Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

geoportal

Ekološka mreža

mapa

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Maj 2021
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti gradjana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene. Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Datum :  subota, 22 maj 2021
23
24
Nema slike
Evropski dan parkova proglasila je Federacija nacionalnih parkova Evrope, s ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj zelenih površina. Ovaj datum je odabran kao sećanje na proglašenje prvih evropskih nacionalnih parkova - devet nacionalnih parkova u Švedskoj, 24. maja 1909. godine. Prvi put je Dan parkova obeležen širom Evrope 1999. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Datum :  ponedeljak, 24 maj 2021
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Duvan je drugi glavni uzrok umiranja u svetu. Godine 1967. održana je Prva svetska konferencija o pušenju i zdravlju, a godine 1971. Svetska zdravstvena organizacija odlučuje se za sistemsku borbu protiv pušenja duvana i pušenje je definisano kao bolest zavisnosti.
Datum :  nedelja, 30 maj 2021
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

SRP "Obedska bara"

SRP "Obedska bara"

Obedska bara je najstarije zaštićeno područje u našoj zemlji, a takođe i jedno od najstarijih prirodnih dobara na svetu. Stavljena je pod zaštitu 1874. godine. “Zlatno doba” Obedske bare trajalo je tokom 19. i u prvim decenijama 20. veka. Smatra se da je tada u zoni Potkovice Obedske bare gnezdilo oko 60.000 parova ptica močvarica, od čega u je koloniji čaplji bilo 15.000 parova, u okviru 8 vrsta. To je bila koncentracija ptica kakva se retko gde mogla naći na prostorima Evrope.

Danas Specijalni rezervat prirode “Obedska bara” predstavlja najveće plavno područje u Srbiji, autentičan splet mrtvaja, bara, okana, močvarne vegetacije, vlažnih livada i šuma koje se odlikuje izuzetnim bogatstvom biološke raznovrsnosti sa značajnim prisustvom retkih i ugroženih vrsta od nacionalnog i međunarodnog značaja. U njemu se nalaze brojni osetljivi (fragilni) ekosistemi, posebno vlažna staništa, prastare šume hrasta lužnjaka i slatine. Obedska bara ima poseban značaj za reku Savu kroz očuvanje i unapređenje kvaliteta rečne vode, za mrest riba, reprodukciju vodozemaca i gmizavaca, kao i opstanak retkih i ugroženih vodenih vrsta biljaka.

Na području Rezervata je uspostavljen trostepeni režim zaštite na ukupnoj površini 9820 ha. Upisana je na Ramsarsku listu 1977. godine.

Postojanje starih mešovitih šuma kao što je Debela gora, izuzetne raznolikosti i gljiva, flore i faune, sa brojnim starim natrulim, polusuvim ili sasvim suvim stablima, od velikog broja različitih vrsta drveća (hrast lužnjak, jasen, bela topola, crna topola, grab, brest, jasen, cer, klen, itd), upravo je jedan od glavnih ciljeva zaštite prirode.

Osnovne vrednosti flore i faune Obedske bare su lokvanji, testerica, barska paprat, barske kornjače, žabe, tritoni i vodene zmije, kolonije čaplji, gnezda orla belorepana, crnih roda, crnih lunja, centar reprodukcije slepih miševa, divlja mačka i kune.

Prostrano plavno područje Rezervata je prirodno mrestilište za veliki broj savskih vrsta riba i njihova neophodna hranidbena baza. Posebno značajne vrste riba su štuka, čikov, šaran, karaš itd.

Na istočnom kraku Potkovice nalaze se ruševine srednjevekovnog utvrđenja Kupinik iz 1388. godine, ostaci Manastira Obed iz 1501., kao i crkva Sv. Luke na rubu Kupinova i Potkovice Obedske bare iz 1451. godine, što predstavlja jednu od prvih pravoslavnih crkava na prostorima Vojvodine. Osnovni faktori koji u savremeno doba ugrožavaju prirodne vrednosti SRP ,,Obedska bara” su zarastanje i nestajanje vlažnih staništa nepovoljne promene vodnog režima, razvoj intenzivnog šumarstva, posebno podizanje plantažnih zasada klonskih topola, izostanak obnavljanja starih prirodnih šuma sa hrastom lužnjakom, neadekvatno upravljanje zaštićenim prirodnim dobrom od međunarodnog značaja i nedostatak odgovarajućih projekata i sredstava. Poslednjih nekoliko godina su u toku aktivnosti na provođenju projekta Sanacije i revitalizacije vlažnih livada i pašnjaka .

Mapa SRP "Obedska bara"

Top of Page