Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 

Aktuelnosti

  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
  • 6
  • 7
  • 8
  • 9
  • 10
Prev Next

OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA 22. M…

OBELEŽEN MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA 22. MAJ

U Pokrajinskom zavodu je prigodno obeležen 22. maj Međunarodni dan biodiverzitet...

Opširnije...

4500 POSETILACA U POKRAJINSKOM ZAVODU ZA DANE…

4500 POSETILACA U POKRAJINSKOM ZAVODU ZA DANE MUZEJA

U subotu, 20.05.2017. završena je manifestacija Dani Muzeja "10 dana od 10 do 10...

Opširnije...

POZIV 13. Međunarodna izložba fotografija: VO…

POZIV 13. Međunarodna izložba fotografija: VODA = ŽIVOT

NP „FRUŠKA GORA" POKRAJINSKI ZAVOD ZA ZAŠTITU PRIRODE EUROPARC FEDERATION{...

Opširnije...

POZIV - MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA

POZIV - MEĐUNARODNI DAN BIODIVERZITETA

POKRAJINSKI ZAVOD ZA ZAŠTITU PRIRODE Imamo zadovoljstvo da Vas povodom 22. maja...

Opširnije...

SVETSKI DAN MIGRATORNIH PTICA

SVETSKI DAN MIGRATORNIH PTICA

PORUKA IZVRŠNOG SEKRETARA KONVENCIJE O BIOLOŠKOM DIVERZITETU Kristiane Paske Pa...

Opširnije...

MANIFESTACIJA „MUZEJI SRBIJE, DESET DANA OD 1…

MANIFESTACIJA „MUZEJI SRBIJE, DESET DANA OD 10 DO 10“ U PZZP

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode se i ove godine priključio Manifestaciji „M...

Opširnije...

Specijalno priznanje “ZELENI LIST” Pokrajinsk…

Specijalno priznanje “ZELENI LIST” Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode povodom 50 godina uspešnog rada

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je proglašen za jednog od najvećih zaštitni...

Opširnije...

Pokrajinski zavoda na Noći biologije u Novom …

Pokrajinski zavoda na Noći biologije u Novom Sadu

Novi Sad, 21.4.2017. Noć biologije je naučno-popularna manifestacija koja se tr...

Opširnije...

OBELEŽEN DAN PLANETE ZEMLJE – PRIKAZAN FILM “…

OBELEŽEN DAN PLANETE ZEMLJE – PRIKAZAN FILM “REKA ŽIVOTA-DUNAV”

Novi Sad, 19.april 2017. U poslovnom centru NIS-a u Novom Sadu Pokrajinski zavo...

Opširnije...

Radni dan za prirodu - SP Lesni profil kod St…

Radni dan za prirodu - SP Lesni profil kod Starog Slankamena

U četvrtak 13.04.2017.godine Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je organizovao...

Opširnije...

Ekološka mreža

mapa
coopMDD projekat
logo-pannoneagle

Događaji

Maj 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti gradjana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene. Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Datum :  ponedeljak, 22 maj 2017
23
24
Nema slike
Evropski dan parkova proglasila je Federacija nacionalnih parkova Evrope, s ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj zelenih površina. Ovaj datum je odabran kao sećanje na proglašenje prvih evropskih nacionalnih parkova - devet nacionalnih parkova u Švedskoj, 24. maja 1909. godine. Prvi put je Dan parkova obeležen širom Evrope 1999. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Datum :  sreda, 24 maj 2017
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Duvan je drugi glavni uzrok umiranja u svetu. Godine 1967. održana je Prva svetska konferencija o pušenju i zdravlju, a godine 1971. Svetska zdravstvena organizacija odlučuje se za sistemsku borbu protiv pušenja duvana i pušenje je definisano kao bolest zavisnosti.
Datum :  utorak, 30 maj 2017
31

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

Pretplata na listu

Želite da budete obavešteni o manifestacijama koje organizuje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode?

2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

50-slideshow

Mineraloška i petrološka zbirka

Mineraloška i petrološka zbirka

Mineralošku zbirku čine uzorci ruda i minerala iz poznatih rudnika bivše Jugoslovije (Treoča, Majdanpek i dr.), a treba istaći i vrednu kolekciju minerala sa područja Makedonije. Primerci se ističu lepotom, specifičnim i vrlo retkim oblicima.

Petrološka zbirka pretežno se sastoji od primeraka stena sakupljenih sa lokaliteta Fruške Gore i Vršačkih planina kao i sa drugih područja širom Srbije.

OČUVANJE GEONASLEĐA

Prikupljen, konzerviran i determinisan paleontološki materijal služi kao dokumentacioni materijal za dokazivanje vrednosti i značaja lokaliteta koji su stavljeni pod zaštitu, a ujedno i kao muzeološki materijal u studijskim zbirkama.

Važno je skrenuti pažnju na činjenicu da je preko 80 % fonda ukupnog broja prirodnjačkih predmeta neobnovljivo. Razlozi su najčešće sukobi ličnih i opštih interesa, nebriga čoveka, neorganizovan rad nadležnih službi i uticaj savremenih prirodnih procesa (erozija, klizišta, obrušavanje). Profili izgrađeni samo od slabo vezanih stena teško se mogu sačuvati jer su podložniji egzogenim uticajima ( na pr. profili "Laka staza" i "Papradine" sada su zarušeni i obrasli vegetacijom). Meke stenske mase su mnogo zahtevnije u smislu konzervacije nego tvrde stene.

Bogata zbirka neogene mikro i makrofaune Fruške gore svedoči o istorijsko-geološkoj evoluciji ovog prostora kao i o živom svetu koji je tada živeo. Važna odlika neogenih lokaliteta je fosilonosnost. Ona podrazumeva sadržaj velikog broja primeraka iste vrste ili različitih vrsta fosilnih organizama na malom prostoru (lajtovački krečnjak – primer veoma fosilonosnog krečnjaka sa jednorodnom faunom).

Ova zbirka se odlikuje i diverzitetom oblika (vrsta) koji podrazumeva bogatstvo fosilnog materijala ne samo brojem individua već pre svega bogatstvom vrsta i viših sistematskih kategorija. Tipični primer je lokalitet "Grgeteg" gde su na malom prostoru otkriveni sedimenti sarmata, panona i gornjeg ponta tzv. "Grgeteški slojevi". Otkrivena je, detaljno obrađena i izučena brojna kaspibrakična fauna mekušaca. Određeno je preko 40 vrsta od kojih je 12 vrsta prvi put utvrđeno.

Petrološka zbirka svedoči o diverzitetu facija koji karakteriše sve neogene sedimente. Samo u badenskim tvorevinama Fruške Gore izdvojeno je 6 facija: konglomerati i peščari, peščari i tufo – peščari, gline i glinoviti laporci, lajtovački peščari, lajtovački krečnjaci, laporci i pločasti laporci.

Neogeni lokaliteti često su nosioci retkih geoloških pojava. Nalazišta sa ostacima retkog fosilnog materijala (u cementnim laporcima Beočina pored dobro očuvane faune mekušaca otkrivena je i krupna sisarska fauna – Anancus arvenensis - primitivni surlaš, kao i skeleti riba).

Paleoekološke odlike nekih sedimenatacionih basena mogu ostaviti traga i na sedimentima i na fauni. Tako na pr. u pontskim sedimentima okoline Beočina (Oštra Glavica) i Grgetega usled povećanog sadržaja hidroksida gvožđa došlo je do rastvaranja ljušturica aragonitskog sastava i sačuvani su samo unutrašnji i spoljašnji otisci dok su sedimenti iz istog razloga dobili crvenu boju.

Materijal iz Paleobotaničke zbirke svedoči o nekadašnjoj mediteranskoj klimi koja je vladala u ovoj oblasti za vreme oligo-miocena (među kontinentalnim vrstama flore nalaze i mediteranske vrste kao što su cimetovac, lovor, palma, murika i dr., što jasno ukazuje na nekadašnju znatno topliju, mediteransku klimu koja je vladala na ovim prostorima pre oko 25 miliona godina).

Top of Page