Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 

Aktuelnosti

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
Prev Next

Održana uvodna radionica EcoWet proj…

Održana uvodna radionica EcoWet projekta

U četvrtak 12. oktobra 2017. godine u prostorijama Vizitorskog centra Specijalno...

Opširnije...

POZIV – ŽIVI FOSILI I ENDEMITI OHRIDSKOG JEZE…

POZIV – ŽIVI FOSILI I ENDEMITI OHRIDSKOG JEZERA

POKRAJINSKI ZAVOD ZA ZAŠTITU PRIRODE Imamo zadovoljstvo da Vas pozovemo na otva...

Opširnije...

Belorepanu prete: gubitak staništa, polutanti…

Belorepanu prete: gubitak staništa, polutanti u hrani i izgradnja vetroparkova

Kada su se poslednji put, 2000. godine, sreli stručnjaci koji se bave proučavanj...

Opširnije...

PZZP NA SAJMU LORIST 2017.

PZZP NA SAJMU LORIST 2017.

Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode je i ove godine zajedno sa resornim Pokr...

Opširnije...

DEČIJA NEDELJA U POKRAJINSKOM ZAVODU

DEČIJA NEDELJA U POKRAJINSKOM ZAVODU

U periodu od 2. do 8.10.2017. godine održana je manifestacija "Dečija nedelјa" u...

Opširnije...

Kako sprečiti konflikte u zaštiti prirode?

Kako sprečiti konflikte u zaštiti prirode?

Međunarodni projekat promoviše dijalog onih koji su zainteresov...

Opširnije...

PZZP NA SAJMU LORIST, 5-7.10.2017.

PZZP NA SAJMU LORIST, 5-7.10.2017.

Poštovani,Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine u sara...

Opširnije...

GOSTOVANJE PZZP U MUZEJU KRAJINE - NEGOTIN

GOSTOVANJE PZZP U MUZEJU KRAJINE - NEGOTIN

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je ostvario veoma uspešnu saradnju sa Muzej...

Opširnije...

2017 MAB YOUTH FORUM

2017 MAB YOUTH FORUM

Na samoj delti reke Po, u Rezervatu Biosfere Delta reke Po (Italija), od 18. - 2...

Opširnije...

Povelja Rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“…

Povelja Rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“ dodeljena najvažnijim nosiocima njegove zaštite

Manifestacija „Dani Bača – dani evropske baštine", koja je u Baču održana od 22....

Opširnije...

Ekološka mreža

mapa
coopMDD projekat

Događaji

Oktobar 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
Nema slike
Obeležava se prvog ponedeljka u oktobru i svake godine ima drugu temu. Svetski dan staništa je od velikog značaja za podizanje svesti javnosti u oblasti planiranja buduće urbanizacije radi očuvanja biološke raznovrsnosti predela, a naročito zaštite i održivog korišćenja divljih vrsta flore i faune i njihovih staništa.
Datum :  utorak, 03 oktobar 2017
4
Nema slike
Svetski dan zaštite životinja obeležava se 4. oktobra još od 1931. godine. Počelo je u Firenci na konvenciji ekologa. U to vreme ovaj dan se proslavlјao kao dan sv. Franje Asiškog, sveca zaštitnika životinja i životne sredine. Vremenom je izgubio svoje versko obeležje i odavno predstavlјa praznik svih lјubitelјa i zaštitnika životinja bez obzira na veru i naciju. Udruženja za zaštitu životinja globalno obeležavaju ovaj dan kako bi povećale svest o problemima životinja i podstakle ljude na razmišljanje o tome kako se odnose prema životinjama.
Datum :  sreda, 04 oktobar 2017
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

Pretplata na listu

Želite da budete obavešteni o manifestacijama koje organizuje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode?

2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

50-slideshow

O ekološkim koridorima u AP Vojvodini

O ekološkim koridorima u AP Vojvodini

Staništa zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta

U Vojvodini je do sada izdvojeno 481 stanište zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta evidentiranih u skladu sa kriterijumima Pravilnika o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva (“Službeni glasnik RS”, br. 5/2010). Takođe je evidentirano 4 međunarodna rečna ekološka koridora od evropskog značaja, 9 prekograničnih rečnih ekoloških koridora koji povezuju prostore susednih zemalja i veći broj regionalnih i lokalnih ekoloških koridora.

Ekološki koridor je ekološka putanja ili veza koja omogućava kretanje jedinki populacija (biljnih i životinskih vrsta) između zaštićenih područja i ekološki značajnih područja od jednog lokaliteta do drugog i koji čine deo ekološke mreže.

Međunarodni ekološki koridori su:

  • Dunav, Tisa, Sava, Tamiš – međunarodni ekološki koridori od evropskog značaja;
  • Kereš, Zlatica, Begej, Karaš, Nera, Brzava, Moravica, Bosut, Studva - prekogranični ekološki koridori koji povezuju prostore susednih zemalja od ekološkog značaja.

Regionalni ekološki koridori su:

  • vodotoci i njihov obalski pojas : Krivaja, Čiker, Mostonga, Dobrodolski potok sa Kajinovcem, potokom Međeš i Progarskom Jarčinom, kao i plovni delovi osnovne kanalske mreže hidrosistema Dunav - Tisa - Dunav (DTD);
  • slatinsko-stepski koridor Banata koji obuhvata slatine Banata predviđene za zaštitu (slatine oko Novog Miloševa i Bočara, slatine oko Šurjana i Jarkovca, slatine oko Ilandže, Dobrice i Alibunara) i evidentirana staništa zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta između SRP „Pašnjaci velike droplje“ i PIO „Vršačke planine“;
  • slatinsko-stepski koridor Bačke koji obuhvata zaštićena područja SP „Humka na potezu Livade“(Jurišina humka), SP „Čarnok“, slatinska područja Bačke predviđena za zaštitu (slatine kod Sonte i Bogojeva, slatine kod Ruskog Krstura) i evidentirana staništa zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta između navedenih slatinskih područja i SRP „Titelski breg“, prirodnog dobra u postupku zaštite.

Lokalni ekološki koridori:

  • veći broj vodotoka i kanala, uključujući i neke manje meliorativne kanale, među kojima su sledeći fruškogorski potoci/kanali identifikovani kao lokalni ekološki koridori: Lišvar i Čedimir, Sviloški potok (Almaš), Tekeniš, Čitluk, Potoranj, Čerevićki potok, Šakotinac, Kozarski potok, Časarski potok, Dumbovo, Rakovački, Liparija, Šandorovac, Kamenarski potok (Ledinački potok), Mali kamenarski potok, Novoselski potok, Rokov potok, Bukovački potok, Selište, Ešikovac, Lipovac, Šarkudin sa Šidinom, kanal Međeš, Moharač, Barakut, Remeta sa potokom Jaroš, Kuštilj, potoci Sanča i Mutalj, Vranjaš (Manđeloski potok), Kanal Čikas sa Stejanovačkim kanalom i potokom Rovača, potok Kudoš, Borkovački potok, potok Jelence, potok Šelevrenac sa potokom Kontić, Veliki Begej sa Ljukovom, Potok Budovar, Patka bara sa Novokarlovačkim potokom i potokom Komarevac, kanal Golubinci – Stari Banovci, kanal Jarčina, kanal Galovica, Nadel;
  • međe, živice, šumarci i poljozaštitni pojasevi koji povezuju izolovana šumska staništa;
  • doline, dubodoline, pašnjaci i košanice između značajnih stepskih i slatinskih staništa.
Top of Page