Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 
  • 01
  • 02
  • 03
  • 04
  • 05
  • 06
  • 07
  • 08
  • 09
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25

Ekološka mreža

mapa
coopMDD projekat
logo-pannoneagle

Događaji

April 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
Nema slike
Od 1. aprila 1966. godine, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode se brine o zaštiti i očuvanju prirode na prostoru Vojvodine , kao i o prirodnjačkim studisjkim zbirkama nasledenim od Poljoprivrednog arhiva. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode prestao je sa radom 1993. godine kada je na teritoriji Srbije formiran jedinstveni Zavod za zaštitu prirode Srbije u čijem sastavu je Pokrajinski zavod funkcionisao kao radna jedinica u Novom Sadu. Stvaranjem zakonske osnove u Zakonu o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“ br. 36/09), od RJ u Novom Sadu, osnovan je Odlukom Skupštine AP Vojvodine 16. februara 2010. godine, a sa radom zapoceo 1. aprila 2010. godine Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.
Datum :  subota, 01 april 2017
2
3
4
5
6
7
Nema slike
Svetski dan zdravlјa (engl. World Health Day) obeležava se širom sveta 7. aprila svake godine pod pokrovitelјstvom Svetske zdravstvene organizacije. Odluka da se ovaj dan obeležava kao Svetski dan zdravlјa donesena je na 1. skupštini ove organizacije, održanoj od 24. juna do 24. jula 1948. godine u Ženevi, pošto je 7. aprila iste godine odluka o konstituisanju SZO zvanično stupila na snagu nakon što je i poslednja država članica UN ratifikovala ovu odluku.
Datum :  petak, 07 april 2017
8
9
10
11
Nema slike
U Srbiji se 11-tog aprila obeležava Dan zaštite prirode koji je prilika da se ukaže ne samo na značaj očuvane prirode za opstanak živog sveta i kvalitet životne sredine i življenja ljudi, već i značaj upravljanja zaštićenim područjima. Dan zaštite prirode, ustanovlјen 2009. godine Zakonom o zaštiti prirode obeležava se sa cilјem da se najšira javnost podseti na ulogu i značaj zaštite nacionalne prirodne baštine.
Datum :  utorak, 11 april 2017
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Dan planete Zemlje ili Dan Zemlje obeležava se 22. aprila u više od 150 zemalja širom sveta. Ovaj praznik ima za cilј da poveća svest lјudi o ugroženosti životne sredine, kao i da se za njih angažuje što šira javnost.
Datum :  subota, 22 april 2017
23
24
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Zavod za zaštitu prirode Srbije je stručna ustanova koja obavlјa delatnost zaštite i unapređenja prirodne baštine Srbije, osnovana 30. aprila 1948. godine kao Zavod za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti Srbije.
Datum :  nedelja, 30 april 2017

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

Pretplata na listu

Želite da budete obavešteni o manifestacijama koje organizuje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode?

2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

50-slideshow

MEĐUNARODNI DAN ŠUMA, 21.mart 2017.

  • Objavljeno u Aktuelnosti
  • Pročitano 230 puta
MEĐUNARODNI DAN ŠUMA, 21.mart 2017.

PORUKA Izvršnog sekretara
Konvencije o BIODIVERZITETU
Kristiane Paske Palmer (CRISTIANA Pasca PALMER)
povodom
MEĐUNARODNOG DANA ŠUMA
21. mart 2017

„Šume i energija"

Šume i proizvodi koje nam one pružaju imaju ključnu ulogu u obezbeđivanju održive energije na globalnom nivou, a u isto vreme su od suštinske važnosti za biodiverzitet, zdrave ekosisteme (vitalnih populacija autohtonih vrsta, očuvanih ekoloških i evolutivnih procesa), kao i za ublažavanje klimatskih promena. Na Međunarodni dan šuma, podsećamo se vizije kako šume mogu doprineti rešenju ova tri bitna pitanja, uporedno i na održiv način.

Prema Globalnoj proceni šumskih resursa, Svetske organizacije za poljoprivredu i hranu (FAO), 1990. god. na Zemlji je bilo 4.128 miliona hektara šume. Do 2015. godine ova površina je smanjena na 3.999 miliona hektara. Ovo je promena sa 31,6 odsto globalne površine zemljišta u 1990. godini na 30,6 odsto u 2015. godini. Globalni okvir za aktivnosti na očuvanju biodiverziteta je dokument - Strateški plan za biodiverzitet 2011-2020 i Aiči ciljevi za očuvanje biodiverziteta, koji obuhvata specifične ciljeve da bi se zaustavio gubitak šuma, a zatim obnove degradovani ekosistemi i postigne održivo upravljanje ekosistemima.

Ljudskoj vrsti je drvo bilo prvi energent. To je još uvek najvažniji pojedinačni izvor obnovljive energije, koji obezbeđuje oko šest odsto globalnog snabdevanja iz primarnih izvora energije. Pod određenim uslovima, obnovljiva energija bazirana na drvnoj biomasi može da doprinese smanjenju globalne emisije štetnih gasova. U isto vreme, zaštita i obnavljanje degradovanih šuma doprinosi smanjenju emisije gasova staklene bašte, doprinosi adaptaciji na klimatske promene kao i smanjenju rizika od katastrofa i drugih globalnih planova. Zbog toga, kako potražnja za energijom raste, važno je osigurati da upotreba drveta kao goriva ne prevagne nad dobrobitima od biodiverziteta, funckionalnosti i otpornosti šumskih ekosistema.

Postoje dokazane metode kojima bi se osigurala proizvodnja održive energije u šumama. Drvo se može obezbediti održivim gazdovanjem ovim resursom kako bi se ublažio pritisak na prirodne i stare šume. Treba da osiguramo reciklažu i ponovno korišćenje drvnog otpada kako bi se smanjila seča živih stabala.

U postupku odlučivanja, važno je osigurati da se prednosti, koje pružaju biodiverzitet i zdravi ekosistemi, razmatraju i nađu svoje mesto u planiranju i donošenju odluka od strane različitih aktera u sektoru šumarstva, uključujući vladin sektor, privatni sektor i finansijske institucije.

Ovaj proces integracije je u toku. Pored Strateškog plana za biodiverzitet 2011-2020 i njegovih Aiči ciljeva biodiverziteta, Agenda održivog razvoja 2030 i ciljevi održivog razvoja promovišu značaj dobijanja energije, ublažavanje klimatskih promena, zaštitu biodiverziteta i ekosistema, kao i ostvarenje drugih globalnih ciljeva. Pariški sporazum o klimatskim promenama naglašava ulogu očuvanja i održivog gazdovanja šumama. Koncept neutralnosti degradacije zemljišta, Konvencije Ujedinjenih nacija o borbi protiv dezertifikacije, prepoznaje potrebu da se podrže ekosistemske usluge putem održivog upravljanja zemljištem i obnove degradiranog zemljišta, uključujući i šume.

Na konferenciji UN-a o biodiverzitetu održanoj u decembru 2016. godine u Kankunu (Meksiko), ministri i drugi visoki zvaničnici su prepoznali značaj integrisanja biodiverziteta u sektor šumarstva i obavezali su se na sprovođenje daljih aktivnosti u sklopu Kankunske deklaracije o opštem prihvatanju očuvanja i održivog korišćenja biodiverziteta za opštu dobrobit. Naglašavajući značaj šuma za ljudsku dobrobit, preporučuje se dizajniranje i promovisanje podsticajnih mera za obnavljanje, očuvanje i održivo korišćenje šumskih resursa, promovisanje učešća privatnog sektora u razvoju proizvodnih lanaca u cilju smanjenja degradacije i krčenja šuma i šumskog rastinja kroz povećanje dobiti vlasnika zemljišta i lokalnih zajednica i promoviše sprovođenje Međunarodnog sporazuma o šumama koji promoviše sprovođenje održivog gazdovanja šumama.

Šume su jedan od biološki najbogatijih kopnenih ekosistema. One nam pružaju dobra i usluge, kao što su drvo i nedrvni šumski proizvodi, ublažavaju klimatske promene i izvor su genetičkih resursa. Šume takođe omogućuju egzistenciju ljudima širom sveta i imaju važnu ekonomsku, socijalnu i kulturnu ulogu u životima mnogih domorodačkih naroda i lokalnih zajednica. Ulaganjem u tehničke inovacije i održivo gazdovanje šumama doprinosimo ostvarenju Ciljeva održivog razvoja (SDG), porastu i razvoju zelene ekonomije i investiramo u sopstvenu, održivu budućnost.

Top of Page