Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 
  • 01
  • 02
  • 03
  • 04
  • 05
  • 06
  • 07
  • 08
  • 09
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25

Ekološka mreža

mapa
coopMDD projekat

Događaji

Oktobar 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
Nema slike
Obeležava se prvog ponedeljka u oktobru i svake godine ima drugu temu. Svetski dan staništa je od velikog značaja za podizanje svesti javnosti u oblasti planiranja buduće urbanizacije radi očuvanja biološke raznovrsnosti predela, a naročito zaštite i održivog korišćenja divljih vrsta flore i faune i njihovih staništa.
Datum :  utorak, 03 oktobar 2017
4
Nema slike
Svetski dan zaštite životinja obeležava se 4. oktobra još od 1931. godine. Počelo je u Firenci na konvenciji ekologa. U to vreme ovaj dan se proslavlјao kao dan sv. Franje Asiškog, sveca zaštitnika životinja i životne sredine. Vremenom je izgubio svoje versko obeležje i odavno predstavlјa praznik svih lјubitelјa i zaštitnika životinja bez obzira na veru i naciju. Udruženja za zaštitu životinja globalno obeležavaju ovaj dan kako bi povećale svest o problemima životinja i podstakle ljude na razmišljanje o tome kako se odnose prema životinjama.
Datum :  sreda, 04 oktobar 2017
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

Pretplata na listu

Želite da budete obavešteni o manifestacijama koje organizuje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode?

2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

50-slideshow

Poruka Sekretarijata Konvencije o biološkoj raznovrsnosti povodom Internacionalnog dana žena 8.marta 2017.godine

  • Objavljeno u Aktuelnosti
  • Pročitano 1310 puta
Poruka Sekretarijata Konvencije o biološkoj raznovrsnosti povodom Internacionalnog dana žena 8.marta 2017.godine

Žene u poslovnom svetu koji se menja – Planeta 50-50 u 2030

Ovogodišnja tema Internacionalnog dana žena ističe žene u poslovnom svetu koji se menja, i postavlja naše kolektivne poglede u cilju pravljenja rodne ravnopravnosti do 2030. godine.

Važnost rodne ravnopravnosti u cilju postizanja održivog razvoja prepoznat je od strane Generalne skupštine Ujedinjenih nacija kroz uključivanje rodne ravnopravnosti kao cilja Agende za održivi razvoj u 2030. godini, i naglašavajući njegovu važnost za ostvarivanje svih ciljeva održivog razvoja. Predstavnici Konvencije o biološkoj raznovrsnosti su takođe prepoznali značaj rodne ravnopravnost za postizanje Konvencije i njenog strateškog plana za biodiverzitet 2011-2020. Potpuno i ravnopravno učešće žena u radu sa prirodnim resursima, od malih poljoprivrednih do upravljanja zaštićenim područjima, može da poveća efikasnost, pristup očuvanju i održivo korišćenje biodiverziteta. Postojeće barijere mogu se prevazići jednakim pristupom resursima i uslugama, kao što su zemljište, voda, tehnologija i sredstva.

Brojne države preduzimaju korake usvajanja politike i programa koji mogu preduprediti ograničenja sa kojima se suočavaju žene u ravnopravnom dobijanju poslova u oblastima kao što je održiva poljoprivreda, očuvanje biodiverziteta i dr. U Petom Nacionalnom izveštaju na Konvenciji i biološkoj raznovrsnosti, Burkina Faso je izvestila da je nacionalno Ministarstvo za promociju žena i rodne ravnopravnosti finansiralo 273 grupe žena kroz program razvojnog zapošljavanja, kako bi promovisalo ravnopravan odnos muškaraca i žena u proizvodnom sektoru poljoprivrede. U Južnoj Afici, program „Rad za vodu“, koji podrazumeva uklanjanje invazivnih biljnih vrsta iz vodenih slivova i obezbeđivanje posla članovima lokalne zajednice, sa ciljem zapošljavanja 60% žena kao osoblja. Od 1995. godine, više od jednog miliona hektara invazivnih biljaka je uklonjeno, a oko 20.000 ljudi, od kojih su 52% bile žene, imali su koristi od zapošljavanja i obuke. Takođe, treba menjati politiku zastupljenosti žena u onome što je poznato kao neformalna ekonomija - područje rada koji se obično karakteriše nedostatkom minimalne zarade, standarda uslova rada, odnosno nezaposlenost ili invalidnost. Ovo se naročito odnosi na žene koje rade sa prirodnim resursima, kao što su ribarstvo, šumarstvo i poljoprivreda, gde žene mogu dobijaju malo ili nimalo nadoknade za svoj rad Neke zemlje su preduzele mere da se zakonski prepoznaje rad koji obavljaju žene u tim oblastima, što im zauzvrat omogućava da iskoriste osiguranje za slučaj nezaposlenosti i penziju.

Još jedan važan aspekt za napredovanje žena je mogućnost da žene da preuzmu netradicionalne uloge u odnosu na očuvanje i održivo korišćenje biodiverziteta. Jedan takav primer je zapošljavanje žena iz lokalnih zajednica u ženskoj jedinici „Crne mambe“ (Black Mambas) koja se bori protiv krivolova u Rezervatu prirode „Balule“ (Balule) u Južnoj Africi, koja je doprinela kvalitetu lokalnog načina života uz istovremeno poboljšanje ishoda očuvanja. Ovi ženski rendžeri učestvuju u ternskim patrolama protiv krivolova, kao i obrazovnim programima u zajednici. Od svog osnivanja, „Crne mambe“ su doprinele smanjenju 76% krivolova. Slično tome, zapošljavanje ženskih rendžera u Nacionalnom parku „Virunga“ (Virunga), pored toga što pomaže ženama postanu aktivni učesnici u rekonstrukciju Demokratske Republike Kongo, doprinosi pozitivnim rezultatima očuvanja.

Bavljenje rodnim pitanjima u svetu rada zahteva borbu protiv duboko ukorenjenih društvenih normi i obrazaca koji održavaju nejednakosti između muškaraca i žena. Borba protiv tih normi zahteva obezbeđivanje jednakog pristupa resursima i uslugama. To znači politiku podrške kako bi se omogućilo ženama da ostvare, istraju i napreduju u poslovnom svetu. To znači promenu naših stavovova o tome šta se smatra "ženskim poslom" – ka pravednijoj i održivoj budućnosti za sve.

Top of Page