Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 
  • 01
  • 02
  • 03
  • 04
  • 05
  • 06
  • 07
  • 08
  • 09
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25

Ekološka mreža

mapa
coopMDD projekat

Događaji

Avgust 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

Pretplata na listu

Želite da budete obavešteni o manifestacijama koje organizuje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode?

2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

50-slideshow

MEĐUNARODNI DAN ŠUMA, 21.mart 2017.

  • Objavljeno u Aktuelnosti
  • Pročitano 474 puta
MEĐUNARODNI DAN ŠUMA, 21.mart 2017.

PORUKA Izvršnog sekretara
Konvencije o BIODIVERZITETU
Kristiane Paske Palmer (CRISTIANA Pasca PALMER)
povodom
MEĐUNARODNOG DANA ŠUMA
21. mart 2017

„Šume i energija"

Šume i proizvodi koje nam one pružaju imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju održive energije na globalnom nivou, a u isto vreme su od suštinske važnosti za biodiverzitet, zdrave ekosisteme (vitalnih populacija autohtonih vrsta, očuvanih ekoloških i evolutivnih procesa), kao i za ublažavanje klimatskih promena. Na Međunarodni dan šuma, podsećamo se vizije kako šume mogu doprineti rešenju ova tri bitna pitanja, uporedno i na održiv način.

Prema Globalnoj proceni šumskih resursa, Svetske organizacije za poljoprivredu i hranu (FAO), 1990. god. na Zemlji je bilo 4.128 miliona hektara šume. Do 2015. godine ova površina je smanjena na 3.999 miliona hektara. Ovo je promena sa 31,6 odsto globalne površine zemljišta u 1990. godini na 30,6 odsto u 2015. godini. Globalni okvir za aktivnosti na očuvanju biodiverziteta je dokument - Strateški plan za biodiverzitet 2011-2020 i Aiči ciljevi za očuvanje biodiverziteta, koji obuhvata specifične ciljeve da bi se zaustavio gubitak šuma, a zatim obnove degradovani ekosistemi i postigne održivo upravljanje ekosistemima.

Ljudskoj vrsti je drvo bilo prvi energent. To je još uvek najvažniji pojedinačni izvor obnovljive energije, koji obezbeđuje oko šest odsto globalnog snabdevanja iz primarnih izvora energije. Pod određenim uslovima, obnovljiva energija bazirana na drvnoj biomasi može da doprinese smanjenju globalne emisije štetnih gasova. U isto vreme, zaštita i obnavljanje degradovanih šuma doprinosi smanjenju emisije gasova staklene bašte, doprinosi adaptaciji na klimatske promene kao i smanjenju rizika od katastrofa i drugih globalnih planova. Zbog toga, kako potražnja za energijom raste, važno je osigurati da upotreba drveta kao goriva ne prevagne nad dobrobitima od biodiverziteta, funckionalnosti i otpornosti šumskih ekosistema.

Postoje dokazane metode kojima bi se osigurala proizvodnja održive energije u šumama. Drvo se može obezbediti održivim gazdovanjem ovim resursom kako bi se ublažio pritisak na prirodne i stare šume. Treba da osiguramo reciklažu i ponovno korišćenje drvnog otpada kako bi se smanjila seča živih stabala.

U postupku odlučivanja, važno je osigurati da se prednosti, koje pružaju biodiverzitet i zdravi ekosistemi, razmatraju i nađu svoje mesto u planiranju i donošenju odluka od strane različitih aktera u sektoru šumarstva, uključujući vladin sektor, privatni sektor i finansijske institucije.

Ovaj proces integracije je u toku. Pored Strateškog plana za biodiverzitet 2011-2020 i njegovih Aiči ciljeva biodiverziteta, Agenda održivog razvoja 2030 i ciljevi održivog razvoja promovišu značaj dobijanja energije, ublažavanje klimatskih promena, zaštitu biodiverziteta i ekosistema, kao i ostvarenje drugih globalnih ciljeva. Pariški sporazum o klimatskim promenama naglašava ulogu očuvanja i održivog gazdovanja šumama. Koncept neutralnosti degradacije zemljišta, Konvencije Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije, prepoznaje potrebu da se podrže ekosistemske usluge putem održivog upravljanja zemljištem i obnove degradiranog zemljišta, uključujući i šume.

Na konferenciji UN-a o biodiverzitetu održanoj u decembru 2016. godine u Kankunu (Meksiko), ministri i drugi visoki zvaničnici su prepoznali značaj integrisanja biodiverziteta u sektor šumarstva i obavezali su se na sprovođenje daljih aktivnosti u sklopu Kankunske deklaracije o opštem prihvatanju očuvanja i održivog korišćenja biodiverziteta za opštu dobrobit. Naglašavajući značaj šuma za ljudsku dobrobit, preporučuje se dizajniranje i promovisanje podsticajnih mera za obnavljanje, očuvanje i održivo korišćenje šumskih resursa, promovisanje učešća privatnog sektora u razvoju proizvodnih lanaca u cilju smanjenja degradacije i krčenja šuma i šumskog rastinja kroz povećanje dobiti vlasnika zemljišta i lokalnih zajednica i promoviše sprovođenje Međunarodnog sporazuma o šumama koji promoviše sprovođenje održivog gazdovanja šumama.

Šume su jedan od biološki najbogatijih kopnenih ekosistema. One nam pružaju dobra i usluge, kao što su drvo i nedrvni šumski proizvodi, ublažavaju klimatske promene i izvor su genetičkih resursa. Šume takođe omogućuju egzistenciju ljudima širom sveta i imaju važnu ekonomsku, socijalnu i kulturnu ulogu u životima mnogih domorodačkih naroda i lokalnih zajednica. Ulaganjem u tehničke inovacije i održivo gazdovanje šumama doprinosimo ostvarenju Ciljeva održivog razvoja (SDG), porastu i razvoju zelene ekonomije i investiramo u sopstvenu, održivu budućnost.

Top of Page