji rizik za gubitak izvora pitke vode. Projekat studija izvodljivosti obnove reke Save i njenih poplavnih niziјa finanсira fondacija Age V. Jensen sa oko 120.000,00 EUR. Reka Sava veoma je dobro očuvana u odnosu na reke zapadne Evrope. Ona nam donosi vodu koja život znači za čoveka i ostala živa bića. Vodoizvorišta velikih gradova uz Savu zavise o količini i kvalitetu vode koju Sava donosi. Čuvajmo zato našu Savu za sadašnje i buduće generacije!

Virtuelni sastanak se ponovno pokazao kao koristan alat u razmeni informacija članova mreže SavaParks. U prazničnom raspoloženju, zaželeli smo želju da sledeći sastanak bude održan uz fizičku prisutnost članova mreže te da u bliskoj budućnosti reci Savi i poplavnim nizijama bude omogućen prostor i funkcija koju je čovek oduzeo kao danak urbanizacije i razvoja.

sreda, 02 decembar 2020 04:38

Projekat lifelineMDD

Uspostavljanje povezanosti reka i pribrežnih staništana području planiranog Rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ u pet država

Cilj projekta

Austrija, Slovenija, Hrvatska, Mađarska i Srbija službeno su predale nominaciju Unesku u aprilu 2020. godine sa ciljem uspostavljanja Rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ u pet država, prvog u takvom obimu na svetu Reke Mura, Drava i Dunav, koje teku kroz pet zemalja, formiraju zeleni pojas dug 700 kilometara i povezuju preko 930.000 hektara jedinstvenog područja sa značajnom prirodnom i kulturnom baštinom, te će budućim proglašenjem postati najveće zaštićeno rečno područje u Evropi.

Nakon uspešnog uspostavljanja saradnje upravljača zaštićenih područja u pet zemalja (kroz Intereg projekat coopMDD), projekat lifelineMDD u fokus stavlja poboljšanje povezanosti reka i biodiverziteta putem međusektorskog partnerstva, kao temelj za upravljanje budućim rezervatom biosfere. Projekat je započeo 7. jula 2020. godine.

Projekat coopMDD već je uspostavio saradnju između upravljača zaštićenih područja i prekograničnog upravljačkog programa budućeg Rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ u pet država, a projekat lifelineMDD direktna je nadogradnja te saradnje. Projekat lifelineMDD kroz međusektorsko partnerstvo u fokus stavlja saradnju i razmenu znanja svih aktera uključenih u upravljanje rekama – od univerziteta, organizacija civilnog sektora za zaštitu prirode, do predstavnika vlasti i lokalnih zajednica svih pet zemalja. Zajednički cilj je da se obnovom prirodne rečne dinamike poboljša povezanost reka i biodiverziteta budućeg, prvog u svetu Rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ u 5 država.

Fokus projekta

Razvoj strateškog i integrisanog pristupa ekološkoj revitalizaciji reka na području budućeg Rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav“ u pet država, a zasnovaće se na naučnom istraživanju populacija odabranih vrsta riba i ptica, kao i istraživanju protoka sedimenta i uticaja klimatskih promena. Dobijanjem i analizom takve baze podataka stvara se preduslov za identifikovanje neophodnih koraka kako bi se poboljšala povezanost rečnih koridora.

Međusektorska saradnja

Ekološka revitalizacija rečnog koridora na odabranim lokacijama imaće direktan i vidljiv pozitivan učinak na povezanost i dinamiku reka, kao i na stanje različitih tipova staništa u budućem Rezervatu biosfere „Mura-Drava-Dunav“ u pet država. Renjalizacija ovih aktivnosti služiće kao baza međusektorske razmene znanja u oblastima zaštite prirode i upravljanja vodama, ali i kod drugih donosioca odluka poput lokalnih organizacija. Time se jača njihova povezanost, dok se tokom projekta, kroz učestvovanje u različitim aktivnostima, jača buduća saradnja svih aktera koji će učestvovati u upravljanju budućim rezervatom biosfere.

Aktivno učešće lokalnih zajednica ojačaće njihovu povezanost sa prirodom, te im približiti prednosti koje pružaju revitalizovani rečni koridori i očuvana staništa. Uključivanjem organizacija civilnog sektora, ali i lokalnih i regionalnih orgaa vlasti, obezbeđuje se dugoročna aktivna mreža donosilaca odluka, što direktno doprinosi održivosti projektnih rezultata. Razvojem prekogranične integrisane strategije obnove reka, koja se temelji na naučnim istraživanjima, obnovom reka i razmenom znanja, projekt lifelineMDD direktno doprinosi cilju zaštite i obnove ekoloških koridora i jačanju saradnje različitih zainteresovanih strana.

Naredne dve i po godine (do kraja 2022), 12 projektnih i 17 pridruženih partnera iz različitih sektora, obnovom prirodne rečne dinamike radiće na poboljšanju povezanosti reka i biodiverziteta.

Кo sve sarađuje na projektu?

Projektni partneri

  • Svetski fond za prirodu Austrija - Austrija
  • Univerzitet za prirodne resurse i prirodne nauke (BOКU), Beč, Austrija
  • Regionalno upravljačko telo SO, Austrija
  • Кancelarija štajerske vlade – Odeljenje 14 za upravljanje vodama, resursima i održivosti, Austrija
  • Zavod za zaštitu prirode Republike Slovenije, Slovenija
  • Opština Velika Polana, Slovenija
  • VVF Adria – Udruga za zaštitu prirode i očuvanje bioraznovrsnosti, Hrvatska
  • Javna ustanova za upravljanje zaštićenim delovima prirode Varaždinske županije, Hrvatska
  • Svetski fond za zaštitu prirode Mađarske, Mađarska
  • Svetska organizacija za prirodu Adria-Srbija, Srbija
  • Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Srbija
  • Pomgrad – društvo za upravljanje vodama, Slovenija

Pridruženi partneri

  • Međunarodna komisija za zaštitu Dunava, Austrija
  • Austrijski nacionalni odbor za UNESКO program "Čovek i biosfera", Austrija
  • Federalno ministarstvo poljoprivrede, regija i turizma, Direkcija I/6 za upravljanje rizikom od poplava, Austrija
  • Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Uprava za životnu sredinu, Slovenija
  • Direkcija Republike Slovenije za vode, Slovenija
  • Hrvatske vode, Vooprivrednio odeljenje za Muru i gornju Dravu, Hrvatska
  • Javna ustanova za upravljanje zaštićenim delovima prirode na području Кoprivničko-križevačke županije, Hrvatska
  • Javna ustanova agencija za upravljanje zaštićenim prirodnim vrednostima na području Osječko-baranjske županije, Hrvatska
  • Ministarstvo zaštite životne sredine i energetike, Hrvatska
  • Javna ustanova „Park prirode Кopački rit“, Hrvatska
  • Zapadno-podunavska uprava za vode, Mađarska
  • Uprava Nacionalnog parka Gornji Balaton, Mađarska
  • Odeljenje državnog sekretara za zaštitu prirode, Ministarstvo poljoprivrede, Mađarska
  • Javno preduzeće "Vojvodinašume", Srbija
  • Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Srbija
  • Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije, Srbija
  • Bavarsko državno ministarstvo za životnu sredinu, zdravlje i zaštitu potrošača, Nemačka

Finansiranje projekta

Projekat lifelineMDD sufinansiran je sredstvima Dunavskog transnacionalnog programa Evropske unije (fondovi ERDF i IPA). Projekat je počeo 1. jula 2020. i trajaće do 31. decembra 2022. godine. Ukupna vrednost projekta je 2.987.789,19 evra, raspoređen je među 12 partnera na projektu. WWF Austrija vodeći je partner i glavni koordinator projekta.

Možete nas pratiti na Facebooku (#lifelineMDD) i na Instagramu.

utorak, 03 novembar 2020 13:33

Sava TIES – Radionica o podizanju svesti

U okviru projekta Sava TIES održana su tri radionice o podizanje svesti o invazivnim stranim vrstama u Hrvatskoj i Srbiji, tokom septembra i oktobra. Dve radionice su organizovana u Parku prirode Lonjsko polјe (Hrvatska), dok je jedna održana u Specijalnom rezervat prirode Zasavica u Srbiji.

Multimedijalna edukativna izložba „Diverterra" održana je u Centru za posetioce Repušnica u Parku prirode Lonjsko polјe od 8. do 30. septembra 2020. Ova zanimlјiva mobilna izložba sadrži multimedijalne sadržaje i didaktička pomagala namenjena deci predškolskog i osnovnoškolskog uzrasta. Kroz sedam tema, izložba edukuje decu o zaštiti životne sredine, klimatskim promenama, zaštiti prirode i biodiverzitetu. Od početka godine, izložba je putovala u različita zaštićena područja u Hrvatskoj. Izložba „Diverterra" je mobilna komponenta budućeg informativno-edukativnog centra „Diverterra" projekta koji je osnovao Institut za zaštitu životne sredine i prirode Ministarstva ekonomije i održivog razvoja. Cilj izložbe je podizanje svesti javnosti o projektu Sava TIES i značaju prekograničnog upravlјanja invazivnim vrstama, Park prirode Lonjsko polјe postavio je izložbu o invazivnim vrstama u Centru za posetioce Repušnica.

„Vikend gljiva" kao događaj organizovan je 26. i 27. septembra u Centru za posetioce Repušnica. Glјivarski festival pripremili su Turistička zajednica grada Kutine, Javna ustanova Park prirode Lonjsko polјe i Centar za istraživanje glјiva „Russula" Novska. Posetioci su imali priliku da istraže veliku izložbu pečurki i edukativne sadržaje o biološkoj raznovrsnosti Lonjskog polјa i značaju njegovog očuvanja. Posetioci „Vikenda gljiva" informisani su o načinima borbe projekta Sava TIES protiv invazivnih vrsta u zaštićenim područjima u slivu reke Save. Prisustvo invazivnih vrsta značajno utiče na promene u staništima, a samim tim i na biodiverzitet glјiva.

Na radionici u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica učestvovali su studenti Fakulteta za primenjenu ekologiju „Futura" . Osnovni cilј ove radionice bio je upoznavanje sa invazivnim vrstama Zasavice i aktivnim merama zaštite biodiverziteta. Radionica je održana 11. oktobra, a tom prilikom održane su prezentacije na temu invazivnih vrsta i njihovog značaja, kao i o invazivnim vrstama koje se nalaze na području Rezervata i različitim načinima sprovođenja aktivnih mera zaštite biodiverzitet pomenutog Rezervata. Ceo događaj završen je terenskom posetom Zasavici, gde su se studenti upoznali sa invazivnim vrstama Rezervata i eksperimentalnim poligonima, gde se invazivne vrste uklanjaju mehaničkim i hemijskim metodama.

Top of Page