Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
  • 01
  • 02
  • 03
  • 04
  • 05
  • 06
  • 07
  • 08
  • 09
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
geoportal

Ekološka mreža

mapa

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Maj 2021
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti gradjana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene. Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Datum :  subota, 22 maj 2021
23
24
Nema slike
Evropski dan parkova proglasila je Federacija nacionalnih parkova Evrope, s ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj zelenih površina. Ovaj datum je odabran kao sećanje na proglašenje prvih evropskih nacionalnih parkova - devet nacionalnih parkova u Švedskoj, 24. maja 1909. godine. Prvi put je Dan parkova obeležen širom Evrope 1999. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Datum :  ponedeljak, 24 maj 2021
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Duvan je drugi glavni uzrok umiranja u svetu. Godine 1967. održana je Prva svetska konferencija o pušenju i zdravlju, a godine 1971. Svetska zdravstvena organizacija odlučuje se za sistemsku borbu protiv pušenja duvana i pušenje je definisano kao bolest zavisnosti.
Datum :  nedelja, 30 maj 2021
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

Revitalizacija staništa kukurjaka na lokalitetu Bagremara kod Bačke Palanke

  • Objavljeno u Aktuelnosti
  • Pročitano 86 puta
Revitalizacija staništa kukurjaka na lokalitetu Bagremara kod Bačke Palanke

Kukurjak (Eranthis hyemalis ( L.) Salisb) je strogo zaštićena vrsta biljke na prostoru Srbije. Ova višegodišnja ranoprolećna geofita iz porodice ljutića (Ranunculaceae) cveta već u februaru-martu. U povoljnim uslovima staništa kukurjak formira velike grupe jedinki koje privlače pažnju posetilaca svojim krupnim cvetovima žute boje, u periodu kada retko koja druga biljka cveta. Zbog dekorativnih osobina kukurjak se u nekim državama koristi u uređenju parkova i drvoreda. Njegovo prirodno stanište su svetle hrastove šume van poplavnog područja.

Specijalni rezervata prirode"Bagremara" je jedno od nekoliko poznatih prirodnih staništa kukurjaka na teritoriji naše zemlje, proglašen radi očuvanja ove strogo zaštićene vrste. Zaštićeno područje SRP „Bagremara" se nalazi u blizini Bačke Palanke. Vrsta je prisutna u izdanačkim sastojinama bagrema (Robinia pseudoacacia) , koje su u poslednjih sto godina nekoliko puta obnavljane čistom sečom, vegetativnim putem. Rezervatom upravlja JP „Vojvodinašume", Petrovaradin, Šumsko gazdinstvo Novi Sad.

Fotografija kukurjaka krupan plan

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode u saradnji sa stručnom službom Upravljača vrši redovan monitoring i kartiranje kukurjaka od proglašenja SRP „Bagremara" (Službeni glasnik Republike Srbije, br. 12/07). Tokom 2014. i 2015. godine utvrđeno je opadanje brojnosti i pokrovnosti kukurjaka u centralnim delovima zaštićenog područja nakon devitalizacije i propadanja starih stabala bagrema, što je bilo praćeno zakorovljivanjem koprivom (Urtica dioica) i zovom (Sambucus nigra) koje svojom zasenom nepovoljno utiču na kukurjak.

Nakon izvršene analize stanja šumskog staništa i ugroženosti kukurjaka kao temeljne prirodne vrednosti napravljen je plan revitalizacije. Plan višeetapne obnove šumskog staništa je prikazan na „. Simpozijumu o zaštiti prirode" održanom 2016. godine u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu. Plan je potom ugrađen u program upravljanja SRP „Bagremara" i pristupilo se njegovoj realizaciji.

Pdf – atačment Poster sa 2 Simpozijuma o zaštiti prirode, Novi Sad

Revitalizacija staništa se odvija u nekoliko etapa. U prvoj etapi vrši se obnova na delu šume sa ciljem prosvetljavanja staništa i stvaranja povoljnih uslova za regeneraciju i proširenje grupa kukurjaka na osvetljene površine. Upravljač je nekoliko puta uklanjao žbunje zove (Sambucus nigra) koje stvara naročito jaku zasenu. Monitoringom koji su stručni saradnici Zavoda obavili tokom marta 2021. godine potvrđuje uspešno širenje ove strogo zaštićene biljne vrste na mestima gde su posečena devitalizovana stabla bagrema, uklonjen podrast zove i gde vrsta nije bila zabeležena prilikom detaljnog kartiranja staništa kukurjaka u SRP „Bagremara" tokom 2014. i 2015. godine.

Fotografija monitoring 2021 –kukurjak se spontano širi na prosvetljenim površinama

Izvršena je zamena sastojine američkog jasena (Fraxinus pennsylvanica) hrastom lužnjakom (Quercus robur) i poljskim jasenom (Fraxinus angustifolia) , odnosno domaćim vrstama koje se prirodno javljaju na ovim staništima. Postupnost u zameni sastojina je neophodna jer bi se svaka nagla promena na velikoj površini mogla nepovoljno odraziti na kukurjak.

Revitalizacija šumskog staništa kukurjaka sa uporednim praćenjem prisustva ove strogo zaštićene biljne vrste nastavlja se i u narednom desetogodišnjem periodu, kao mera aktivne zaštite na očuvanju temeljne prirodne vrednosti Bagremare.

   

Top of Page