Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 
  • 01
  • 02
  • 03
  • 04
  • 05
  • 06
  • 07
  • 08
  • 09
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25

Ekološka mreža

mapa
coopMDD projekat
logo-pannoneagle

Događaji

Maj 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti gradjana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene. Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Datum :  ponedeljak, 22 maj 2017
23
24
Nema slike
Evropski dan parkova proglasila je Federacija nacionalnih parkova Evrope, s ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj zelenih površina. Ovaj datum je odabran kao sećanje na proglašenje prvih evropskih nacionalnih parkova - devet nacionalnih parkova u Švedskoj, 24. maja 1909. godine. Prvi put je Dan parkova obeležen širom Evrope 1999. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Datum :  sreda, 24 maj 2017
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Duvan je drugi glavni uzrok umiranja u svetu. Godine 1967. održana je Prva svetska konferencija o pušenju i zdravlju, a godine 1971. Svetska zdravstvena organizacija odlučuje se za sistemsku borbu protiv pušenja duvana i pušenje je definisano kao bolest zavisnosti.
Datum :  utorak, 30 maj 2017
31

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

Pretplata na listu

Želite da budete obavešteni o manifestacijama koje organizuje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode?

2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

50-slideshow

Izazovi zaštite prirode i edukacije u rezervatu biosfere „Mura-Drava-Dunav“

  • Objavljeno u Aktuelnosti
  • Pročitano 559 puta
Izazovi zaštite prirode i edukacije u rezervatu biosfere „Mura-Drava-Dunav“

Pružajući se kroz Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju, idilični rečni pejzaži donjeg toka Drave i Mure, kao i srednjeg toka Dunava čine dugačak zeleni pojas koji je žila kucavica područja visoke prirodne i kulturne vrednosti, veličine gotovo milion hektara. Od 1993, civilne organizacije i vlasti u ovim državama zajedno rade na misiji njegove zaštite. U poslednjih šest godina, ova ideja je sazrela kroz zvaničnu inicijativu za formiranje UNESCO rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav", prvog na svetu u pet država, i koji je već sada poznat kao „Evropski Amazon". Ipak, da bi se ova ideja ostvarila, potrebno je ojačati saradnju među brojnim upravljačima zaštićenih područja koja će činiti ovaj rezervat biosfere, kao i svest i znanje u javnosti o potrebi i prednostima te zaštite. To je jedini način da se ovako velikim područjem upravlja ujednačeno i uspešno. Iz tog razloga, 11 civilnih udruženja, upravljača zaštićenih područja, stručnih organizacija zaštite prirode i organa lokalnih vlasti iz navedenih zemalja, udružilo se i odlučilo da na vreme sačini program upravljanja za razvoj ovog dinamičnog rečnog koridora. Baš zbog različitosti ovih organizacija, njihovo usaglašeno delovanje veoma je važno.

Zajednički projekt na kome su angažovane, a koji je započeo prvog dana 2017, i trajaće dve i po godine, zacrtao je izazovne ciljeve. „Na odabranih osam područja primenićemo program upravljanja koji ćemo zajedno da usvojimo. To ćemo uraditi putem lokalnih akcionih planova koji za cilj imaju konkretne mere obnavljanja oštećenih aluvijalnih staništa i trajno učešće svih zainteresovanih strana u njihovom sprovođenju", kaže Marko Tucakov, saradnik za međunarodnu saradnju i projekte u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode, jednom od partnera u ovom projektu. „Formiraće se i mreža Škola na reci duž celog budućeg rezervata biosfere, koja će podržati ekološku edukaciju i povećati razumevanje zaštite prirode među najmlađima. U Srbiji ovaj projekt se provodi u Specijalnim rezervatima prirode „Gornje Podunavlje" i „Karađorđevo", dvama područjima koja čine okosnicu rezervata biosfere u našoj zemlji, a deo projektnih investicija biće usmeren i na delimičnu adaptaciju i rekonstrukciju izložbeno-edukativnog prostora u zgradi Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode", precizira Tucakov.

Projekt "Program prekograničnog upravljanja za planirani rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav"- coopMDD vodi Svetski fond za prirodu (WWF) Austrije, a finansira ga u najvećoj meri Evropska unija preko Dunavskog transnacionalnog programa. Učesnici se nadaju da će zajedničke projektne aktivnosti biti završene istovremeno sa predajom svih nacionalnih nominacija za uključivanje pojedinih zaštićenih područja u rezervat biosfere. Čeka se, naime, nominacija austrijskog područja. Srbija i Slovenija su poslednje predale svoje nominacije, i one su razmatrane na poslednjoj sednici Savetodavnog komiteta Programa „Čovek i biosfera", koja je od 23. do 26. januara održana u sedištu UNESCO u Parizu. Mađarska i Hrvatska već imaju proglašeni prekogranični rezervat biosfere „Drava-Mura".

Više informacija: Marko Tucakov, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, 021/4896-306, www.pzzp.rs

 

Top of Page