Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

geoportal

Ekološka mreža

mapa

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
EcoWET projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Januar 2021
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

SRP "Slano Kopovo"

SRP "Slano Kopovo"

Specijalni rezervat prirode «Slano Kopovo», predstavlja jednu od poslednjih očuvanih bara na slatinama Vojvodine, odnosno slanih jezera u paleomeandrima. U davnoj prošlosti je Tisa često menjala svoj tok, razlivala se i plavila okolne nizine. Jedan od prastarih meandara reke Tise je i Slano Kopovo, ostao nakon isušivanja močvara na tlu Vojvodine i podizanja nasipa u 17. i 18. veku. Uključeno je na Ramsarsku listu 2004. godine.

Slano Kopovo ne samo da predstavlja neprocenjiv centar osobene biološke raznovrsnosti živog sveta na prostorima Vojvodine, već i reprezentativni primer slatinskih staništa koja su na granici potpunog nestajanja. Slano Kopovo predstavlja jedno od najvažnijih i najosobenijih staništa ptica u Srbiji. Njegova vrednost se ogleda kroz gnežđenje vrsta atipičnih za Panonsku niziju, a karakterističnih za pontsko-kaspijske slatine i morske obale, kao i činjenicu da se radi o jedinstvenoj selidbenoj stanici za određene migratorne vrste ptica. Slano Kopovo je posebno povoljno za ždralove koji u toku svojih redovnih seoba u ogromnim i veličanstvenim jatima prekrivaju ovaj prostor i zaglušuju ga svojim osobenim «trubljenjem». Brojne su u toku seobe i patke, guske, šljukarice. Ovde se gnezde sabljarke i morski žalar, koji se popularno naziva «panonski mornar».

Na području Slanog Kopova se javljaju specifične slatinske biljne zajednice koje su, ne samo u Srbiji, već i u celoj Panonskoj niziji u fazi iščezavanja. Pečat Slanom Kopovu daje dominantna halofitska (slatinska) vegetacija, koja je vezana za solončake i izgrađena od karakterističnih halofita, te pripada tipu izvornog biljnog pokrivača koji je već skoro nestao sa većeg dela panonskih prostora. Mnoge biljne vrste karakteristične za ovaj tip vegetacije predstavljaju danas prave raritete, pa su zakonom zaštićene, među njima najznačajnije caklenjača i jurčica.

Slano Kopovo se nalazi u severnom Banatu na aluvijalnoj ravni Tise i Galacke, omeđeno putevima Novi Bečej – Novo Miloševo i Novi Bečej - Bašaid. Obuhvata polulučnu, izduženu depresiju pravca severozapad - jugoistok, i predstavlja u stvari fosilni meandar Tise. Jedan od dokaza pravca nekadašnjeg toka reke Tise je desetak manjih ili većih humki u okolini koje su u prošlosti pratile tok reke. Sedimentacijom još u doba Panonskog mora, a kasnije eolskom i naročito rečnom erozijom stvoreno je udubljenje blagih strana i širokog dna, koje se ispunilo vodom. Na sličan način nastale su brojne ulegline i bare u ovom regionu koje zajedno sa močvarama i ritovima Banaćani nazivaju “kopovi”, a ako su im vode sa većim procentom soli onda i “slane”. Otuda naziv Slano Kopovo, mada je poznata i kao Slana, Kopovo, Šoškopo ili pak Lesino kopovo.

Jezero Slano ili Veliko Kopovo se nalazi severoistočno od Novog Bečeja, od koga je u pravoj liniji udaljeno 5 km. Apsolutna visina ogledala jezera je 77 m.

Slano Kopovo se nalazi na lesnoj terasi. Njegov bazen zauzima najdublji deo nekadašnjeg korita Tise. Prema tome, po postanku spada u grupu geomorfoloških oblika koji su postali radom rečne vode i pripada grupi rečnih ili fluvijalnih jezera. Basen Slanog Kopova zauzima najveći deo istočnog kraka pomenutog meandra, čiji oblik podseća na potkovicu sa kracima okrenutim ka jugoistoku.

Paralelno sa Slanim Kopovom, sa njegove istočne strane, prostire se uža depresija Poštaš Kopovo ili Malo Kopovo i za razliku od Slanog Kopova nema slanu vodu. Poštaš Kopovo je slatkovodni ekosistem sa otvorenim vodenim oknima i plivajućim vaskularnim biljama. Ova dva Kopova su razdvojena nešto višom lesnom gredom koja se zove Izmedju Kopova. Njihova medjusobna udaljenost iznosi od 350 do 900 metara. Istočna strana basena Slanog Kopova, ima dosta blag nagib. Iznad zapadne obale diže se odsek lesne terase, relativne visine do 6 m, na kojoj se u tom delu prostire rudina Veliki pesak sa najvišom tačkom na Maslar humki 86,8 metara apsolutne visine. Prema severu i jugu na jezerski basen se nastavlja suvo ili povremeno plavljeno dno fosilnog meandra. Najveće dubine jezera se nalaze bliže zapadnoj obali. Ovde na nekoliko mesta postoje tzv. “oka”, u kojima su dubine najveće. U njima se nalaze i tzv.”živa blata” opasna po život čoveka i stoke, ukoliko se na njih nagazi. Istočna polovina basena je plića. Površina Slanog Kopova iznosi 1, 45 km2.

Tokom poslednje decenije značajan negativni faktor je poremećaj vodnog bilansa, jer sve češće dolazi do isušivanja Slanog jezera i Poštaš Kopova tokom leta i jeseni. Smatra se da su ova isušivanja posledica promena nivoa podzemnih voda (usled izgradnje sistema Dunav-Tisa-Dunav i veštačke brane na reci Tisi). Isušivanje jezera predstavlja jedan od glavnih problema zaštite ptica vezanih za vodena staništa. Na primer, sabljarke Recurvirostra avosetta nisu gnezdile l989. godine zbog niskog vodstaja vode Slanog jezera na početku sezone gneždjenja.

Osnovni faktori ugrožavanja Slanog kopova su nepovoljan vodni režim i intenzivna poljoprivredna proizvodnja u okruženju ali i u samom rezervatu. U toku su projekti aktivne zaštite otkupa zemljišta i prevođenja njiva u travna staništa, kao i projekat poboljšanja vodnog režima.

Mapa SRP "Slano Kopovo"

Top of Page