Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode u 2016. godini obeležava 50 godina od svog osnivanja, odnosno 50 godina institucionalne zaštite prirode u AP Vojvodini.


50

Ekološka mreža

mapa

Događaji

Juli 2016
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
Nema slike
Od 1990. godine, vlade širom sveta, u saradnji sa Populacionim fondom UN (UNFPA), obeležavaju Svetski dan stanovništva nizom aktivnosti, u skladu sa aktuelnom temom i trenutnim potrebama, kako bi unapredili razvojne strategije.
Datum :  ponedeljak, 11 jul 2016
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31

PZZP je član IUCN-a

IUCN

Pretplata na listu

Želite da budete obavešteni o manifestacijama koje organizuje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode?

2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

50-slideshow

Najava događaja

16
sep
16 septembar 2016

Od 1995. godine, 16. septembar se u celom svetu obeležava kao Međunarodni dan očuvanja ozonskog omotača. Povod za ovaj datum je Montrealski protokol (potpisan 16. septembra 1994. godine) kojim su predviđene...

18
sep
18 septembar 2016

Dan geologa

26
sep
26 septembar 2016

Svetski dan čistih planina, obeležava se već gotovo dvadeset godina. Obično se obeležava na način da se obavljaju ekološke aktivnosti poput akcija čišćenja, poseta prirodi i planinarenjem.Čistoća i...

27
sep
27 septembar 2016

Svetski dan turizma se obeležava sa ciljem razvijanja svesti međunarodne zajednice o važnosti turizma i njegovih kulturnih, društvenih, političkih i ekonomskih vrednosti. Svetska turistička organizacija je 1979....


2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

1 - 2. April 2016. godine

ZAKLJUČCI


  • Ugraditi zaštitu geo, bio ipredeonog diverziteta u sve sektorske politike, sa ciljem jačanja saradnjemeđu sektorimai raspodele nadležnosti.
  • Obezbediti i unaprediti zaštitu i održivo korišćenje geodiverziteta, povećati broj zaštićenih objekata geonasleđa prema Inventaru geonasleđa Srbije. Nastaviti rad na osnivanju geoparkova i uklјučenjuu Evropsku mrežu geoparkova. Formirati mrežu „GEO NATURA“i širiti svest o značaju geonasleđa i pokretati obrazovne programe na svim nivoima obrazovanja.
  • Pokrenuti reviziju Inventara objekata geonasleđa Srbije. Pokrenuti izradu Inventara objekata geonasleđa za nacionalne parkove i veća zaštićena područja.
  • Sakupiti postojeće podatke o divljim vrstama i staništima. Nastaviti rad na inventarizaciji i kartiranju vrsta i prioritetnih staništa za zaštitu. Taksonomski revidirati postojeće spiskove, utvrditi njihovo rasprostranjenje i ekološki status. Uspostaviti sistem nacionalnog monitoringa staništa i vrsta i osigurati kontinuitet u njegovom finansiranju i sprovođenju. Izraditi crvene liste i crvene knjige divljih vrsta.
  • Odrediti set bioindikatora klimatskih promena i uticaja poljoprivrede na prirodu. Sagledati značaj posledicama klimatskih promena i ekonomskih kriza, u cilju brže reakcije i prilagodljivosti novonastalim situacijama.
  • Uključiti se u međunarodne programe na izdvajanju značajnih područja za ugrožene grupe taksona kao što su IPA, IBA, PBA, PHA i dr.
  • Smanjiti gubitak staništa, fragmentaciju, uticaj invazivnih taksona kao i sakupljanje divljih vrsta kao najznačajnijih ugrožavajućih faktora koji dovode do gubitka biodiverziteta.
  • U cilju zaštite i uređenja predela neophodno je implementirati Evropsku konvenciju o predelima u nacionalno zakonodavstvo. Urediti zaštitu predela, definisati zaštitu i uređenje karaktera predela kao strukturne i funkcionalne celine, koja usmerava zaštitu, uređenje i optimalnu namenu prostora kroz izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode, Zakona o planiranju i izgradnji i druge zakone i podzakonska akta.
  • Zaštita i uređenje predela predstavlja razvojni koncept koji podrazumeva i zaštitu geološke i biološke raznovsnosti. Najbolјe se sagledava primenom predeonoekološkog principa umrežavanja na nivou predela, koja se sprovodi primenom koncepta ekološke mreže.
  • Primena koncepta ekološke mreže se pokazala kao uspešna za ublažavanje posledica fragmentacije staništa i povećanju efikasnosti zaštite ugroženih vrsta. Kao povolјan „alat“ za planiranje korišćenja prostora i resursa doprinosi racionalizaciji troškova neophodnih za primenu određenih mera. Definisanjem funkcija elemenata ekološke mreže u zaštiti obnovlјivih resursa stvorene su nove osnove za saradnju sa korisnicima ovih resursa.
  • Nerešena pitanja zaštite biološke raznovrsnosti vezana za izmene u strukturi predela, ugrožavaju opstanak fragilnih i/ili sporo obnovlјivih staništa i brojnih vrsta. Proučavanje ovih problema, kao i formulisanje mera za zaštitu optimalne strukture predela treba da bude prioritetni zadatak u narednom periodu.
  • Poboljšati upravljanje zelenilom u urbanim sredinama i povezati ga u funkcionalnu celinu, sa ciljem poboljšanja uslova života i ekonomskih ušteda, za potrebe finansiranja zaštite prirode.
  • Zaštitu prirode staviti u razvojnu funkciju ugradnjom zaštićenih područja i ekološke mreže u prostorno plansku dokumentaciju. U cilju obezbeđenja održivog razvoja istaći ekonomski značaj dugoročnog korišćenja prirodnih resursa u odnosu na kratkoročne ciljeve pojedinih domaćih i stranih investitora. Istaći značaj zaštite prirode donosiocima odluka, jer zaštita daje mogućnost za razvoj lokalne samouprave.
  • Prisutna su nedovoljna ulaganja, slaba finansijska potpora, neodgovarajuća raspodela sredstava koja se izdvajaju u budžetu za zaštitu prirode, izostanak pozicioniranja zaštite prirode u okviru zaštite životne sredine kroz korišćenje sredstava iz zelenog fonda za realizaciju projekata u zaštiti prirode, kao i nedovoljno uključivanje problematike zaštite prirode u izradi projekata drugih interesnih grupa u korišćenju sredstava iz fondova za pridruživanje Evropskoj uniji.
  • Osigurati ulaganje 2-3 % BDP godišnje u zaštitu prirode, razvijati mehanizmei zakonski okvir preraspodele sredstava unutar budžeta za zaštitu prirode i osigurati namensko korišćenje budžetskih prihoda namenjenih finansiranju zaštite prirode.
  • Budžetska sredstva za zaštićena područja raspodeliti u odnosu: 20%:60%:20% (najveći deo za aktivnu zaštitu), smanjiiti korišćenje resursa kao izvor finansiranja zaštićenih područja, omogućiti I subvencionisati otkup parcela u privatnom vlasništvu u okviru zaštićenih područja i ekološke mreže.
  • Neophodno je uskladiti nacionalne kategorije i vrste zaštićenih područja sa kategorijama IUCN-a, kao i sistem zoniranja, upravljanje, ciljeve i koncept zaštite, tj. preuzeti IUCN kategorije.
  • Uočena je neusklađenost planskih dokumenata sa aktom o zaštiti i izostanak efekata u primeni kaznenih odredbi kod nesprovođenja obaveza u zaštiti područja od strane korisnika.
  • Jačanjem kapaciteta individualnih i institucionalnih sistemskih elemenata radi efikasne zaštite pojačati inspekcijski nadzor radi sprečavanja i procesuiranja trovanja životinja I ilegalnog lova. Preispitati opravdanost lova u zaštićenim i međunarodno značajnim područjima.
  • Podsticati tradicionalno korišćenje na zaštićenim područjima u cilju sprovođenja aktivnih mera zaštite na očuvanju staništa i vrsta.
  • Održivi turizam u zaštićenim područjima, usklađen sa kapacitetima zaštićenog područja je prihvatljiv oblik održivog korišćenja, doprinosi razvoju zaštićenog područja i lokalne zajednice, utiče pozitivno na socio-ekonomske karakteristike, a posebno pomaže u popularizaciji zaštite prirode. Pored ekonomske dobiti doprinosi i povećanju stepena ekološke edukacije i promeni mišljenja o zaštiti prirode.
  • Upravljanje zaštićenim područjima metodski uvrstiti u nastavni program zaštite prirode visoko školskih ustanova i uspostaviti obrazovni profil za čuvare zaštićenih područja, u cilju kadrovskog jačanja i obuke stručnih službi upravljača zaštićenih područja.
  • Pospešiti i unaprediti komunikaciju i razmenu informacija, kao i prisustvo na terenu u funkciji sprovođenja mera aktivne zaštite i upravljanja, kao i uspostavljanja monitoringa sprovedenih aktivnosti, da bi se utvrdila efikasnost realizovanih mera.
  • Edukacija pojedinačnih interesnih grupa, korisnika, lokalnog stanovništva, nastavnog kadra i dece kao i veća zastupljenost u medijima o značaju očuvanja prirodnih vrednosti i obavljenim aktivnostima u zaštiti područja je preduslov za dobijanje podrške na uspostavljanju nacionalne ekološke mreže i Natura 2000.
  • U proces uspostavljanja i implementacije EU ekološke mreže Natura 2000 u Republici Srbiji uključiti biologe i ekologe iz Srbije, formirati timove uz obavezno uključivanje mladih stručnjaka i omogućiti im da nastave rad na implementaciji.
  • Potrebno je uspostaviti bolju saradnju civilnog i nevladinog sektora sa državnim institucijama koje se bave zaštitom prirode, a tokom rada na uspostavljanju zaštite neophodno je od samog početka uključiti zainteresovane strane.

Očuvana priroda i lepota predela razvijaju pozitivne emocije i zdravu psihu čoveka.

Zaštita prirode - naše zdravlje, naše bogatstvo!


Top of Page