Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 

geoportal

Ekološka mreža

mapa

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

April 2021
pon uto sre čet pet sub ned
1
Nema slike
Od 1. aprila 1966. godine, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode se brine o zaštiti i očuvanju prirode na prostoru Vojvodine , kao i o prirodnjačkim studisjkim zbirkama nasledenim od Poljoprivrednog arhiva. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode prestao je sa radom 1993. godine kada je na teritoriji Srbije formiran jedinstveni Zavod za zaštitu prirode Srbije u čijem sastavu je Pokrajinski zavod funkcionisao kao radna jedinica u Novom Sadu. Stvaranjem zakonske osnove u Zakonu o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“ br. 36/09), od RJ u Novom Sadu, osnovan je Odlukom Skupštine AP Vojvodine 16. februara 2010. godine, a sa radom zapoceo 1. aprila 2010. godine Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.
Datum :  četvrtak, 01 april 2021
2
3
4
5
6
7
Nema slike
Svetski dan zdravlјa (engl. World Health Day) obeležava se širom sveta 7. aprila svake godine pod pokrovitelјstvom Svetske zdravstvene organizacije. Odluka da se ovaj dan obeležava kao Svetski dan zdravlјa donesena je na 1. skupštini ove organizacije, održanoj od 24. juna do 24. jula 1948. godine u Ženevi, pošto je 7. aprila iste godine odluka o konstituisanju SZO zvanično stupila na snagu nakon što je i poslednja država članica UN ratifikovala ovu odluku.
Datum :  sreda, 07 april 2021
8
9
10
11
Nema slike
U Srbiji se 11-tog aprila obeležava Dan zaštite prirode koji je prilika da se ukaže ne samo na značaj očuvane prirode za opstanak živog sveta i kvalitet životne sredine i življenja ljudi, već i značaj upravljanja zaštićenim područjima. Dan zaštite prirode, ustanovlјen 2009. godine Zakonom o zaštiti prirode obeležava se sa cilјem da se najšira javnost podseti na ulogu i značaj zaštite nacionalne prirodne baštine.
Datum :  nedelja, 11 april 2021
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Dan planete Zemlje ili Dan Zemlje obeležava se 22. aprila u više od 150 zemalja širom sveta. Ovaj praznik ima za cilј da poveća svest lјudi o ugroženosti životne sredine, kao i da se za njih angažuje što šira javnost.
Datum :  četvrtak, 22 april 2021
23
24
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Zavod za zaštitu prirode Srbije je stručna ustanova koja obavlјa delatnost zaštite i unapređenja prirodne baštine Srbije, osnovana 30. aprila 1948. godine kao Zavod za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti Srbije.
Datum :  petak, 30 april 2021
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

Arboretum Pokrajinskog zavoda

Arboretum Pokrajinskog zavoda

Arboretum je zasad raznovrsnog autohtonog i alohtonog drveća i žbunja koji služi prvenstveno u eduktivne svrhe. Reč arboretum potiče od latinske reči arbor što znači drvo.

Za arboretum Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode moglo bi se reći da predstavlja živu maketu Fruške gore. Dizajniran je u slobodnom pejzažnom stilu vrtne umetnosti na površini od oko 15 ari. Na reljef obližnje planine asociraju brežuljci koji unose ritam u ambijent. Krivudave staze usmeravaju posetioce kroz prostor i vode do raznolikih sadržaja.

Staze polaze od ulazne kapije, prolaze kroz sklop drveća, pored jezerca i odmorišta sa klupama, amfiteatra na otvorenom i hotela za insekte. Brojne skulpture od terakote dodatno ulepšavaju prostor. Drvenaste vrste označene signaturama sa latinskim i domaćim nazivom pomažu studentima prilikom izučavanja dendrologije, doprinose edukaciji svih posetilaca arboretuma i upućuju na zaštitarsku, vaspitno-obrazovnu i promotivnu delatnost zavoda.

Arboretum Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode predstavlja zbirku isključivo autohtonog drveća sa Fruške gore. Najznačajniji edifikatori fruškogorskih šuma su ovde našli svoje mesto:

Edifikatori u arboretumu

  • kitnjak (Quercus petraea Liebl.)
  • lipa (Tilia sp.)
  • običan grab (Carpinus betulus L.)
  • bukva (Fagus moesiaca (Domin, Maly) Czeczott)
  • pavit (Clematis vitalba L.)
  • poljski brest (Ulmus minor f. suberosa (Moench) Janjić)
  • cer (Quercus cerris L.)
  • lužnjak (Quercus robur L.)
  • srebrna lipa (Tilia tomentosa Mnch.)
  • srebrnolisna lipa (Tilia cordata Mill.)
  • krupnolisna lipa (Tilia platyphyllos Scop.)
  • trešnja (Cerasus avium (L.) Moench.)
  • jednosemeni glog (Crataegus monogyna Jacq.)
  • brekinja (Sorbus torminalis (L.) Crantz.)
  • jarebika (Sorbus aucuparia L.)

Edifikatori u arboretumu

  • klen (Acer campestre L.)
  • javor (Acer pseudoplatanus L.)
  • žešlja (Acer tataricum L.)
  • dren (Cornus mas L.)
  • svib (Cornus sanguinea L.)
  • bršljan (Hedera helix L.)
  • bradavičasta kurika (Evonymus verrucosa Scop.)
  • obična kurika (Evonymus europaea L.)
  • zimzelen (Vinca minor L.)
  • kalina (Ligustrum vulgare L.)
  • crni jasen (Fraxinus ornus L.)
  • crna udika (Viburnum lantana L.)
  • orlovi nokti (Lonicera caprifolium L.)
  • crna zova (Sambucus nigra L.)
  • kostrika (Ruscus aculeatus L.)
  • mleč (Acer platanoides L.)

Više iz ove kategorije

« Prirodnjačka zbirka

Top of Page