Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 
  • 01
  • 02
  • 03
  • 04
  • 05
  • 06
  • 07
  • 08
  • 09
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25

Ekološka mreža

mapa
coopMDD projekat

Događaji

Jun 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
Nema slike
Svetski dan zaštite životne sredine je dan koji se obeležava u celom svetu svakog 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa cilјem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer se tog dana održala Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. godine. U svetu se na ovaj dan pokreću brojne aktivnosti u koje je uklјučena javnost, a koje propagiraju odgovorni odnos prema okruženju. U pomenute aktivnosti se jednako uklјučuje i vladin i nevladin sektor.
Datum :  ponedeljak, 05 jun 2017
6
7
8
Nema slike
Svetskog dana okeana podsećamo se na vitalnu ulogu mora i okeana za nas same pa i celu Evropu i svet. Iako nije zvanično proglašen od strane Ujedinjenih nacija, svetski Dan okeana se slavi svakog 8. juna i to od 1992. godine, pošto je taj datum utvrđen na samitu u Rio de Žaneiru. Ovaj dan je prilika da se slavi svetski okean i naša lična povezanost sa morem. Svetski okean je neophodno čuvati iz mnogo razloga, a najvažniji među njima su sledeći: on proizvodi najveći deo kiseonika koji udišemo pomaže ljudima da se prehrane reguliše našu klimu čisti vodu koju pijemo predstavlja izvor mogućih lekova
Datum :  četvrtak, 08 jun 2017
9
10
11
12
13
14
15
16
17
Nema slike
Dan borbe protiv isušivanja i poplava
Datum :  subota, 17 jun 2017
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
Nema slike
Dan Dunava je integralni deo saradnje podunavskih zemalja i proslavlja se u svih četrnaest zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja pojedinaca i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodenih resursa. U zemljama širom Evrope inicijator obeležavanja Dana Dunava je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for Danube Protection – ICPDR), čija je misija da promoviše i koordinira održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i zaštitu, poboljšanje i racionalnu upotrebu voda.
Datum :  četvrtak, 29 jun 2017
30
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

Pretplata na listu

Želite da budete obavešteni o manifestacijama koje organizuje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode?

2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

50-slideshow

Proglašen park prirode “Bačkotopolske doline”

  • Objavljeno u Aktuelnosti
  • Pročitano 343 puta
Proglašen park prirode “Bačkotopolske doline”

Skupština opštine Bačka Topola je u četvrtak 6.4.2017. godine, na osnovu studije koju je izradio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, usvojila proglašenje Parka prirode „Bačkotopolske doline", nakon što je stiglo odobrenje Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Prema toj odluci, jedan deo doline potoka Krivaja kao i okolnih livada će odsada biti zaštićeni.

Zaštišćeno područje obuhvata deonicu lesne doline glavnog toka Krivaje (deonice nazvane Rit i Bećarska dolina) i bočnu dolinu prema Karađorđevu. Pored samih dolina, prisutni su i drugi geomorfološki elementi lesnog platoa koji su nastali interakcijom erozije, karstifikacije lesa i ljudskih uticaja. Ostaci iskonske stepske i šumostepske vegetacije pripadaju ugroženim stanišnim tipovima Panonskog biogeografskog regiona i kao takvi se nalaze na spiskovima staništa prioritetnih za zaštitu u Srbiji. Livade u nižim delovima dolina predstavljaju regionalnu varijantu vojvođanskih dolinskih livada, ograničene na lesni plato Telečke i širu okolinu. Stepski ostaci se ističu florističkim bogatsvom i prisustvom dve kritično ugrožene vrste u Srbiji: tamno-ljubičasti luk (Allium atroviolaceum) i bezstablovi kozinac (Astragalus excapus). Na osnovu Direktive o staništima, prisustvo populacije bezstablovnog kozinca čini stepsku površinu centralnog dela područja potencijalnim NATURA 2000 područjem.

Močvarna i zabarena staništa, čije površine su se proširile formiranjem akumulacije, predstavljaju značajno utočište vrstama vlažnih staništa koje su postale ugrožene regulacijom Krivaje. Jezerski ekositem akumulacije, u kojoj se razvijala prirodna zonacija vegetacije nizijskih jezera, predstavlja zamensko stanište od regionalnog značaja, obezbeđujući opstanak ugroženim vrstama jezera i mrtvaja čija su staništa uništena isušivanjem plavnih područja velikih reka. U skladu sa Uredbom o ekološkoj mreži („Sl. glasnik RS" br. 102/2010), predmetno područje je deo ekološke mreže Srbije kao stanište za razmnožavanje i ishranu zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta (Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, „Sl. glasnik RS", br. 5/2010). Područje obezbeđuje životne uslove za vodozemce i gmizavce koje se nalaze i na spiskovima Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa: žaba češnjača (Pelobates fuscus), stepski gušter (Podarcis taurica) i barska kornjača (Emys orbicularis).

Posebno se ističe ornitološka vrednost područja koja se ogleda u broju retkih i ugroženih vrsta. Od 148 registrovanih vrsta 75 se gnezdi na zaštićenom području, ostalim služi kao mesto ishrane tokom godine ili za vreme seobe. Među značajnim gnezdaricama posebno se ističu bukavac (Botaurus stellaris), patka njorka (Aythya nyroca), barski petlić (Porzana porzana) i modrovoljka (Luscinia svecica). Značajna je mešovita kolonija crvenih čaplji (Ardea purpurea) i gakova (Nycticorax nycticorax). Mnoge vrste ptica značajne su u nacionalnim i međunarodnim razmerama, što je iskazano njihovim prisustvom na odgovarajućim listama, pravilnicima i konvencijama.

Zaštićeno područje je reprezentativni primer kulturnog predela, čija je jedinstvena struktura nastala interakcijom prirodnih odlika lesne doline i akumulacije antropogenog porekla. Očuvane predolice i surduci lesne zaravni, deonice dolina sa razvijenom rečnom terasom, kao i očuvana morfološka celina bočne doline predstavljaju specifične predeone elemente Bačkog lesnog platoa. Jezersko ogledalo oivičeno visokim kosinama lesne doline predstvlja izuzetno atraktivnu vizuelnu pojavu i zajedno sa karakterističnim elementima predela formira jedan od najspecifičnijih pejzaža regiona i predstavlja sastavni deo lokalne turističke ponude. Očuvanje ovog kulturnog predela, u skladu sa Evropskom konvencijom o predelu („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori", br. 4/2011) doprinosi jačanju kulturnog identiteta i važan je činilac kvaliteta života ljudi.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode pozdravlja odluku Skupštine opštine Bačka Topola o proglašenju Parka prirode „Bačkotopolske doline". Proglašenjem ovog parka prirode obezbediće se trajno očuvanje i održivo korišćenje prirodnih vrednosti i predeonih karakteristika ovog područja, koji su povezani sa očuvanjem poljoprivrednog potencijala okoline akumulacije (očuvanje kvaliteta plodnog zemljišta i voda za zalivanje), takođe će se doprineti održivom korišćenju prirodnih resursa kao lokaliteta koji imaju značajnu naučnu, obrazovnu, duhovnu, estetsku, kulturnu, turističku i zdravstveno-rekreativnu funkciju.

Top of Page