Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 

Aktuelnosti

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
Prev Next

Kažnjen zbog nuđenja vetruške na prodaju

Kažnjen zbog nuđenja vetruške na prodaju

Prekršajni sud u Novom Sadu osudio je 26. juna 2017. G. Ž. Iz Novog Sada na kazn...

Opširnije...

UNESCO Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje” p…

UNESCO Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje” predstavljen lokalnoj zajednici

U Somboru je u petak, 14. jula, mesec dana upisa rezervata biosfere „Bačko Podun...

Opširnije...

Proslava „Evropskog Amazona“

Proslava „Evropskog Amazona“

Proglašenjem UNESCO-ovog Prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav" is...

Opširnije...

18. PARKOVIJADA - NP „KOPAONIK”

18. PARKOVIJADA - NP „KOPAONIK”

Javno preduzeće „Nacionalni park Kopaonik" bio je domaćin XVIII po redu Parkovij...

Opširnije...

MEĐUNARODNI DAN DUNAVA 29.JUN 2017.

MEĐUNARODNI  DAN DUNAVA 29.JUN 2017.

"29.jun" je Međunarodni Dan Dunava i obeležava se u 14 evropskih podunavskih zem...

Opširnije...

Vidra Cole dobila šansu da preživi

Vidra Cole dobila šansu da preživi

Banja Koviljača, Novi Sad, 21.6.2017. – Tim za zbrinjavanje divljih životinja Po...

Opširnije...

COOP MDD

COOP MDD

Koprivnica – radionica – „Izveštavanje za prvi projektni period“ Koprivnica, Hr...

Opširnije...

Bačko Podunavlje novi UNESKO rezervat biosfer…

Bačko Podunavlje novi UNESKO rezervat biosfere u Srbiji

Deo Evropskog Amazona Novi Sad, 14.06.2017. – Pokrajinski zavod za zaštitu prir...

Opširnije...

60. IZLOŽBA LIKOVNIH RADOVA DECE SRBIJE U PZ…

60. IZLOŽBA  LIKOVNIH RADOVA DECE SRBIJE U PZZP

U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu 9. juna 2017. godine otvor...

Opširnije...

COOP MDD - Reka Elba – primer usklađene zašti…

COOP MDD - Reka Elba – primer usklađene zaštite od poplava i zaštite prirode i za Dunavski sliv

COOP MDD Reka Elba – primer usklađene zaštite od poplava i zaštite prirode i za...

Opširnije...

Ekološka mreža

mapa
coopMDD projekat

Događaji

Juli 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
Nema slike
Od 1990. godine, vlade širom sveta, u saradnji sa Populacionim fondom UN (UNFPA), obeležavaju Svetski dan stanovništva nizom aktivnosti, u skladu sa aktuelnom temom i trenutnim potrebama, kako bi unapredili razvojne strategije.
Datum :  utorak, 11 jul 2017
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

Pretplata na listu

Želite da budete obavešteni o manifestacijama koje organizuje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode?

2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

50-slideshow

SRP "Slano Kopovo"

SRP "Slano Kopovo"

Specijalni rezervat prirode «Slano Kopovo», predstavlja jednu od poslednjih očuvanih bara na slatinama Vojvodine, odnosno slanih jezera u paleomeandrima. U davnoj prošlosti je Tisa često menjala svoj tok, razlivala se i plavila okolne nizine. Jedan od prastarih meandara reke Tise je i Slano Kopovo, ostao nakon isušivanja močvara na tlu Vojvodine i podizanja nasipa u 17. i 18. veku. Uključeno je na Ramsarsku listu 2004. godine.

Slano Kopovo ne samo da predstavlja neprocenjiv centar osobene biološke raznovrsnosti živog sveta na prostorima Vojvodine, već i reprezentativni primer slatinskih staništa koja su na granici potpunog nestajanja. Slano Kopovo predstavlja jedno od najvažnijih i najosobenijih staništa ptica u Srbiji. Njegova vrednost se ogleda kroz gnežđenje vrsta atipičnih za Panonsku niziju, a karakterističnih za pontsko-kaspijske slatine i morske obale, kao i činjenicu da se radi o jedinstvenoj selidbenoj stanici za određene migratorne vrste ptica. Slano Kopovo je posebno povoljno za ždralove koji u toku svojih redovnih seoba u ogromnim i veličanstvenim jatima prekrivaju ovaj prostor i zaglušuju ga svojim osobenim «trubljenjem». Brojne su u toku seobe i patke, guske, šljukarice. Ovde se gnezde sabljarke i morski žalar, koji se popularno naziva «panonski mornar».

Na području Slanog Kopova se javljaju specifične slatinske biljne zajednice koje su, ne samo u Srbiji, već i u celoj Panonskoj niziji u fazi iščezavanja. Pečat Slanom Kopovu daje dominantna halofitska (slatinska) vegetacija, koja je vezana za solončake i izgrađena od karakterističnih halofita, te pripada tipu izvornog biljnog pokrivača koji je već skoro nestao sa većeg dela panonskih prostora. Mnoge biljne vrste karakteristične za ovaj tip vegetacije predstavljaju danas prave raritete, pa su zakonom zaštićene, među njima najznačajnije caklenjača i jurčica.

Slano Kopovo se nalazi u severnom Banatu na aluvijalnoj ravni Tise i Galacke, omeđeno putevima Novi Bečej – Novo Miloševo i Novi Bečej - Bašaid. Obuhvata polulučnu, izduženu depresiju pravca severozapad - jugoistok, i predstavlja u stvari fosilni meandar Tise. Jedan od dokaza pravca nekadašnjeg toka reke Tise je desetak manjih ili većih humki u okolini koje su u prošlosti pratile tok reke. Sedimentacijom još u doba Panonskog mora, a kasnije eolskom i naročito rečnom erozijom stvoreno je udubljenje blagih strana i širokog dna, koje se ispunilo vodom. Na sličan način nastale su brojne ulegline i bare u ovom regionu koje zajedno sa močvarama i ritovima Banaćani nazivaju “kopovi”, a ako su im vode sa većim procentom soli onda i “slane”. Otuda naziv Slano Kopovo, mada je poznata i kao Slana, Kopovo, Šoškopo ili pak Lesino kopovo.

Jezero Slano ili Veliko Kopovo se nalazi severoistočno od Novog Bečeja, od koga je u pravoj liniji udaljeno 5 km. Apsolutna visina ogledala jezera je 77 m.

Slano Kopovo se nalazi na lesnoj terasi. Njegov bazen zauzima najdublji deo nekadašnjeg korita Tise. Prema tome, po postanku spada u grupu geomorfoloških oblika koji su postali radom rečne vode i pripada grupi rečnih ili fluvijalnih jezera. Basen Slanog Kopova zauzima najveći deo istočnog kraka pomenutog meandra, čiji oblik podseća na potkovicu sa kracima okrenutim ka jugoistoku.

Paralelno sa Slanim Kopovom, sa njegove istočne strane, prostire se uža depresija Poštaš Kopovo ili Malo Kopovo i za razliku od Slanog Kopova nema slanu vodu. Poštaš Kopovo je slatkovodni ekosistem sa otvorenim vodenim oknima i plivajućim vaskularnim biljama. Ova dva Kopova su razdvojena nešto višom lesnom gredom koja se zove Izmedju Kopova. Njihova medjusobna udaljenost iznosi od 350 do 900 metara. Istočna strana basena Slanog Kopova, ima dosta blag nagib. Iznad zapadne obale diže se odsek lesne terase, relativne visine do 6 m, na kojoj se u tom delu prostire rudina Veliki pesak sa najvišom tačkom na Maslar humki 86,8 metara apsolutne visine. Prema severu i jugu na jezerski basen se nastavlja suvo ili povremeno plavljeno dno fosilnog meandra. Najveće dubine jezera se nalaze bliže zapadnoj obali. Ovde na nekoliko mesta postoje tzv. “oka”, u kojima su dubine najveće. U njima se nalaze i tzv.”živa blata” opasna po život čoveka i stoke, ukoliko se na njih nagazi. Istočna polovina basena je plića. Površina Slanog Kopova iznosi 1, 45 km2.

Tokom poslednje decenije značajan negativni faktor je poremećaj vodnog bilansa, jer sve češće dolazi do isušivanja Slanog jezera i Poštaš Kopova tokom leta i jeseni. Smatra se da su ova isušivanja posledica promena nivoa podzemnih voda (usled izgradnje sistema Dunav-Tisa-Dunav i veštačke brane na reci Tisi). Isušivanje jezera predstavlja jedan od glavnih problema zaštite ptica vezanih za vodena staništa. Na primer, sabljarke Recurvirostra avosetta nisu gnezdile l989. godine zbog niskog vodstaja vode Slanog jezera na početku sezone gneždjenja.

Osnovni faktori ugrožavanja Slanog kopova su nepovoljan vodni režim i intenzivna poljoprivredna proizvodnja u okruženju ali i u samom rezervatu. U toku su projekti aktivne zaštite otkupa zemljišta i prevođenja njiva u travna staništa, kao i projekat poboljšanja vodnog režima.

Mapa SRP "Slano Kopovo"

Top of Page