Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 

Aktuelnosti

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
Prev Next

EVROPSKI DAN PARKOVA 24.5.2017.

EVROPSKI DAN PARKOVA 24.5.2017.

U sredu 24.maja 2017.godine je u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode obeležen...

Opširnije...

OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA 22. M…

OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA 22. MAJ

U Pokrajinskom zavodu je prigodno obeležen 22. maj Međunarodni dan biodiverzitet...

Opširnije...

4500 POSETILACA U POKRAJINSKOM ZAVODU ZA DANE…

4500 POSETILACA U POKRAJINSKOM ZAVODU ZA DANE MUZEJA

U subotu, 20.05.2017. završena je manifestacija Dani Muzeja "10 dana od 10 do 10...

Opširnije...

POZIV 13. Međunarodna izložba fotografija: VO…

POZIV 13. Međunarodna izložba fotografija: VODA = ŽIVOT

NP „FRUŠKA GORA" POKRAJINSKI ZAVOD ZA ZAŠTITU PRIRODE EUROPARC FEDERATION{...

Opširnije...

POZIV - MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA

POZIV - MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA

POKRAJINSKI ZAVOD ZA ZAŠTITU PRIRODE Imamo zadovoljstvo da Vas povodom 22. maja...

Opširnije...

SVETSKI DAN MIGRATORNIH PTICA

SVETSKI DAN MIGRATORNIH PTICA

PORUKA IZVRŠNOG SEKRETARA KONVENCIJE O BIOLOŠKOM DIVERZITETU Kristiane Paske Pa...

Opširnije...

MANIFESTACIJA „MUZEJI SRBIJE, DESET DANA OD 1…

MANIFESTACIJA „MUZEJI SRBIJE, DESET DANA OD 10 DO 10“ U PZZP

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode se i ove godine priključio Manifestaciji „M...

Opširnije...

Specijalno priznanje “ZELENI LIST” Pokrajinsk…

Specijalno priznanje “ZELENI LIST” Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode povodom 50 godina uspešnog rada

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je proglašen za jednog od najvećih zaštitni...

Opširnije...

Pokrajinski zavoda na Noći biologije u Novom …

Pokrajinski zavoda na Noći biologije u Novom Sadu

Novi Sad, 21.4.2017. Noć biologije je naučno-popularna manifestacija koja se tr...

Opširnije...

OBELEŽEN DAN PLANETE ZEMLJE – PRIKAZAN FILM “…

OBELEŽEN DAN PLANETE ZEMLJE – PRIKAZAN FILM “REKA ŽIVOTA-DUNAV”

Novi Sad, 19.april 2017. U poslovnom centru NIS-a u Novom Sadu Pokrajinski zavo...

Opširnije...

Ekološka mreža

mapa
coopMDD projekat
logo-pannoneagle

Događaji

Maj 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti gradjana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene. Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Datum :  ponedeljak, 22 maj 2017
23
24
Nema slike
Evropski dan parkova proglasila je Federacija nacionalnih parkova Evrope, s ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj zelenih površina. Ovaj datum je odabran kao sećanje na proglašenje prvih evropskih nacionalnih parkova - devet nacionalnih parkova u Švedskoj, 24. maja 1909. godine. Prvi put je Dan parkova obeležen širom Evrope 1999. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Datum :  sreda, 24 maj 2017
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Duvan je drugi glavni uzrok umiranja u svetu. Godine 1967. održana je Prva svetska konferencija o pušenju i zdravlju, a godine 1971. Svetska zdravstvena organizacija odlučuje se za sistemsku borbu protiv pušenja duvana i pušenje je definisano kao bolest zavisnosti.
Datum :  utorak, 30 maj 2017
31

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

Pretplata na listu

Želite da budete obavešteni o manifestacijama koje organizuje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode?

2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

50-slideshow

Ramsarsko područje "Labudovo okno"

Ramsarsko područje "Labudovo okno"

Područje Dunava na južnom obodu Panonske nizije u Banatu, između prostrane Deliblatske peščare na severu i Dubovački rit, Labudovo okno, ada Čibuklija i Žilava, ušće Karaša, obuhvaćeni su granicama Specijalnog rezervata prirode “Deliblatska peščara”. U granice predloženog Ramsarskog područja su uključeni i vredni akvatični ekosistemi tog regiona, kao što su ušće Nere, Zavojska ada, kao i Dunavci i obale Dunava sa desane strane reke. Uključeno je na Ramsarsku listu 2007. godine.

Glavni tipovi vodenih staništa su stalni rečni tokovi i stalne slatkovodne močvare. Na području Labudovog okna smenjuju se različite biljne zajednice, od vodenih i močvarnih zajednica koje dominiraju, dok je na obalama, kao krajnjim ograncima Deliblatske peščare razvijena vegetacija vlažnih livada i stepskih pašnjaka.

Ovo područje je jedno od specifičnih, jedinstvenih i očuvanih vodenih i močvarnih staništa na donjem toku reke Dunav kroz Vojvodinu i Srbiju, čija su iskonska barsko močvarna staništa dobrim delom uništena. Značajne biljne vrste su beli i žuti lokvanj, iđirot, orhideje i mnoge druge. Dubovački rit i plićaci Dunava predstavljaju idealno mrestilište mnogih vrsta riba. Od značajnijih vrsta tu su šrac, kečiga, mali i veliki vretenar.

Ovaj prostor je značajno stecište ptica močvarica, gnezdilište vrsta ugroženih na celoj planeti, hranilište brojnih retkih i ugroženih vrsta i najjača migratorna stanica vodene avifaune u Srbiji. Ovde je najvažnije gnezdilište i zimovalište malog vranca u Srbiji, i lokacija najbogatije kolonije čaplji u zemlji, u kojoj se gnezdi i blistavi ibis. Na Labudovom oknu borave izuzetno retke grabljivice kao što su orao belorepan i crni orao. Veoma bogata i raznovrsna jata barskih ptica koja broje preko 40.000 jedinki skupljaju se svake godine na vodama Labudovog okna. Ovo je najvažnije zimovalište vodenih ptica u Srbiji i jedno od najvažnijih na Balkanu.

Život čoveka na području Labudovog okna najvećim delom je vezan za Dunav i okolna ritska staništa. Stoga je ribarstvo bilo i ostalo jedno od osnovnih vidova korišćenja područja. Pored privrednog ribolova, danas u granicama zaštićenog prirodnog dobra ograničenog kapaciteta, prisutan je i sportski ribolov, sa mnogo većim mogućnostima od trenutno iskorištenih. U interesu razvoja usklađenog sa potrebama zaštite prirode i potenciranja ekološkog turizma, potrebno je stimulisati tradicionalne načine ribarenja.

Osnovu lovstva na području Labudovog okna čini obilje pernate vodene divljači, čije je korišćenje ograničeno merama zaštite rezervata. U budućnosti treba prisutno bogatstvo i raznovrsnost vodene avifaune koristiti za razvoj posmatranja i fotografisanja ptica. Takođe je neophodno lov na migratorne vrste smanjivati na račun uzgajališta plovuša koja treba locirati na područja van zaštićenog prirodnog dobra.

Poljoprivreda na području bazira se na ispaši goveda i ovaca, za šta postoje prirodni uslovi i potreba u smislu očuvanja specifičnih prirodnih vrednosti. Orjentacija na uzgoj starih, autohtonih rasa (podolsko goveče, vitoroga ovca, cigaja) može u budućnosti predstavljati osnov proizvodnje zdrave hrane, ali i turističku atrakciju. Ratarska proizvodnja je prisutna na malim parcelama i uglavnom zasnovana na ekstenzivnom uzgoju žitarica.

Šumarstvo se odvija uglavnom na adama, ograničeno merama zaštite. Dunav sa rubom Peščare pruža povoljne mogućnosti razvoja turizma (posmatranje i fotografisanje ptica, doživljaj prolećne i jesenje seobe močvarne avifaune, lov i ribolov, nautički turizam). Ulaganje u turističko opremanje, uz adekvatnu promociju, treba da doprinesu svrstavanju ove delatnosti u jednu od osnovnih u budućem razvoju usklađenim sa zaštitom prirodnih vrednosti. Radi održavanja plovnog puta vrši se eksploatacija šljunka iz korita Dunava, uz ograničenja propisana režimima zaštite. Vrši se zahvatanje podzemnih voda za potrebe vodosnabdevanja, i postoji mreža melioracionih kanala. Na području postoje i vikend naselja, čije je širenje u okviru zaštićenog prirodnog dobra, onemogućeno režimima zaštite. Prostor Labudovog okna koristi se u naučno istraživačkom radu (flora i vegetacija, ornito i herpetofauna, kvalitet vode), kao i edukaciji studenata geografije i biologije.

Ovaj dragulj prirode ugrožen je pre svega našim nemarom, budući da Dunav na ove prostore donosi enormne količine plastičnih flaša i ostalih nusproizvoda naše “civilizacije”. Svake godine pojavljuju se novi “razvojni” projekti koji bi neizbežno značili za uzurpaciju, eksploataciju i narušavanje Labudovog okna, među njima najupadljiviji planovi izgradnje marina i luka i eksploatacija uglja. Ozbiljan problem predstavljaju i ilegalni lov i ribolov kao i redovan saobraćaj Dunavom.

Mapa Ramsarsko područje "Labudovo okno" u okviru SRP "Deliblatska peščara"

Top of Page