Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
geoportal

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Januar 2022
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

Datum: 10.01.2022.

OBAVEŠTENJE

O POSTUPANJU OD 01.01.2022. GODINE PO ZAHTEVU STRANКE U SКLADU SA ČLANOM 9. ZAКONA O ZAŠTITI PRIRODE („Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - ispr., 14/2016, 95/2018 - dr. zakon i 71/2021) (https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_prirode.html)

  • Postupanje po zahtevima za aktivnosti u zaštićenim područjima I i II kategorije:

STRANКA ZAHTEV ZA IZDAVANJE AКTA O USLOVIMA ZAŠTITE PRIRODE u redovnom postupku prema Zakonu o zaštiti prirode („Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - ispr., 14/2016, 95/2018 - dr. Zakon i 71/2021) i u postupku pribavljanja lokacijskih uslova prema Zakonu o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS", br. 2/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) PODNOSI:

  • Ministrastvu za zaštitu životne sredine - za sve aktivnosti koje su na području Nacionalnog parka i zaštićenim područjima I i II kategorije
  • Sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine - za sve aktivnosti u zaštićenim područjima koja su proglašena od strane Vlade APV u zaštićenim područjima I i II КATEGORIJE
  • Postupanje po zahtevima za aktivnosti u zaštićenim područjima III КATEGORIJE КAO I VAN ZAŠTIĆENIH PODRUČJA:

STRANКA ZAHTEV ZA IZDAVANJE AКTA O USLOVIMA ZAŠTITE PRIRODE u redovnom postupku prema Zakonu o zaštiti prirode („Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - ispr., 14/2016, 95/2018 - dr. Zakon i 71/2021) i u postupku pribavljanja lokacijskih uslova prema Zakonu o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS", br 2/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) PODNOSI:

  • Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode - za sve aktivnosti u svim drugim slučajevima

NAPOMENA:

Zahtev stranke NEĆE biti uzet u razmatranje ukoliko uz zahtev nije priložen dokaz o uplati RAT u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama ("Sl. glasnik RS", br. 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011 - usklađeni din. izn., 55/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 47/2013 - usklađeni din. izn., 65/2013 - dr. zakon, 57/2014 - usklađeni din. izn., 45/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 112/2015, 50/2016 - usklađeni din. izn., 61/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 3/2018 - ispr., 50/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 38/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 90/2019 - ispr., 98/2020 - usklađeni din. izn., 144/2020 i 62/2021- usklađeni din. izn.) sa sledećom instrukcijom po kojoj treba uplatiti taksu:

  • za uslove zaštite prirode:
    svrha uplate: Republička administrativna taksa primalac: Budžet Republike Srbije žiro račun: 840-742221843-57, model 97, poziv na broj 11 223 iznos: 900,00 dinara,
  • za mišljenje:
    svrha uplate: Republička administrativna taksa primalac: Budžet Republike Srbije žiro račun: 840-742221843-57, model 97, poziv na broj 11 223 iznos: 330,00 dinara.

Akt koji Zavod izdaje na zahtev stranke NEĆE biti IZDAT stranci ukoliko se ne dostavi dokaz o uplati takse prema Pokrajinskoj skupštinskoj odluci o dopunama Pokrajinske skupštinske odluke o pokrajinskim administrativnim taksama („Sl.list APV“, br. 54/2021) (http://www.puma.vojvodina.gov.rs/SL/2021/54/54_2021.pdf) stranka plaća taksu sa sledećim instrukcijama za uplatu :
Naziv računa: Administrativne takse u korist nivoa AP Vojvodine
Broj računa: 840-742231843-30
Model: 97
Poziv na broj: 252230941501

  • Zahteve stranke, dopise i drugu dokumentacija obavezno uputiti Zavodu putem elektronske pošte (e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. )
  • Ukoliko je dokumentacija koju šaljete elektronskom poštom veća od 10MB, molimo Vas da je prosledite preko Wetransfer-a (https://wetransfer.com/).

Датум: 1.3.2021.

ОБАВЕШТЕЊЕ

Због погоршаног епидемиолошког стања у држави и повећаног броја заражених од болести COVID-19 у наредном периоду у Покрајинском заводу за заштиту природе :

НЕЋЕ СЕ ОДРЖАВАТИ САСТАНЦИ СА СТРАНКАМА и

ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА ЗА УСЛОВЕ, МИШЉЕЊА И ДРУГЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЋЕ СЕ ПРИМАТИ ИСКЉУЧИВО ЕЛЕКТРОНСКИМ ПУТЕМ

УПУТСТВО ЗА ПОДНОШЕЊЕ ЗАХТЕВА, МИШЉЕЊА И ДРУГЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ ЕЛЕКТРОНСКИМ ПУТЕМ

У складу са Одлуком о проглашењу заразне болести COVID-19, Наредбом о проглашењу епидемије, Инструкцијом о организацији радних процеса у органима државне управе и служби Владе у примени превентивних мера које се односе на спречавање ширења болести COVID-19 Генералног секретаријата Владе од 07.05.2020. године, на основу члана 18. Статута Покрајинског завода за заштиту природе („Сл. лист АПВ“, бр. 9/2010, 22/2018 и 48/2018) и Правилника о примени превентивних мера за спречавање ширења заразне болести Ковид–19 у циљу даљег спровођења мера заштите становништва од заразних болести и спречавања ширења корона вируса, као и циљем бржег издавања услова и мишљења, прописује се следеће:
- Захтеви за издавање услова заштите природе и захтеви за мишљења, као и дописи и друга документација обавезно упутити Заводу путем електронске поште (e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ).
Документација која се подноси Заводу мора садржати документе по свим правилима наведеним у рубрици Поступак за захтеве на сајту Покрајинског завода за заштиту природе (http://www.pzzp.rs/rs/sr/postupak-za-zahteve/item/270-zahtevi-za-uslove.html и http://www.pzzp.rs/rs/sr/postupak-za-zahteve/item/271-zahtevi-za-misljenja.html).

- Уколико је документација коју шаљете електронском поштом већа од 10MB, молимо Вас да је проследите преко Wetransfer-a (https://wetransfer.com/).

Važni datumi

02
feb
02 februar 2022

2. februar se obeležava kao Svetski dan vlažnih područja jer je ovog datuma, 1971. godine, usvojena Konvencija o vlažnim područjima u iranskom gradu Ramsaru. Svake godine, povodom Svetskog dana vlažnih područja,...

21
mar
21 mart 2022

21.03. obeležava se Svetski dan šuma, koji je ustanovljen 1971. godine da bi se ukazalo na značaj drveća i istakle brojne koristi koje od njih ima čovečanstvo. Šume su najsloženiji kopneni ekosistemi. U njima...

22
mar
22 mart 2022

22.03. Svetski dan voda obeležava se svake godine 22. marta. Taj dan je usvojen rezolucijom UN-a u decembru 1992. godine. Ovim danom Ujedinjene nacije žele da podsete na važnost zaštite voda i na nedostatak...

23
mar
23 mart 2022

Svetski meteorološki dan obeležava se u znak sećanja na 23. marta 1950. godine, kada je službeno osnovana Svetska meteorološka organizacija (WMO) - međuvladina organizacija i specijalizovana agencija Organizacije...


2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

1 - 2. April 2016. godine

ZAKLJUČCI


  • Ugraditi zaštitu geo, bio ipredeonog diverziteta u sve sektorske politike, sa ciljem jačanja saradnjemeđu sektorimai raspodele nadležnosti.
  • Obezbediti i unaprediti zaštitu i održivo korišćenje geodiverziteta, povećati broj zaštićenih objekata geonasleđa prema Inventaru geonasleđa Srbije. Nastaviti rad na osnivanju geoparkova i uklјučenjuu Evropsku mrežu geoparkova. Formirati mrežu „GEO NATURA“i širiti svest o značaju geonasleđa i pokretati obrazovne programe na svim nivoima obrazovanja.
  • Pokrenuti reviziju Inventara objekata geonasleđa Srbije. Pokrenuti izradu Inventara objekata geonasleđa za nacionalne parkove i veća zaštićena područja.
  • Sakupiti postojeće podatke o divljim vrstama i staništima. Nastaviti rad na inventarizaciji i kartiranju vrsta i prioritetnih staništa za zaštitu. Taksonomski revidirati postojeće spiskove, utvrditi njihovo rasprostranjenje i ekološki status. Uspostaviti sistem nacionalnog monitoringa staništa i vrsta i osigurati kontinuitet u njegovom finansiranju i sprovođenju. Izraditi crvene liste i crvene knjige divljih vrsta.
  • Odrediti set bioindikatora klimatskih promena i uticaja poljoprivrede na prirodu. Sagledati značaj posledicama klimatskih promena i ekonomskih kriza, u cilju brže reakcije i prilagodljivosti novonastalim situacijama.
  • Uključiti se u međunarodne programe na izdvajanju značajnih područja za ugrožene grupe taksona kao što su IPA, IBA, PBA, PHA i dr.
  • Smanjiti gubitak staništa, fragmentaciju, uticaj invazivnih taksona kao i sakupljanje divljih vrsta kao najznačajnijih ugrožavajućih faktora koji dovode do gubitka biodiverziteta.
  • U cilju zaštite i uređenja predela neophodno je implementirati Evropsku konvenciju o predelima u nacionalno zakonodavstvo. Urediti zaštitu predela, definisati zaštitu i uređenje karaktera predela kao strukturne i funkcionalne celine, koja usmerava zaštitu, uređenje i optimalnu namenu prostora kroz izmene i dopune Zakona o zaštiti prirode, Zakona o planiranju i izgradnji i druge zakone i podzakonska akta.
  • Zaštita i uređenje predela predstavlja razvojni koncept koji podrazumeva i zaštitu geološke i biološke raznovsnosti. Najbolјe se sagledava primenom predeonoekološkog principa umrežavanja na nivou predela, koja se sprovodi primenom koncepta ekološke mreže.
  • Primena koncepta ekološke mreže se pokazala kao uspešna za ublažavanje posledica fragmentacije staništa i povećanju efikasnosti zaštite ugroženih vrsta. Kao povolјan „alat“ za planiranje korišćenja prostora i resursa doprinosi racionalizaciji troškova neophodnih za primenu određenih mera. Definisanjem funkcija elemenata ekološke mreže u zaštiti obnovlјivih resursa stvorene su nove osnove za saradnju sa korisnicima ovih resursa.
  • Nerešena pitanja zaštite biološke raznovrsnosti vezana za izmene u strukturi predela, ugrožavaju opstanak fragilnih i/ili sporo obnovlјivih staništa i brojnih vrsta. Proučavanje ovih problema, kao i formulisanje mera za zaštitu optimalne strukture predela treba da bude prioritetni zadatak u narednom periodu.
  • Poboljšati upravljanje zelenilom u urbanim sredinama i povezati ga u funkcionalnu celinu, sa ciljem poboljšanja uslova života i ekonomskih ušteda, za potrebe finansiranja zaštite prirode.
  • Zaštitu prirode staviti u razvojnu funkciju ugradnjom zaštićenih područja i ekološke mreže u prostorno plansku dokumentaciju. U cilju obezbeđenja održivog razvoja istaći ekonomski značaj dugoročnog korišćenja prirodnih resursa u odnosu na kratkoročne ciljeve pojedinih domaćih i stranih investitora. Istaći značaj zaštite prirode donosiocima odluka, jer zaštita daje mogućnost za razvoj lokalne samouprave.
  • Prisutna su nedovoljna ulaganja, slaba finansijska potpora, neodgovarajuća raspodela sredstava koja se izdvajaju u budžetu za zaštitu prirode, izostanak pozicioniranja zaštite prirode u okviru zaštite životne sredine kroz korišćenje sredstava iz zelenog fonda za realizaciju projekata u zaštiti prirode, kao i nedovoljno uključivanje problematike zaštite prirode u izradi projekata drugih interesnih grupa u korišćenju sredstava iz fondova za pridruživanje Evropskoj uniji.
  • Osigurati ulaganje 2-3 % BDP godišnje u zaštitu prirode, razvijati mehanizmei zakonski okvir preraspodele sredstava unutar budžeta za zaštitu prirode i osigurati namensko korišćenje budžetskih prihoda namenjenih finansiranju zaštite prirode.
  • Budžetska sredstva za zaštićena područja raspodeliti u odnosu: 20%:60%:20% (najveći deo za aktivnu zaštitu), smanjiiti korišćenje resursa kao izvor finansiranja zaštićenih područja, omogućiti I subvencionisati otkup parcela u privatnom vlasništvu u okviru zaštićenih područja i ekološke mreže.
  • Neophodno je uskladiti nacionalne kategorije i vrste zaštićenih područja sa kategorijama IUCN-a, kao i sistem zoniranja, upravljanje, ciljeve i koncept zaštite, tj. preuzeti IUCN kategorije.
  • Uočena je neusklađenost planskih dokumenata sa aktom o zaštiti i izostanak efekata u primeni kaznenih odredbi kod nesprovođenja obaveza u zaštiti područja od strane korisnika.
  • Jačanjem kapaciteta individualnih i institucionalnih sistemskih elemenata radi efikasne zaštite pojačati inspekcijski nadzor radi sprečavanja i procesuiranja trovanja životinja I ilegalnog lova. Preispitati opravdanost lova u zaštićenim i međunarodno značajnim područjima.
  • Podsticati tradicionalno korišćenje na zaštićenim područjima u cilju sprovođenja aktivnih mera zaštite na očuvanju staništa i vrsta.
  • Održivi turizam u zaštićenim područjima, usklađen sa kapacitetima zaštićenog područja je prihvatljiv oblik održivog korišćenja, doprinosi razvoju zaštićenog područja i lokalne zajednice, utiče pozitivno na socio-ekonomske karakteristike, a posebno pomaže u popularizaciji zaštite prirode. Pored ekonomske dobiti doprinosi i povećanju stepena ekološke edukacije i promeni mišljenja o zaštiti prirode.
  • Upravljanje zaštićenim područjima metodski uvrstiti u nastavni program zaštite prirode visoko školskih ustanova i uspostaviti obrazovni profil za čuvare zaštićenih područja, u cilju kadrovskog jačanja i obuke stručnih službi upravljača zaštićenih područja.
  • Pospešiti i unaprediti komunikaciju i razmenu informacija, kao i prisustvo na terenu u funkciji sprovođenja mera aktivne zaštite i upravljanja, kao i uspostavljanja monitoringa sprovedenih aktivnosti, da bi se utvrdila efikasnost realizovanih mera.
  • Edukacija pojedinačnih interesnih grupa, korisnika, lokalnog stanovništva, nastavnog kadra i dece kao i veća zastupljenost u medijima o značaju očuvanja prirodnih vrednosti i obavljenim aktivnostima u zaštiti područja je preduslov za dobijanje podrške na uspostavljanju nacionalne ekološke mreže i Natura 2000.
  • U proces uspostavljanja i implementacije EU ekološke mreže Natura 2000 u Republici Srbiji uključiti biologe i ekologe iz Srbije, formirati timove uz obavezno uključivanje mladih stručnjaka i omogućiti im da nastave rad na implementaciji.
  • Potrebno je uspostaviti bolju saradnju civilnog i nevladinog sektora sa državnim institucijama koje se bave zaštitom prirode, a tokom rada na uspostavljanju zaštite neophodno je od samog početka uključiti zainteresovane strane.

Očuvana priroda i lepota predela razvijaju pozitivne emocije i zdravu psihu čoveka.

Zaštita prirode - naše zdravlje, naše bogatstvo!


Top of Page