Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

geoportal

Ekološka mreža

mapa

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Maj 2022
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti gradjana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene. Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Datum :  nedelja, 22 maj 2022
23
24
Nema slike
Evropski dan parkova proglasila je Federacija nacionalnih parkova Evrope, s ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj zelenih površina. Ovaj datum je odabran kao sećanje na proglašenje prvih evropskih nacionalnih parkova - devet nacionalnih parkova u Švedskoj, 24. maja 1909. godine. Prvi put je Dan parkova obeležen širom Evrope 1999. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Datum :  utorak, 24 maj 2022
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Duvan je drugi glavni uzrok umiranja u svetu. Godine 1967. održana je Prva svetska konferencija o pušenju i zdravlju, a godine 1971. Svetska zdravstvena organizacija odlučuje se za sistemsku borbu protiv pušenja duvana i pušenje je definisano kao bolest zavisnosti.
Datum :  ponedeljak, 30 maj 2022
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno
petak, 11 jun 2021 05:48

FILM: PLAVO-ZELENI SVET REKE SAVE

Reka Sava je jedna od najočuvanijih nizijskih reka u Evropi. Zaštićeno je čak 64% njenog toka i plavnih nizija, tako da predstavlja evropsko središte biodiverziteta.

Ovo izuzetno područje je ugroženo širenjem invanzivnih stranih biljaka. Invanzivne strane vrste su drugi glavni uzrok gubitka biodiverziteta u svetu, a nanose i veliku štetu ekonomiji i zdravlju ljudi.

Film Plavo-zeleni svet reke Save prikazuje skrivene lepote reke Save i okolnih područja i aktivnosti uklanjanja invanzivnih stranih vrsta.

Autor: Goran Šafarek
Produkcija: JU Zeleni prsten Zagrebačke županije
Za producenta: dr sc Tatjana Masten Milek, direktor
Saradnici na filmu: EuroNatur Fondacija, Javni zavod Krajinski park Ljubljansko barje, Javna ustanova „Park prirode Lonjsko polje“, Javno preduzeće Nacionalni park „Una“, Centar za zaštitu životne sredine, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Javno preduzeće „Vojvodinašume“, Pokret gorana Sremska Mitrovica

SavaTIES je regionalni projekat koji se realizuje u sve četiri države kroz koje protiče reka Sava: Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Srbija. Projekat je deo Programa transnacionalne saradnje INTERREG V-B Dunav (INTERRG DTP), a finansira se iz fondova Evropske unije (ERDF, IPA). Projekat je započeo 1. juna 2018. na Dan reke Save i traje tri godine.

Glavni ciljevi projekta su:

  • pronaći efikasno rešenje za trajno iskorenjivanje invazivnih stranih vrsta
  • smanjiti fragmentaciju staništa i
  • poboljšati povezanost transnacionalnog ekološkog koridora.
petak, 14 maj 2021 00:00

Edukacija učenika osnovnih škola

14.05.2021.

U okviru projekta „Preserving Sava River Basin Habitats through Transnational Management of Invansive Alien Species" – Sava TIES, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je dana 12.05. i 13.05.2021. godine sproveo edukaciju u osnovnim školama: „Dušan Vuksanović" u Ašanji i „Filip Višnjić" u Višnjićevu, u cilju podizanja svesti o značaju suzbijanja invazivnih stranih vrsta.

U okviru posete, đacima petog i šestog razreda, održana je prezentacija o značaju posavskih šuma i radionica na temu invazivnih stranih vrsta.

     
petak, 28 maj 2021 14:56

Završetak projekta Sava TIES

27.05.2021.

U okviru projekta „Očuvanje staništa sliva reke Save kroz međunarodno upravljanje invanzivnim vrstama" (Preserving Sava River Basin Habitats through Transnational Management of Invansive Alien Species) – Sava TIES, održan je promotivni skup 26. maja 2021. godine, u prostorijama Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Projekat je deo programa Dunavske transnacionalne saradnje INTERREG V-B (INTERREG DTP) , koji ima za cilј pronalaženje efikasnog rešenja za upravlјanje invazivnim stranim vrstama, smanjenje fragmentacije staništa i pobolјšanje povezanosti transnacionalnih ekoloških koridora reke Save sa pritokama. Uspešna kontrola invazivnih vrsta se zasniva na međusektorskoj saradnji i jačanju mreže SavaParks.

Na skupu su članovi projektnog tima predstavili projekt Sava TIES, rezultate i buduće perspektive. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je koordinator dva radna paketa:

· radni paket 4: Međunarodni pristup u upravljanju invanzivnim stranim vrstama;

· radni paket 5: Pilot područja za suzbijanje invanzivnih stranih vrsta.

U okviru radnog paketa 4, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je, zajedno sa spoljnim saradnicima, izradio protokol „Mapiranje i protokol upravljanja stranim invanzivnim vrstama" i studiju pod nazivom „Studija korišćenja zemljišta". Pored studija, projektni tim je vodio izradu mobilne aplikacije za kartiranje invazivnih vrsta u slivu reke Save (integrisanu u Evropsku mrežu izveštavanja o invazivnim vrstama - EASIN).

U okviru radnog paketa 5, projektni tim je izradio priručnik „Pregled najbolje prakse u upravljanju, kontroli i suzbijanju invanzivnih stranih vrsta". U saradnji sa partnerima i njihovim pilot područjima, projektni tim je izradio i „Zajednički izveštaj o rezultatima sa pilot područja i plan prenosa iskustava".

Kao rezultat sumiranja rezultat prikupljenjih na projektu, projektni tim Pokrajinskog zavod za zaštitu prirode je izradio studiju „Međusektorske smernice za zajedničko upravljanje, kontrolu i iskorenjivanje stranih invanzivnih vrsta".

U okviru projekta, za upravljače i korisnike zaštićenih područja održana je obuka o upravljanju invazivnim vrstama, kao i prilagođena edukacija u osnovnim školama u Posavini.

Skupu su prisustvovali brojni uvaženi gosti i predstavnici regionalni vlasti: javna preduzeća „Vode Vojvodine", „Srbijavode", „Nacionalni park Fruška gora", Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine, Zavod za urbanizam Vojvodine, Zavod za zaštitu prirode Srbije, Prirodnjački muzej, Institut za nizijsko šumarstvo i životnu sredinu, kao i dva partnera na projektu: Pokret gorana Sremska Mitrovica i JP „Vojvodinašume".

Posle predstavljanja projekta i njegovih rezultata, usledio je prigodan koktel.

Predstavljanje rezultata projekta vezanih za očuvanje biodiverziteta sliva reke Save, sprovedenih u pet država

14.05.2021.

Na završnoj online konferenciji Sava TIES projekta, održanoj 12. maja 2021. godine, predstavljeni su rezultati trogodišnje međunarodne saradnje za efektivno upravljanje invazivnim stranim vrstama u slivu reke Save. Organizatori konferencije su bili Javna ustanova Park prirode Lonjsko polje, Javna ustanova Zeleni Prsten i EuroNatur fondacija iz Nemačke sa svojim partnerima iz mreže SavaParks.

Uvodne reči održali su Gabriel Švaderer, izvršni direktor Fondacije EuroNatur i Marija Kušmiš, direktorka Javne ustanove Park prirode Lonjsko polje. „Pored klimatskih promena, gubitka staništa i direktne eksploatacije biljnih vrsta, invazivne strane vrste predstavljaju jednu od najvećih prijetnji biodiverzitetu", izjavila je Kušmiš. Kada je reč o očuvanju biodiverziteta na području reke Save, najopasnije invazivne strane vrste su bagremac, poreklom iz Severne Amerike, divlja balzamina, efikasno eliminisana malčiranjem, i Reynoutria japonica, vrsta unesena iz istočne Azije.

U ime Ministarstva gospodarstva i održivog razvoja (Hrvatska) govorio je Aljoša Duplić, šef Zavoda za zaštitu okoliša i prirode, koji je naglasio značaj saradnje, svih koji su stvarali svoj kulturni identitet na obalama reke Save i suočavali se sa ovim izazovom. Takođe, gospodin Duplić je izrazio nadu da će se saradnja nastaviti kako bi se i dalje ublažavali negativni uticaji na životnu sredinu i kako bi se razvio zdrav suživot sa ovom rekom.

Na prvoj panel raspravi predstavljeni su partneri i pridruženi partneri projekta koji dolaze iz Nemačke, Hrvatske, Slovenije, Srbije, Bosne i Hercegovine. Svi su doprineli uspehu prekogranične saradnje koja je bila od suštinskog značaja za brzo i uspešno rešavanje pitanja invanzivnih stranih vrsta. Takođe, prikazani su: koncept projekta, teorijsko i primenjeno znanje, sprovedena istraživanja i aktivnosti usmerene na komunikaciju. „Ljudi još uvek nisu svesni koliko je ozbiljna situacija i koliko štetnog uticaja imaju invazivne strane vrste. Kada se obraćamo javnosti u vezi ovog problema, trudimo se da iznesemo najintrigantnije činjenice i primere kako bi upoznali ljude s problemom", rekao je Luka Basrek iz Javne ustanove Zeleni prsten Zagrebačke županije.

U nastavku konferencije govorilo se o rezultatima projekta, budućim saradnjama i ulozi nevladinih organizacija koje mogu uticati na donosioce odluka. „U nekoliko država postoji veliki broj nedostataka u smislu ranog upozoravanja koje je jako važno kada je reč o invazivnim stranim vrstama", rekla je Jana Kus iz Zavoda Symbiosis, iz Slovenije. Ona je naglasila da se u fazi ranog upozoravanja mogu ukloniti strane vrste i sprečiti njihovo dalje širenje.

Istraživači-naučnici Ana-Kristina Kardozo i Gustav Čomor bili su uključeni u projekat kao spoljni saradnici, a na konferenciji su naglasili važnost međunacionalne saradnje i prenosa znanja u svrhu iskorenjivanja invazivnih stranih vrsta na području sliva reke Save.

Na konferenciji je predstavljen i film autora Gorana Šafareka Plavozeleni svet reke Save. U filmu je prikazan problem invazivnih stranih vrsta, zatim je opisano nekoliko vrsta među kojima su bagremac i čičak i metode pomoću kojih ih je moguće ukloniti ili iskoreniti.

Sava TIES projekat je trajao protekle tri godine, s ciljem pronalaska efikasnog rešenja za trajno iskorenjavanje invazivnih stranih vrsta, odnosno organizama koji nisu u svom prirodnom okruženju, a koje je uneo čovek. Invazivne strane vrste negativno utiču na prirodna evropska staništa te je teško upravljati njihovim smanjenjem. Takođe, one utiču i na okolinu, zdravlje ljudi i ekonomiju, stvarajući velike gubitke. Tokom projekta, održavanjem radionica o metodama uklanjanja i iskorenjivanja invazivnih stranih vrsta, svi projektni partneri su usavršili načine tretiranja invanzivnih vrsta. Međusektorska i međunarodna saradnja doprinela je i boljem povezivanju međunacionalnog koridora. Ukupna vrednost ovog trogodišnjeg projekta je 1.604.137 evra.

   
utorak, 11 maj 2021 19:15

Film: Plavo-zeleni svet reke Save

Reka Sava je jedna od najočuvanijih nizijskih reka u Evropi. Zaštićeno je čak 64% njenog toka i plavnih nizija, tako da predstavlja evropsko središte biodiverziteta.

Ovo izuzetno područje je ugroženo širenjem invanzivnih stranih biljaka. Invanzivne strane vrste su drugi glavni uzrok gubitka biodiverziteta u svetu, a nanose i veliku štetu ekonomiji i zdravlju ljudi.

Film Plavo-zeleni svet reke Save prikazuje skrivene lepote reke Save i okolnih područja i aktivnosti uklanjanja invanzivnih stranih vrsta. Autor dokumentarnog filma je Goran Šafarek.

Pogledajte trejler dok čekate objavu celog filma. Objavu očekujte ove nedelje!

U okviru međunarodnog projekta „Sava TIES", koji je okupio 9 partnerskih organizacija i 12 pridruženih partnera sa prostora 5 država, na temu prekogranične saradnje na upravljanju invazivnim biljnim vrstama u slivu reke Save, iz prostorija Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode je održana „online" obuka za korisnike prirodnih resursa i upravljače zaštićenih područja.

Učesnici su tokom četvorosatnog predavanja informisani o glavnim putevima unosa i širenja invazivnih vrsta na globalnom nivou i na prostoru sliva reke Save, o uticaju na različite sektore i mogućim rešenjima, kao i o razvijenoj mobilnoj aplikaciji za kartiranje invazivnih vrsta.

Takođe su ukratko predstavljeni priručnici, tematske studije i drugi rezultati projekta koje su partneri realizovali zajedničkim radom tokom trogodišnje implementacije projekta.

Naglašen je značaj upotrebe mobilne aplikacije za kartiranje invazivnih vrsta koja je razvijena za potrebe realizacije projekta. Mobilna aplikacija je dostupna na više jezika uključujući srpski jezik, sa dodatnim katalogom od 32 najinvazivnije biljke na prostoru sliva reke Save, čije će kartiranje doprineti efikasnijem upravljanju invazivnih vrsta u prekograničnom kontekstu.

Mobilnu aplikaciju možete preuzeti sa linka:

https://play.google.com/store/apps/details?id=eu.europa.publications.mygeossias&hl=sr__%23Latn&gl=US

Aplikacija je napravljena sa akcentom na „citizen science", odnosno mogućnošću da svaki ljubitelj prirode, korisnik i čuvar zaštićenog područja mogu pomoću aplikacije fotografisati i prijaviti invazivnu vrstu i na taj način upozoriti upravljače zaštićenih područja u sopstvenoj i drugim evropskim zemljama o pojavi ili širenju invazivnih vrsta.

Učesnici su tokom diskusije i ankete postavili mnogo pitanja i dali predloge za unapređenje sektorskih politika i praktičnih radova u poljoprivredi, šumarstvu, vodoprivredi i drugim delatnostima.

Obuku su zajedno održali predstavnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u saradnji sa predstavnicima partnerskih organizacija na Projektu: JP „Vojvodinašume" i Pokret gorana Sremska Mitrovica. Prezentaciju možete pogledati u atačmentu (PDF).

Pre kraja maja, partneri na projektu Sava TIES organizovaće onlajn obuke za zainteresovane strane na temu upravljanja invazivnim stranim vrstama u zemljama duž toka Save. Do sada su treninzi organizovani u Hrvatskoj (25.3.2021), Bosni i Hercegovini (7.4.2021) i Sloveniji (8.4.2021), dok će završni biti održan u maju u Srbiji (5.5.2021). Obuka je namenjena zaposlenima u firmama, institucijama i organizacijama čiji rad uključuje upravljanje prirodnim područjima ili resursima i koji se suočavaju sa izazovima upravljanja stranim vrstama. Odziv na do sada održane treninge bio je odličan, te je ukupan broj učesnika bio više od stotinu.

Invazivne strane vrste su jedan od najvećih ekoloških izazova. Globalna trgovina i kretanje ljudi doveli su mnoge nove vrste u nova okruženja. Neke od njih postaju invazivne - uspostavljaju stabilne populacije u novom okruženju, njihov broj im raste i šire se. Invazivne strane vrste imaju negativan uticaj na biodiverzitet i usluge ekosistema, dok neke vrste negativno utiču na ekonomiju i zdravlje ljudi.

Strane vrste su deo naše svakodnevne stvarnosti. Mnoge invazivne biljke su toliko raširene da nije lako prošetati uz potok, a da ne naiđete na neku od njih. Ovo bismo trebali shvatiti kao upozorenje o velikom invazivnom potencijalu nekih vrsta. Ovo znanje bismo trebali koristiti, zajedno sa boljim razumevanjem invazivnog procesa, kako bismo sprečili unošenje novih vrsta. Naši kapaciteti i resursi u vezi upravljanja stranim vrstama nikada neće biti dovoljni da se pozabavimo svima njima. Stoga, da bismo postigli najbolje moguće rezultate, moraćemo da naučimo mudro da biramo svoje bitke i sarađujemo sa svim sektorima - izjavila je Jana Kus Veenvliet iz Instituta „Simbioza", iz Slovenije.

Obuke su organizovali i sproveli zaposleni iz Javne ustanove Park prirode Lonjsko polje i Javne ustanove Zeleni Prsten Zagrebačke županije u Hrvatskoj, Nacionalnog parka Una i Centra za okoliš u Bosni i Hercegovini i Javne ustanove Park prirode Ljubljansko barje u Sloveniji, uz podršku nezavisnog stručnjaka Jane Kus Veenvliet. Poslednji trening održaće partneri iz Srbije – Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Javno preduzeće „Vojvodinašume" i Pokret gorana iz Sremske Mitrovice. Učesnici ovih treninga bili su ili će biti informisani o nedavnom napretku u razumevanju procesa širenja, ishoda i upravljanja invazivnim vrstama. Predstavljeni su im rezultati projekta Sava TIES i mere za poboljšanje upravljanja invazivnim stranim biljkama u slivu reke Save. Učesnici su takođe razgovarali o problemima i mogućim rešenjima za upravljanje invazivnim stranim vrstama, koristeći specifične slučajeve poput: bagremca, vrsta iz roda Solidago, Reynoutria japonica, ciganskog perja i divlje balzamine. Trening je završen važnom porukom da strane vrste ne poznaju granice država i da je prekogranična i međusektorska saradnja presudna za njihovo efikasno upravljanje.

   

18.03.2021.

U rod Reynoutria spadaju višegodišnje zeljaste biljke, sa jakim rizomom. Iz ovih rizoma razvijaju se izdanci koji mogu biti visoki preko 3 m i debeli oko 4 cm. Stabla su uspravna, šuplja i bez lišća na dnu. Listovi su veliki, široki, izduženi i ovalni. Cvetovi su poređani u metlice duge od 8 do 12 cm. Jedna biljka može imati oko 200.000 cvetova. Koren prodire u dubinu od 1 do 2 m i širi se. Ovo je uobičajen opis za nekoliko taksona iz ove grupe, koji su izuzetno slični i na kojima se primenjuju vrlo slične metode uklanjanja. U ovaj rod spadaju: Reynoutria japonica Houtt., Reynoutria sachalinensis (F. S. Petrop.) Nakai i T. Mori i njihov spontani i plodni hibrid Reynoutria x bohemica Chrtek et Chrtkova. Reynoutria sachalinensis (F. S. Petrop.) Nakai i T. Mori raste do 5 m u visinu. Ove biljke potiču iz istočne Azije.

Biljke iz roda Reynoutria su u Evropu unesene kao ukrasne biljke u XIX veku. Pretpostavlja se da je samo jedna biljka unesena u Evropu. Ona se kasnije, vegetativnim razmnožavanjem, proširila u mnoge evropske zemlje. Ove biljke zauzimaju travnjake, vlažna i periodično plavljena područja, obale potoka i stajaćih voda, ivice čistina i puteva, urbana područja. Vrlo dobro uspevaju u područjima gde su korišćena đubriva bogata azotom. One nanose štetu ekonomiji, jer smanjuju pristupačnost područja, oticanje poplavnih voda, povećavaju troškove održavanja vodotokova, oštećuju infrastrukturu (npr. koren raste ispod puteva) itd.

Uticaj na živa bića:

Alelopatija - u zemlju oslobađaju supstance koje sprečavaju rast drugih biljaka, tako što utiču na mikroorganizme koji žive u zemljištu. Na ovaj način indirektno izazivaju izumiranje nekih autohtonih vrsta.

Kompeticija - pošto rano počinju da klijaju i vrlo brzo rastu, zasenjuju druge biljke, brže i bolje koriste hranljive sastojke iz tla. Ovo vremenom dovodi do potpunog sprečavanja klijanja i rasta svih ostalih biljnih vrsta.

Biljojedi - zabeleženo je da su se u Velikoj Britaniji ovce, krave, koze, konji i magarci hranili nadzemnim delovima biljaka.

Negativni uticaji na biodiverzitet:

Ove biljke čine gotovo homogene sastojine u kojima se neke druge vrste retko pojavljuju. One snažno sprečavaju prirodni proces zarastanja i obnavljanja, odnosno prirodno pošumljavanje i smanjuju diverzitet drugih biljaka, a time i životinja. Ove vrste stvaraju najveće probleme staništima u blizini vode.

Kako ih ukloniti?

Što se tiče potpunog uklanjanja, biljke iz ovog roda spadaju u najizazovnije invazivne strane vrste. Uklanjanje se može izvršiti mehanički i primenom herbicida. Mehaničke metode su: košenje, ispaša i iskopavanje biljka tokom 5 godina zajedno sa rizomom. Metode primene herbicida uključuju prskanje, nanošenje premaza, ubrizgavanje ili kombinaciju ovih metoda, ali se ne smeju primenjivati u blizini vodenih staništa i u zaštićenim područjima. Uklanjanje samo nadzemnih delova biljke ne daje rezultate. Naprotiv, uzrokuje izbijanje još više biljaka. Glavni problem je podzemna stabljika (rizom) zajedno sa korenom. Ovaj deo biljke skladišti veliku količinu energije, a bez uklanjanja rizoma biljka se ne može iskoreniti sa određenog područja.

Da li ste znali?

U vlažnim uslovima deo korena ili stabljike veličine samo 1 cm može izrastiti u novu biljku.

25.02.2021.

Predzadnji sastanak projektnog tima Sava TIES održan je 23. marta 2021. godine. Sastanak je održan online, usled pandemije korona virusom. Pored sastanka, 24. marta, održana je 4. regionalna radionica u vezi razvoja i jačanja kapaciteta SavaParks mreže. U okviru radionice, održana je obuka za dobro upravljanje invanzivnim vrstama.

Sava Parks mreža okuplja 20 članova, iz 13 institucija i 5 zemalja (Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija i Nemačka). Da bi se Mreža ojačala i učinila efikasnijom u zaštiti prirodnih i kulturnih vrednosti sliva reke Save, na radionici se rezgovaralo o mogućnostima formalnog registrovanja. Težnja članova je da Mreža postane formalno registrovano telo, priznato u svih 5 zemalјa članica i šire. Cilј je da Mreža ostane aktivna, efikasna i nezavisna od tekućih projekata, koji trenutno omogućavaju njen rad. O ovoj temi će se dalјe raspravlјati na završnom sastanku članova projektnog tima Sava TIES, u maju, kada će se definisati budućnost Mreže.

Kako bi se članovima Mreže i projektnim partnerima pružio profesionalni razvoj, organizovana je obuka na temu najbolјih praksi u upravlјanju invazivnim stranim vrstama, sa posebnim naglaskom na bilјke. Izlagači koji su podelili svoja iskustva i znanja su poznati stručnjaci za invazivne strane vrste iz različitih delova sveta - Južne Afrike, Kanade, Sjedinjenih Država, Turske, Bugarske, Slovenije i Srbije. Ovo spajanje globalnih perspektiva rezultiralo je izuzetno vrednom razmenom informacija i iskustava između grupe stručnjaka koji dele zajednički cilј - efikasnije upravlјanje invazivnim stranim vrstama.

Sedam izlagača sa različitih kontinenata podelilo je svoja iskustva i znanja o merama i pristupima za iskorenjivanje invazivnih stranih vrsta. Neke informacije predstavlјene učesnicima obuke su, npr. da su rečni sistemi jedan od najvažnijih načina unošenja i širenja invazivnih stranih vrsta, na šta je ukazao dr Lewellyn Foxcroft, ekspert iz Nacionalnog parka Kruger u Južnoj Africi. Profesor dr Brendon M. H. Larson, sa Univerziteta Vaterlu u Kanadi, izjavio je da su invazivne strane vrste samo „putnici" uzrokovani promenama u okruženju i da odražavaju širi ekološki problem. Ljudski uticaj prisutan je svuda na zemlji, čak i u najdubljim delovima okeana - rekao je Brendon. Na konkretnom primeru, učesnicima je predstavio uznemirujuće činjenice istraživanja u kojem su deca prepoznala više invazivnih vrsta nego domaćih. Još šokantniji je primer gde su deca prepoznala više izmišljenih likova iz crtanog filma Pokemon, nego stvarnih životinja. Profesor Larson je završio pitanjem koje bi svako od nas trebalo da postavi sebi: „Koje ćemo prirodne vrednosti ostaviti budućim generacijama, svojoj deci i unucima?!". Invazivne strane vrste su globalni problem i to ne možemo promeniti, ali ono što možemo promeniti je naš način života - zaključio je Larson. Ostali izlagači su takođe podelili sopstvena iskustva u borbi protiv invazivnih vrsta, koja su omogućila završetak ove vrlo uspešne obuke, sa uvidom u potencijalna rešenja, primenljiva na sliv reke Save.

03.02.2021.

Svake godine, 2. februara se obeležava Svetski dan vlažnih staništa, radi podizanja svesti o velikom značaju vlažnih staništa za ljude i planetu. Takođe, ovaj dan je prilika za obeležavanje potpisivanja Ramsarske konvencije o vlažnim staništima, u iranskom gradu Ramsaru, 1971. godine.

Ovogodišnjom temom "Vlažna staništa i voda" se posvećuje posebna pažnja vlažnim staništima, kao izvorima slatke vode. Trenutno se suočavamo sa rastućom krizom u vezi slatke vode, zbog uništavanja vlažnih ekosistema i korišćenja više vode nego što priroda može da proizvede. Kampanja 2021. naglašava doprinos vlažnih ekosistema količini i kvalitetu slatke vode na našoj planeti. Voda i vlažna staništa su nerazdvojni i od vitalonog su značaja za život, blagostanje i zdravlje ljudi.

Šta vlažna staništa omogućavaju?

Vlažna staništa podržavaju društveni i ekonomski razvoj kroz više usluga:

1. Čuvaju i čiste vodu - Vlažni ekosistemi sadrže i čuvaju većinu slatke vode. Filtriraju zagađenje, ostavljajući vodu koju možemo bezbedno da pijemo.

2. Hrane nas – Akvakultura je najbrže rastući sektor proizvodnje hrane. Samo slatkovodno ribarstvo je obezbedilo 12 miliona tona ribe u 2018. godini. Godišnje se nahrani 3,5 milijarde ljudi sa pirinčanih polja.

3. Podržavaju globalnu ekonomiju – Vlažna staništa pružaju usluge u vrednosti od 47 milijardi američkih dolara godišnje. Više od milijarde ljudi oslanja se na vlažne ekosisteme zbog zarade.

4. Pruža dom prirodi – 40% vrsta na planeti živi i razmnožava se u vlažnim ekosistemima. Godišnje se otkrije oko 200 novih vrsta riba u slatkovodnim staništima. Koralni grebeni su dom za 25% svih poznatih vrsta.

5. Čuvaju ljude – Vlažni ekosistemi pružaju zaštitu od poplava i oluja – 4 ha vlažnog staništa upije do 1,5 miliona galona poplavne vode. Takođe, vlažni ekosistemi pomažu u regulisanju klime: tresetišta, zajedno sa močvarama, mangrovama i koritima morske trave, skladište dvostruko više ugljenika od šuma.

Koja su rešenja za nestašicu vode?

Mogli bismo imati dovoljno vode za prirodu i za nas, ako:

Prestanete da uništavate i počnete da obnavljate vlažna staništa.

Ne pregrađujete reke.

Ne zagađujete i očistite izvore slatke vode.

Koristite vlažna staništa i vodu pametno.

Integrišite vlažna staništa i vodu u razvojne planove i upravljanje resursima.

Izvor: https://medwet.org/2020/12/world-wetlands-day-2021-wetlands-and-water/

Top of Page