Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 
  • 01
  • 02
  • 03
  • 04
  • 05
  • 06
  • 07
  • 08
  • 09
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25

Ekološka mreža

mapa
coopMDD projekat
logo-pannoneagle

Događaji

Maj 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti gradjana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene. Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Datum :  ponedeljak, 22 maj 2017
23
24
Nema slike
Evropski dan parkova proglasila je Federacija nacionalnih parkova Evrope, s ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj zelenih površina. Ovaj datum je odabran kao sećanje na proglašenje prvih evropskih nacionalnih parkova - devet nacionalnih parkova u Švedskoj, 24. maja 1909. godine. Prvi put je Dan parkova obeležen širom Evrope 1999. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Datum :  sreda, 24 maj 2017
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Duvan je drugi glavni uzrok umiranja u svetu. Godine 1967. održana je Prva svetska konferencija o pušenju i zdravlju, a godine 1971. Svetska zdravstvena organizacija odlučuje se za sistemsku borbu protiv pušenja duvana i pušenje je definisano kao bolest zavisnosti.
Datum :  utorak, 30 maj 2017
31

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

Pretplata na listu

Želite da budete obavešteni o manifestacijama koje organizuje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode?

2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

50-slideshow

SVETSKI DAN MIGRATORNIH PTICA

  • Objavljeno u Aktuelnosti
  • Pročitano 71 puta
SVETSKI DAN MIGRATORNIH PTICA

PORUKA IZVRŠNOG SEKRETARA KONVENCIJE O BIOLOŠKOM DIVERZITETU

Kristiane Paske Palmer (CRISTIANA PAŞCA PALMER)

Povodom svetskog dana migratornih ptica 10.maj 2017.

„ Njihova budućnost je naša budućnost"

Milioni migratornih ptica svake godine preleće kontinente i državne granice. Migratorne vrste imaju izuzetnu sposobnost navigacije i vrlo su izdržljive. Njihova neverovatna putovanja zavise od očuvanosti ekosistema.

Uzmimo za primer vrstu velika sprutka (Calidris canutus)koja je jedna od najinteresantnijih migratornih vrsta. Nakon prezimljavanja u južnim delovima Argentine i Čilea ova vrsta kreće na put dalek 14000km, preko Atlantika sve do Arktika gde će doneti na svet svoje potomstvo. Tokom jeseni vraćaju se na jug istim migratornim putevima. Iako ova vrsta može da pređe 2400km bez odmora, ipak joj je potrebna dodatna snaga koju će prikupiti na usputnim odmaralištima.
Nažalost, neophodan odmor, unos hrane i davanje potomstva ove vrste zavisi od izuzetno degradiranih i fragmentisanih staništa. Gubitak staništa usled klimatskih promena duž Atlantika, čiji su stanovnici potkovičasti rakovi (Limulus polyphemus), predstavlja posebnu brigu jer se njihovim jajima hrane migratorne vrste.

Dodatne pretnje migratornim vrstama mogu biti prekomerna eksploatacija zemljišta, invazivne vrste, različita vrsta zagađenja prouzrokovana antropogenim uticajem i klimatske promene.
Ali zbog čega vas to treba da interesuje? Pre svega, migratorne vrste su sastavani deo biodiverziteta i igraju značajnu ulogu u održivosti ekosistema. Imaju ključnu ulogu u povezanim sistemima koji održavaju polinaciju i disperziju semena useva za ljudsku upotrebu. Migratorne vrste su sastavani deo lanca ishrane i imaju posebnu ekonomsku i kulturološku ulogu u lovu, turizmu i rekreaciji. Zaštita i održivo korišćenje migratornih vrsta predstavlja ključni doprinos održivom razvoju.
Veliki broj država, zajednica i organizacija formira mrežu u cilju unapređenja migratorne povezanosti, koja podrazumeva povećanje koridora, zaštitu migratornih puteva i gnezdilišta. Jedan od primera je sistem jezera u Keniji u okviru zaštićenog područja „Great Rift Valley". Ovo zaštićeno područje izuzetne lepote obuhvata 3 jezera i stanište je za 13 globalno ugroženih vrsta ptica, među kojima je i migratorna vrsta veliki beli pelikan (Pelecanus onocrotalus).

U okviru strateškog plana za biodiverzitet (2011- 2020) i njegovih „Aichi Biodiversity" ciljnih grupa, sve države i interesne strane koje su uključene u okvirni destogodišnji akcioni plan za biodiverzitet, podržavaju napore za njegovo ostvarivanje. Dodatno, podržavaju ciljnu grupu 11 koja se zalaže za to da zaštićena područja postanu deo povezanog sistema, integrisanog u šira kopnena i morska staništa. Takođe podržavaju ciljnu grupu 12 koja se odnosi na ugrožene vrste.

Poput obaveštajnog zvuka u rudniku uglja za opasnost od ugljen-monoksida i metana, migratorne vrste mogu da budu indikatori trenutnog statusa biodiverziteta. Na osnovu podataka Sekretarijata za konvenciju o zaštiti migratornih vrsta, mnoga staništa koja imaju status ugroženih zaštićenih područja takođe predstavljaju stanište za mnoštvo ugroženih biljnih i životinjskih vrsta. Iz tog razloga prioritetna staništa za zaštitu migratornih vrsta često su ujedno i „hot spots" za ostatak biodiverziteta.

Danas, na Svetki dan migratornih vrsta, mi prepoznajemo da je budućnost migratornih vrsta, naša budućnost. Uz zaštitu i održivo korišćenje prirodnih resursa, ne samo da pomažemo ovim prelepim bićima na njihovom spektakularnom putu, već doprinosimo našem opstanku.

Top of Page