Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 

Aktuelnosti

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
Prev Next

Održana uvodna radionica EcoWet proj…

Održana uvodna radionica EcoWet projekta

U četvrtak 12. oktobra 2017. godine u prostorijama Vizitorskog centra Specijalno...

Opširnije...

POZIV – ŽIVI FOSILI I ENDEMITI OHRIDSKOG JEZE…

POZIV – ŽIVI FOSILI I ENDEMITI OHRIDSKOG JEZERA

POKRAJINSKI ZAVOD ZA ZAŠTITU PRIRODE Imamo zadovoljstvo da Vas pozovemo na otva...

Opširnije...

Belorepanu prete: gubitak staništa, polutanti…

Belorepanu prete: gubitak staništa, polutanti u hrani i izgradnja vetroparkova

Kada su se poslednji put, 2000. godine, sreli stručnjaci koji se bave proučavanj...

Opširnije...

PZZP NA SAJMU LORIST 2017.

PZZP NA SAJMU LORIST 2017.

Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode je i ove godine zajedno sa resornim Pokr...

Opširnije...

DEČIJA NEDELJA U POKRAJINSKOM ZAVODU

DEČIJA NEDELJA U POKRAJINSKOM ZAVODU

U periodu od 2. do 8.10.2017. godine održana je manifestacija "Dečija nedelјa" u...

Opširnije...

Kako sprečiti konflikte u zaštiti prirode?

Kako sprečiti konflikte u zaštiti prirode?

Međunarodni projekat promoviše dijalog onih koji su zainteresov...

Opširnije...

PZZP NA SAJMU LORIST, 5-7.10.2017.

PZZP NA SAJMU LORIST, 5-7.10.2017.

Poštovani,Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine u sara...

Opširnije...

GOSTOVANJE PZZP U MUZEJU KRAJINE - NEGOTIN

GOSTOVANJE PZZP U MUZEJU KRAJINE - NEGOTIN

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je ostvario veoma uspešnu saradnju sa Muzej...

Opširnije...

2017 MAB YOUTH FORUM

2017 MAB YOUTH FORUM

Na samoj delti reke Po, u Rezervatu Biosfere Delta reke Po (Italija), od 18. - 2...

Opširnije...

Povelja Rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“…

Povelja Rezervata biosfere „Bačko Podunavlje“ dodeljena najvažnijim nosiocima njegove zaštite

Manifestacija „Dani Bača – dani evropske baštine", koja je u Baču održana od 22....

Opširnije...

Ekološka mreža

mapa
coopMDD projekat

Događaji

Oktobar 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
Nema slike
Obeležava se prvog ponedeljka u oktobru i svake godine ima drugu temu. Svetski dan staništa je od velikog značaja za podizanje svesti javnosti u oblasti planiranja buduće urbanizacije radi očuvanja biološke raznovrsnosti predela, a naročito zaštite i održivog korišćenja divljih vrsta flore i faune i njihovih staništa.
Datum :  utorak, 03 oktobar 2017
4
Nema slike
Svetski dan zaštite životinja obeležava se 4. oktobra još od 1931. godine. Počelo je u Firenci na konvenciji ekologa. U to vreme ovaj dan se proslavlјao kao dan sv. Franje Asiškog, sveca zaštitnika životinja i životne sredine. Vremenom je izgubio svoje versko obeležje i odavno predstavlјa praznik svih lјubitelјa i zaštitnika životinja bez obzira na veru i naciju. Udruženja za zaštitu životinja globalno obeležavaju ovaj dan kako bi povećale svest o problemima životinja i podstakle ljude na razmišljanje o tome kako se odnose prema životinjama.
Datum :  sreda, 04 oktobar 2017
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

Pretplata na listu

Želite da budete obavešteni o manifestacijama koje organizuje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode?

2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

50-slideshow

SRP "Zasavica"

SRP "Zasavica"

SRP “Zasavica” se nalazi na području Mačve, istočno od reke Drine i južno od reke Save, na teritoriji opština Sremska Mitrovica i Bogatić. Svojim krivudavim tokom dužine 33,1 km zauzima prostor između naselja Crna Bara, Banovo Polje, Ravnje, Radenković, Zasavica, Salaš Noćajski, Noćaj i Mačvanska Mitrovica, posmatrano od izvorišta vodotoka do njenog ušća u reku Savu.

Ramsarsko područje obuhvata područje specijalnog rezervata prirode «Zasavica» i njegovu zaštitnu zonu. Na središnjem delu rezervata, u regionu atara sela Ravnje, sela Zasavice i Salaša Noćajskog, granica obuhvata ramsarskog područja koja do tada obuhvata tok reke, širi se i na priobalje obuhvatajući šume i njive potezu Bostaništa, tršćake i šume na potezu Vrbovac, impozantan pašnjak Valjevac sa tršćacima uz Zasavicu, kao i priobalne tršćake, njive i šume Sadžaka. Zaštitna zona čini pojas oko samog rezervata prirode, u načelu prateći visoku obalu vodotoka, osim na zapadnom delu rezervata, gde se zaštitna zona proširuje i obuhvata područje Široke bare, Prekopca, Jovače, Luga, bare Ribnjače, Drenovu gredu i baru Jovaču. Najveće mesto u neposrednom okruženju i regionalni centar je Sremska Mitrovica.

Prostorom dominira rečni ekosistem, koga čini rečica Zasavica i pritoka Batar u ukupnoj dužini od 33,1 km. U ekološkom nizu smenjuju se vodeni i močvarni ekosistemi sa fragmentima poplavnih livada i šuma. Zasavica se podzemnim putem napaja vodom iz reke Drine i gravitaciono sa planine Cer. Pripada Crnomorskom slivu i jedno je od poslednjih izvorno očuvanih močvarnih područja u Srbiji.

Zasavica i njeno priobalje zaštićeni su kao Specijalni rezervat prirode «Zasavica» 1997. godine. Ukupna površina rezervata je 835 ha, u režimu zaštite II stepena, a zaštitna zona iznosi 1078 ha. Osnovno obeležje biljnog sveta predstavljaju ugrožene i zaštićene vodene i močvarne biljne vrste, kao testerica (Stratiotes aloides), koje grade specifične i retke zajednice. Šumska vegetacija je je predstavljena hidrofilnim šumama poljskog jasena, topole, vrbe i crne jove. Za dve vrste, biljku aldrovandu (Aldrovanda vesiculosa) i ribu mrgudu (Umbra krameri) Zasavica je jedino stanište u Srbiji. Prirodni uslovi u vodotoku Zasavica uslovili su da je ovaj prostor naseljen mnogim retkim biljnim i životinjskim vrstama, gde se izdvaja prisustvo jezičastog ljutića (Ranunculus lingua), rebratice (Hottonia palustris), močvarne koprive (Urtica kioviensis), slatkovodnog sunđera (Spongilla lacustris), retke vrste oligohete (Rynchelmnis limnosela), podunavskog mrmoljka (Triturus dobrogicus), patke njorke (Aythya nyroca) i vidre (Lutra lutra). U rezervatu je uspešno realizovan Projekat reintrodukcije dabra (Castor fiber) u Srbiju. U okviru programa očuvanja autohtonih rasa stoke, ovde se na otvorenom pašnjaku gaje svinje mangulice i podolska goveda. Očuvanost izvornih pejsaža, autentična folkorna obeležja i kulturno-istorijski spomenici predstavljaju Zasavicu kao jedinstvenu i zaokruženu turističku celinu.

Zasavica predstavlja jedino stanište u Srbiji za 16 životinjskih vrsta iz grupa Hydroacarina, Ostracoda, Rotatoria, Curculionidae.

Zasavica je značajno područje za opstanak retkih životinjskih vrsta, dabra Castor fiber, mrgude Umbra krameri i malog vranca Phalacrocorax pygmeus, u nepovoljnom periodu životnog ciklusa. Tokom zime, dabru reka obezbeđuje utočište, a priobalna zeljasta i drvenasta vegetacija dovoljne izvore hrane. Mrguda nepovoljan zimski period provodi hibernirajući u mulju Zasavice. Malim vrancima Zasavica je važno odmorište tokom prolećne seobe.

Socijalni i kulturni život lokalnog stanovništva u naseljima u okruženju Zasavice kako nekad tako i danas, odvija se u sprezi sa ekološkim karakterom ovog područja. Život naroda na ovim prostorima vezuje se za vlažna staništa pre svega kroz ribolov i uzgoj stoke, i datira daleko u prošlost.

Mapa SRP "Zasavica"

Top of Page