Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 
  • 01
  • 02
  • 03
  • 04
  • 05
  • 06
  • 07
  • 08
  • 09
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25

Ekološka mreža

mapa
coopMDD projekat
logo-pannoneagle

Događaji

April 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
Nema slike
Od 1. aprila 1966. godine, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode se brine o zaštiti i očuvanju prirode na prostoru Vojvodine , kao i o prirodnjačkim studisjkim zbirkama nasledenim od Poljoprivrednog arhiva. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode prestao je sa radom 1993. godine kada je na teritoriji Srbije formiran jedinstveni Zavod za zaštitu prirode Srbije u čijem sastavu je Pokrajinski zavod funkcionisao kao radna jedinica u Novom Sadu. Stvaranjem zakonske osnove u Zakonu o zaštiti prirode („Službeni glasnik RS“ br. 36/09), od RJ u Novom Sadu, osnovan je Odlukom Skupštine AP Vojvodine 16. februara 2010. godine, a sa radom zapoceo 1. aprila 2010. godine Pokrajinski zavod za zaštitu prirode.
Datum :  subota, 01 april 2017
2
3
4
5
6
7
Nema slike
Svetski dan zdravlјa (engl. World Health Day) obeležava se širom sveta 7. aprila svake godine pod pokrovitelјstvom Svetske zdravstvene organizacije. Odluka da se ovaj dan obeležava kao Svetski dan zdravlјa donesena je na 1. skupštini ove organizacije, održanoj od 24. juna do 24. jula 1948. godine u Ženevi, pošto je 7. aprila iste godine odluka o konstituisanju SZO zvanično stupila na snagu nakon što je i poslednja država članica UN ratifikovala ovu odluku.
Datum :  petak, 07 april 2017
8
9
10
11
Nema slike
U Srbiji se 11-tog aprila obeležava Dan zaštite prirode koji je prilika da se ukaže ne samo na značaj očuvane prirode za opstanak živog sveta i kvalitet životne sredine i življenja ljudi, već i značaj upravljanja zaštićenim područjima. Dan zaštite prirode, ustanovlјen 2009. godine Zakonom o zaštiti prirode obeležava se sa cilјem da se najšira javnost podseti na ulogu i značaj zaštite nacionalne prirodne baštine.
Datum :  utorak, 11 april 2017
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Dan planete Zemlje ili Dan Zemlje obeležava se 22. aprila u više od 150 zemalja širom sveta. Ovaj praznik ima za cilј da poveća svest lјudi o ugroženosti životne sredine, kao i da se za njih angažuje što šira javnost.
Datum :  subota, 22 april 2017
23
24
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Zavod za zaštitu prirode Srbije je stručna ustanova koja obavlјa delatnost zaštite i unapređenja prirodne baštine Srbije, osnovana 30. aprila 1948. godine kao Zavod za zaštitu i naučno proučavanje prirodnih retkosti Srbije.
Datum :  nedelja, 30 april 2017

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

Pretplata na listu

Želite da budete obavešteni o manifestacijama koje organizuje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode?

2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

50-slideshow

Poruka Sekretarijata Konvencije o biološkoj raznovrsnosti povodom Internacionalnog dana žena 8.marta 2017.godine

  • Objavljeno u Aktuelnosti
  • Pročitano 615 puta
Poruka Sekretarijata Konvencije o biološkoj raznovrsnosti povodom Internacionalnog dana žena 8.marta 2017.godine

Žene u poslovnom svetu koji se menja – Planeta 50-50 u 2030

Ovogodišnja tema Internacionalnog dana žena ističe žene u poslovnom svetu koji se menja, i postavlja naše kolektivne poglede u cilju pravljenja rodne ravnopravnosti do 2030. godine.

Važnost rodne ravnopravnosti u cilju postizanja održivog razvoja prepoznat je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kroz uključivanje rodne ravnopravnosti kao cilja Agende za održivi razvoj u 2030. godini, i naglašavajući njegovu važnost za ostvarivanje svih ciljeva održivog razvoja. Predstavnici Konvencije o biološkoj raznovrsnosti su takođe prepoznali značaj rodne ravnopravnost za postizanje Konvencije i njenog strateškog plana za biodiverzitet 2011-2020. Potpuno i ravnopravno učešće žena u radu sa prirodnim resursima, od malih poljoprivrednih do upravljanja zaštićenim područjima, može da poveća efikasnost, pristup očuvanju i održivo korišćenje biodiverziteta. Postojeće barijere mogu se prevazići jednakim pristupom resursima i uslugama, kao što su zemljište, voda, tehnologija i sredstva.

Brojne države preduzimaju korake usvajanja politike i programa koji mogu preduprediti ograničenja sa kojima se suočavaju žene u ravnopravnom dobijanju poslova u oblastima kao što je održiva poljoprivreda, očuvanje biodiverziteta i dr. U Petom Nacionalnom izveštaju na Konvenciji i biološkoj raznovrsnosti, Burkina Faso je izvestila da je nacionalno Ministarstvo za promociju žena i rodne ravnopravnosti finansiralo 273 grupe žena kroz program razvojnog zapošljavanja, kako bi promovisalo ravnopravan odnos muškaraca i žena u proizvodnom sektoru poljoprivrede. U Južnoj Afici, program „Rad za vodu“, koji podrazumeva uklanjanje invazivnih biljnih vrsta iz vodenih slivova i obezbeđivanje posla članovima lokalne zajednice, sa ciljem zapošljavanja 60% žena kao osoblja. Od 1995. godine, više od jednog miliona hektara invazivnih biljaka je uklonjeno, a oko 20.000 ljudi, od kojih su 52% bile žene, imali su koristi od zapošljavanja i obuke. Takođe, treba menjati politiku zastupljenosti žena u onome što je poznato kao neformalna ekonomija - područje rada koji se obično karakteriše nedostatkom minimalne zarade, standarda uslova rada, odnosno nezaposlenost ili invalidnost. Ovo se naročito odnosi na žene koje rade sa prirodnim resursima, kao što su ribarstvo, šumarstvo i poljoprivreda, gde žene mogu dobijaju malo ili nimalo nadoknade za svoj rad Neke zemlje su preduzele mere da se zakonski prepoznaje rad koji obavljaju žene u tim oblastima, što im zauzvrat omogućava da iskoriste osiguranje za slučaj nezaposlenosti i penziju.

Još jedan važan aspekt za napredovanje žena je mogućnost da žene da preuzmu netradicionalne uloge u odnosu na očuvanje i održivo korišćenje biodiverziteta. Jedan takav primer je zapošljavanje žena iz lokalnih zajednica u ženskoj jedinici „Crne mambe“ (Black Mambas) koja se bori protiv krivolova u Rezervatu prirode „Balule“ (Balule) u Južnoj Africi, koja je doprinela kvalitetu lokalnog načina života uz istovremeno poboljšanje ishoda očuvanja. Ovi ženski rendžeri učestvuju u ternskim patrolama protiv krivolova, kao i obrazovnim programima u zajednici. Od svog osnivanja, „Crne mambe“ su doprinele smanjenju 76% krivolova. Slično tome, zapošljavanje ženskih rendžera u Nacionalnom parku „Virunga“ (Virunga), pored toga što pomaže ženama postanu aktivni učesnici u rekonstrukciju Demokratske Republike Kongo, doprinosi pozitivnim rezultatima očuvanja.

Bavljenje rodnim pitanjima u svetu rada zahteva borbu protiv duboko ukorenjenih društvenih normi i obrazaca koji održavaju nejednakosti između muškaraca i žena. Borba protiv tih normi zahteva obezbeđivanje jednakog pristupa resursima i uslugama. To znači politiku podrške kako bi se omogućilo ženama da ostvare, istraju i napreduju u poslovnom svetu. To znači promenu naših stavovova o tome šta se smatra "ženskim poslom" – ka pravednijoj i održivoj budućnosti za sve.

Top of Page