Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

geoportal

Ekološka mreža

mapa

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Maj 2021
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti gradjana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene. Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Datum :  subota, 22 maj 2021
23
24
Nema slike
Evropski dan parkova proglasila je Federacija nacionalnih parkova Evrope, s ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj zelenih površina. Ovaj datum je odabran kao sećanje na proglašenje prvih evropskih nacionalnih parkova - devet nacionalnih parkova u Švedskoj, 24. maja 1909. godine. Prvi put je Dan parkova obeležen širom Evrope 1999. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Datum :  ponedeljak, 24 maj 2021
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Duvan je drugi glavni uzrok umiranja u svetu. Godine 1967. održana je Prva svetska konferencija o pušenju i zdravlju, a godine 1971. Svetska zdravstvena organizacija odlučuje se za sistemsku borbu protiv pušenja duvana i pušenje je definisano kao bolest zavisnosti.
Datum :  nedelja, 30 maj 2021
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

Geološko – paleontološka zbirka

Geološko – paleontološka zbirka

Formiranjem Prirodnjačkog odelenja pri Vojvođanskom muzeju 1947. godine, započet je rad na prikupljanju muzejskog materijala iz oblasti geologije. U to vreme odelenje raspolaže vrlo malim brojem primeraka (176 inventarisanih primeraka) čiji je osnov činio poklon Geozavoda Srbije i manji deo Prirodnjačkog muzeja iz Beograda. Dolaskom kustosa, geologa Aleksandra Kukina, 1952. godine dolazi do vidnog napretka stručno muzeološkog rada čijim zalaganjem iste godine preduzeće “Naftagas” iz Zrenjanina poklanja Prirodnjačkom odelenju zbirku uzoraka iz dubokih istražnih bušotina za naftu. Materijal predstavlja vredan deo geološke zbirke.

Osnivanjem Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode 1966. godine geološko – paleontološka, mineraloška i petrološka zbirka se konstantno dopunjava ne samo sa primercima stena, ruda, minerala i fosilnog materijala sa teritorije Vojvodine već i sa čitave teritorije stare Jugoslavije.

Postojeći geološki fond Pokrajinskog zavoda čine: paleontološka, mineraloška i petrološka zbirka.

PALEONTOLOŠKA ZBIRKA

Paleontološka zbirka Pokrajinskog zavoda objedinjuje zbirke mezozojskih i kenozojskih beskičmenjaka, kičmenjaka i fosilne flore pri čemu je podela bazirana na hronostratigrafskoj klasifikaciji. Najbrojnija je paleozoološka zbirka mezozojskih i kenozojskih Invertebrata.

Sa aspekta naučnog i stručnog značaja izdvajaju se kolekcije:

  • gornjokredne mikrofaune (foraminifere) i makrofaune Čerevićkog potoka;
  • neogena mikrofaune (ostrakode) i makrofauna Fruške gore, lokaliteti Grgeteg, Bukovac Papradine, Filijala , Mutalj, Laka Staza i dr.;
  • kvartarne malakofaune iz plitkih bušotina (listovi OGK 1: 100 000 Bačka Topola, Kikinda, Jaša Tomić i Žimbolija);

Zbirka ostataka kičmenjaka sastoji se od ostataka riba i sisara. U kolekciji neogenih vertebrata, najvredniji su ostaci gornjomiocenskih riba i kopnenog sisara iz Beočinske fabrike cementa.

Zbirka kvartarnih sisara obuhvata fragmente skeleta pleistocenskih životinja sakupljenih iz aluvijalnih nanosa Tise, Dunava, Karaša, Nere i ciglanama Vojvodine.

Najdragoceniji eksponat ne samo među kičmenjacima iz ledenog doba (kvartar), već i čitave geološke zbirke je lobanja sa kljovama gornjepleistocenskog runastog mamuta (Mammuthus primigenius), izvađena 1947. godine iz korita reke Tise kod Novog Bečeja. Lobanja je veoma masivna, te se na osnovu toga smatra jedinstvenim primerkom ne samo na teritoriji naše zemlje već i u Evropi.

Kvartarna kolekcija obogaćena je nalascima ostataka sisara iz pećinskih sedimenata Srbije (Petnička pećina i pećina Ceremošnja).

Paleobotaničku zbirku čine ostaci viših biljaka, sačuvanih pretežno u vidu lisnih otisaka i delova okamenjenih stabala i grana. Ova kolekcija paleoflorističkog materijaja prikupljena je sa lokaliteta Vrdnik i Janda.

Više iz ove kategorije

Mineraloška i petrološka zbirka »

Top of Page