Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 

Aktuelnosti

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
Prev Next

Vidra Cole dobila šansu da preživi

Vidra Cole dobila šansu da preživi

Banja Koviljača, Novi Sad, 21.6.2017. – Tim za zbrinjavanje divljih životinja Po...

Opširnije...

COOP MDD

COOP MDD

Koprivnica – radionica – „Izveštavanje za prvi projektni period“ Koprivnica, Hr...

Opširnije...

Bačko Podunavlje novi UNESKO rezervat biosfer…

Bačko Podunavlje novi UNESKO rezervat biosfere u Srbiji

Deo Evropskog Amazona Beograd, 14.06.2017. – WWF-Svetska organizacija za prirod...

Opširnije...

60. IZLOŽBA LIKOVNIH RADOVA DECE SRBIJE U PZ…

60. IZLOŽBA  LIKOVNIH RADOVA DECE SRBIJE U PZZP

U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu 9. juna 2017. godine otvor...

Opširnije...

COOP MDD - Reka Elba – primer usklađene zašti…

COOP MDD - Reka Elba – primer usklađene zaštite od poplava i zaštite prirode i za Dunavski sliv

COOP MDD Reka Elba – primer usklađene zaštite od poplava i zaštite prirode i za...

Opširnije...

5.JUN DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE – RADNI DAN…

5.JUN DAN ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE – RADNI DAN ZA PRIRODU

Saopštenje za javnost povodom svetskog Dana zaštite životne sredine (5. jun 2017...

Opširnije...

POZIV 13. IZLOŽBA - MINERALA, KRISTALA I NAKI…

POZIV 13. IZLOŽBA - MINERALA, KRISTALA I NAKITA

DRUŠTVO LjUBITELjA MINERALA, STENA I FOSILA «GEO-PAN» NOVI SADPOKRAJINSKI ZAVOD ...

Opširnije...

EVROPSKI DAN PARKOVA 24.5.2017.

EVROPSKI DAN PARKOVA 24.5.2017.

U sredu 24.maja 2017.godine je u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode obeležen...

Opširnije...

OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA 22. M…

OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA 22. MAJ

U Pokrajinskom zavodu je prigodno obeležen 22. maj Međunarodni dan biodiverzitet...

Opširnije...

4500 POSETILACA U POKRAJINSKOM ZAVODU ZA DANE…

4500 POSETILACA U POKRAJINSKOM ZAVODU ZA DANE MUZEJA

U subotu, 20.05.2017. završena je manifestacija Dani Muzeja "10 dana od 10 do 10...

Opširnije...

Ekološka mreža

mapa
coopMDD projekat

Događaji

Jun 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
Nema slike
Svetski dan zaštite životne sredine je dan koji se obeležava u celom svetu svakog 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa cilјem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer se tog dana održala Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. godine. U svetu se na ovaj dan pokreću brojne aktivnosti u koje je uklјučena javnost, a koje propagiraju odgovorni odnos prema okruženju. U pomenute aktivnosti se jednako uklјučuje i vladin i nevladin sektor.
Datum :  ponedeljak, 05 jun 2017
6
7
8
Nema slike
Svetskog dana okeana podsećamo se na vitalnu ulogu mora i okeana za nas same pa i celu Evropu i svet. Iako nije zvanično proglašen od strane Ujedinjenih nacija, svetski Dan okeana se slavi svakog 8. juna i to od 1992. godine, pošto je taj datum utvrđen na samitu u Rio de Žaneiru. Ovaj dan je prilika da se slavi svetski okean i naša lična povezanost sa morem. Svetski okean je neophodno čuvati iz mnogo razloga, a najvažniji među njima su sledeći: on proizvodi najveći deo kiseonika koji udišemo pomaže ljudima da se prehrane reguliše našu klimu čisti vodu koju pijemo predstavlja izvor mogućih lekova
Datum :  četvrtak, 08 jun 2017
9
10
11
12
13
14
15
16
17
Nema slike
Dan borbe protiv isušivanja i poplava
Datum :  subota, 17 jun 2017
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
Nema slike
Dan Dunava je integralni deo saradnje podunavskih zemalja i proslavlja se u svih četrnaest zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja pojedinaca i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodenih resursa. U zemljama širom Evrope inicijator obeležavanja Dana Dunava je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for Danube Protection – ICPDR), čija je misija da promoviše i koordinira održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i zaštitu, poboljšanje i racionalnu upotrebu voda.
Datum :  četvrtak, 29 jun 2017
30
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

Pretplata na listu

Želite da budete obavešteni o manifestacijama koje organizuje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode?

2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

50-slideshow

Nacionalni park „Fruška gora“

Nacionalni park „Fruška gora“

U Autonomnoj Pokrajini Vojvodini se nalazi samo jedan nacionalni park NP „Fruška gora“, dok se u celoj Republici Srbiji pod zaštitom nalazi 5 nacionalnih parkova. Nacionalni park „Fruška gora“ je osnovan 1960. godine, na površini od 25.393 ha.

Nacionalni park „Fruška gora“ nalazi se na južnom obodu Panonske nizije, uz samu desnu obalu Dunava. Zaštićen prostor zauzima najviše grebenske delove brdskog masiva Fruške gore, sa najvišim vrhom od 539 m nadmorske visine. Fruška gora je dugačka 78 km, a široka 15 km. Prostorno se nalazi u opštinama; Petrovaradin, Sremski Karlovci, Beočin, Bačka Palanka, Irig, Inđija, Šid i Sremska Mitrovica.

Fruška gora u geološkom smislu predstavlja jedinstveni prirodni fenomen. Nju grade stene iz skoro svih geoloških perioda, počev od najstarijeg paleozoika (perioda pre 500 miliona godina), preko mezozoika, neogena pa do kvartara. Na njenom obodnom delu pre svega lesni odseci i korita fruškogorskih potoka otkrivaju bogatu fosilnu faunu nekadašnjeg Panonskog mora.

Nacionalni park „Fruška gora“ prekriven je šumom, u površini od 90%. Najviše ima šume lipe, hrasta i bukve. U okviru šumskog pojasa opisano je preko 20 zajednica čistih i mešovitih šuma. Floru Fruške gore čini oko 1500 biljnih vrsta. Od ovog broja 40 vrsta ima status strogo zaštićenih vrsta. Na Fruškoj gori živi preko 30 vrsta orhideja.

Od 13 vrsta vodozemaca i 11 vrsta gmizavaca, 14 vrsta se nalazi na Svetskoj crvenoj listi ugroženih vrsta. Najugroženije vrste su šarka i šareni daždevnjak.

Fauna ptica obuhvata 211 vrsta. Od toga oko 130 vrsta se gnezde na Fruškoj gori. Među gnezdaricama Fruške gore izdvaja se orao krstaš, najugroženija vrsta sa Svetske crvene liste. Fruška gora je jedino mesto u Srbiji gde se gnezdi ova vrsta.

Faunu sisara Fruške gore čini oko 60 vrsta. Među njima se izdvaja tekunica, slepo kuče, zaštićena grupa slepih miševa, divlja mačka i druge vrste.

Pored prirodnih, izdvajaju se i kulturne vrednosti Fruške gore. Na njoj se nalaze brojni arheološki lokaliteti od neolita preko rimskog doba do srednjeg veka. Značajni spomenici arhitekture sačuvani su u naseljima poput Sremskih Karlovaca, Iriga i Petrovaradina. U Fruškoj gori izgrađeno je 17 pravoslavnih manastira svojevrsne arhitekture. Oni datiraju iz perioda od XV do XVIII veka. Sa bogatim bibliotekama, riznicama i freskama, oni su u srednjem veku bili značajni duhovni i kulturni centri.

Top of Page