Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 
  • 01
  • 02
  • 03
  • 04
  • 05
  • 06
  • 07
  • 08
  • 09
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
geoportal

Ekološka mreža

mapa

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

April 2021
pon uto sre čet pet sub ned
1
Nema slike
Od 1. aprila 1966. godine, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode se brine o zaštiti i očuvanju prirode na prostoru Vojvodine , kao i o prirodnjačkim studisjkim zbirkama nasledenim od Poljoprivrednog arhiva. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode prestao je sa radom 1993. godine kada je na teritoriji Srbije formiran jedinstveni Zavod za zaštitu prirode Srbije u čijem sastavu je Pokrajinski zavod funkcionisao kao radna jedinica u Novom Sadu. Stvaranjem zakonske osnove u Zakonu o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“ br. 36/09), od RJ u Novom Sadu, osnovan je Odlukom Skupštine AP Vojvodine 16. februara 2010. godine, a sa radom zapoceo 1. aprila 2010. godine Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.
Datum :  četvrtak, 01 april 2021
2
3
4
5
6
7
Nema slike
Svetski dan zdravlјa (engl. World Health Day) obeležava se širom sveta 7. aprila svake godine pod pokrovitelјstvom Svetske zdravstvene organizacije. Odluka da se ovaj dan obeležava kao Svetski dan zdravlјa donesena je na 1. skupštini ove organizacije, održanoj od 24. juna do 24. jula 1948. godine u Ženevi, pošto je 7. aprila iste godine odluka o konstituisanju SZO zvanično stupila na snagu nakon što je i poslednja država članica UN ratifikovala ovu odluku.
Datum :  sreda, 07 april 2021
8
9
10
11
Nema slike
U Srbiji se 11-tog aprila obeležava Dan zaštite prirode koji je prilika da se ukaže ne samo na značaj očuvane prirode za opstanak živog sveta i kvalitet životne sredine i življenja ljudi, već i značaj upravljanja zaštićenim područjima. Dan zaštite prirode, ustanovlјen 2009. godine Zakonom o zaštiti prirode obeležava se sa cilјem da se najšira javnost podseti na ulogu i značaj zaštite nacionalne prirodne baštine.
Datum :  nedelja, 11 april 2021
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Dan planete Zemlje ili Dan Zemlje obeležava se 22. aprila u više od 150 zemalja širom sveta. Ovaj praznik ima za cilј da poveća svest lјudi o ugroženosti životne sredine, kao i da se za njih angažuje što šira javnost.
Datum :  četvrtak, 22 april 2021
23
24
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Zavod za zaštitu prirode Srbije je stručna ustanova koja obavlјa delatnost zaštite i unapređenja prirodne baštine Srbije, osnovana 30. aprila 1948. godine kao Zavod za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti Srbije.
Datum :  petak, 30 april 2021
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

3. MART - SVETSKI DAN DIVLJIH VRSTA

  • Objavljeno u Aktuelnosti
  • Pročitano 213 puta
3. MART - SVETSKI DAN DIVLJIH VRSTA

Generalna skupština Ujedinjenih Nacija je proglasila 3. mart za Svetski dan divljih vrsta, a obeležava se u velikom broju zemalja od 2013. godine. Inače, 3. marta 1973. godine je potpisana Konvencije o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES). Cilj je da se ukaže na potrebu očuvanja divljih vrsta, na posledice krivolova, krijumčarenja i nekontrolisanog sakupljanja iz prirode ugroženih divljih vrsta, kao i na uništavanje staništa i neodrživog korišćenja prirodnih resursa. Rezolucijom UN-a Sekretarijat CITES-a je određen kao koordinator obeležavanja ovog posebnog dana. Svetski dan divljih vrsta danas je postao jedan od najvažnijih globalnih godišnjih događaja posvećenih svetu divljine.

Moto obeležavanja svetskog dana divljih vrsta za 2021. godinu je: „Šume i egzistencija: Opstanak ljudi i planete", sa ciljem da se istakne centralna uloga šuma, šumskih vrsta i usluga ekosistema u održavanju egzistencije stotina miliona ljudi širom sveta, a posebno domorodačkih i lokalnih zajednica koje imaju istorijske veze sa šumskim i susednim područjima. Ovo je u skladu sa UN-ovim ciljevima održivog razvoja 1, 12, 13 i 15 i njihovim čvrstim opredeljenjima za ublažavanje siromaštva, osiguravanje održive upotrebe resursa i očuvanja zemljišta.

Danas u šumskim područjima Sveta ili pored njih živi između 200 i 350 miliona ljudi. Oni se oslanjaju na različite usluge ekosistema koje im šume i šumske vrste pružaju za život i pokrivaju svoje najosnovnije potrebe, uključujući hranu, sklonište, energiju i lekove. Autohtoni narodi i lokalne zajednice prednjače u simbiotičkom odnosu između ljudi i šuma, divljih vrsta koje obitavaju u šumi i usluga ekosistema koje pružaju. Otprilike sa 28% svetske kopnene površine trenutno upravljaju autohtoni narodi, uključujući neke od ekološki netaknutih šuma na planeti. Ovi prostori nisu samo centralni za njihovo ekonomsko i lično blagostanje, već i za njihov kulturni identitet.

Šume i divlje vrste biljaka i životinja, koje žive u njima se trenutno nalaze u velikoj opasnosti zbog negativnih uticaja čoveka, krčenja i prevođenja u poljoprivredno zemljište, klimatskih promena, i drugih negativnih aktivnosti.

Osnovni zadatak Zavoda jeste da poveća površine pod zaštitom prirode (zaštićena područja, područja u postupku zaštite, ekološki značajna područja i staništa strogo zaštićenih i zaštićenih divlјih vrsta) na oko 17 % površine APV. Na taj način se obezbeđuje opstanak svih divljih vrsta. Međutim, u toku 2020. godine u okviru aktivnih mera zaštite i redovnih poslova Zavoda na aktivnostima zbrinjavanja strogo zaštićenih i zaštićenih divlјih vrsta životinja, sprovedeno je i evidentirano ukupno 259 aktivnosti na slučajevima zbrinjavanja, izmeštanja iz urbane sredine na prirodna staništa, zaplene vrsta koje su zaštićene CITES konvencijom itd. Veliki broj strogo zaštićenih i zaštićenih divlјih vrsta životinja, čak 48 je bio obuhvaćen tim aktivnostima, neke od njih su: vetruške, orlovi belorepani, mišari, bele rode, sove utine, šumske sove, ćukovi, stepski soko, jastreb...

Top of Page