Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 
  • 01
  • 02
  • 03
  • 04
  • 05
  • 06
  • 07
  • 08
  • 09
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25

Ekološka mreža

mapa
coopMDD projekat
logo-pannoneagle

Događaji

Maj 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
Nema slike
Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti gradjana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene. Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja. Takođe je dogovoreno da zaštita i održivo korišćenje biodiverziteta treba da bude briga celog čovečanstva na globalnom, regionalnom i lokalnom nivou, naročito u borbi protiv siromaštva.
Datum :  ponedeljak, 22 maj 2017
23
24
Nema slike
Evropski dan parkova proglasila je Federacija nacionalnih parkova Evrope, s ciljem da skrene pažnju javnosti na značaj zelenih površina. Ovaj datum je odabran kao sećanje na proglašenje prvih evropskih nacionalnih parkova - devet nacionalnih parkova u Švedskoj, 24. maja 1909. godine. Prvi put je Dan parkova obeležen širom Evrope 1999. godine, a u Srbiji se obeležava od 2001. godine.
Datum :  sreda, 24 maj 2017
25
26
27
28
29
30
Nema slike
Duvan je drugi glavni uzrok umiranja u svetu. Godine 1967. održana je Prva svetska konferencija o pušenju i zdravlju, a godine 1971. Svetska zdravstvena organizacija odlučuje se za sistemsku borbu protiv pušenja duvana i pušenje je definisano kao bolest zavisnosti.
Datum :  utorak, 30 maj 2017
31

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

Pretplata na listu

Želite da budete obavešteni o manifestacijama koje organizuje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode?

2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

50-slideshow

Zajedničko saopštenje za medije od strane „Riverwatch“ i „EuroNatur“

  • Objavljeno u Aktuelnosti
  • Pročitano 1303 puta
Zajedničko saopštenje za medije od strane „Riverwatch“ i „EuroNatur“

„Bela knjiga reke Save" Vam predstavlja ++Opasnosti i mogućnosti za jednu od najvrednijih reka Evrope ++ Pripremljen predlog odbrane od poplava ++ Svetski dan vlažnih područja 2. februar++

Beč, Radolfcel (Radolfzell), 1. februar 2017. Povodom ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana vlažnih područja, 2. februara, organizacije za zaštitu prirode i životne sredine „Riverwatch" i „EuroNatur", predstavljaju „Belu knjigu reke Save" – sveobuhvatan prikaz jedne od ekološki najznačajnijih a pritom najmanje poznatih reka u Evropi.

Bela knjiga reke Save opisuje ekološku ulogu ove jedinstvene reke, kao i ugrožavajuće faktore kojima je reka izložena, po prvi put u jednom lako razumljivom i sažetom obliku. Istovremeno, knjiga pruža konkretne predloge kako poboljšati zaštitu od poplava i pritom sačuvati životvornu ulogu Save. U saradnji sa kampanjom „Sačuvajmo plavo srce Evrope" i „SavaParks" mrežom, konsultantska kuća „FLUVIUS" prikupila je podatke i činjenice o Savi i njenim pritokama, analizirala satelitske snimke i izvršila neophodne proračune, za nešto više od godinu dana. Rezultat ovog rada predstavljen je na 57 karti unutar izuzetno velikog kartografskog priloga. Ova Bela knjiga pruža jedinstvenu, pouzdanu osnovu za odlučivanje o budućnosti reke Save i stanovništva na njenim obalama.
Sava je najduža reka na Balkanu. Na svom toku dugom 926 kilometara od izvora u Sloveniji do ušća u Dunav kod Beograda, reka je povezana sa 170.000 ha poplavnih (vlažnih) šuma (40.500 ha mekih lišćara i 141.000 ha tvrdih lišćara), kao i 25.000 ha vlažnih pašnjaka. U Evropi nema sličnih primera. U pogledu biološke raznovrsnosti značaj Save je očigledan: između ostalih vrsta, 900 parova bele rode se gnezdi u selima duž reke Save a 80 parova orla belorepana u prostranim poplavnim šumama.
Bela knjiga pruža konkretne predloge za održivu i prirodnu odbranu od poplava. Identifikovano je 143 područja pogodnih za izmeštanje odbrambenih nasipa duž Save. Na taj način bi se obnovilo plavljenje ukupno 185.000 ha izvorno poplavnih šuma i pašnjaka, pri čemu bi se kapaciteti za prijem voda povećali za 3,1 milijardu kubnih metara u slučaju poplave. To bi značajno smanjilo i usporilo poplavne talase a istovremeno bi se poboljšao ekološki status plavljenih staništa. Zaštita od poplava je ključno pitanje, ne samo od istorijske poplave 2014. godine. Čak 80 procenata nekadašnjeg aluvijalnog (plavljenog) područja Save, uključujući šume i pašnjake, odvojeno je od vodotoka branama i ustavama, što je povećalo rizik od poplava. „Umesto da se oslanjamo samo na tehnička rešenja u zaštiti od poplava stalnim povećanjem visine nasipa, potrebno je primeniti savremeniji pristup u odbrani od poplava – u saradnji sa prirodom a ne protiv nje. Ova Bela knjiga prikazuje kako i gde je to moguće", reči su Ulriha Ajhelmana (Ulrich Eichelmann), koordinatora kampanje „Sačuvajmo plavo srce Evrope", koju vodi „Riverwatch".

Pored velikih mogućnosti za Savu, Bela knjiga pokazuje i ugožavajuće faktore. Gotovo ceo tok reke ugrožen je projektima koji bi, ako se implementiraju u potpunosti, uništili Savu zajedno sa njenim pritokama. Projektovane su 582 hidroelektrane u slivu reke Save, od kojih su 20 na samom njenom toku (uglavnom u Republici Sloveniji), a preostale brane su na njenim pritokama. Ovo bi moglo imati razorne posledice. Na primer, gornji tok Save, zajedno sa nekoliko pritoka, kao što su Una, Sana i Drina predstavljaju poslednji raj za mladicu, globalno ugroženu predatorsku vrstu riba, koja može da naraste do 1,5 metra u dužinu. Više od polovine svetske populacije ovih riba ima svoje stanište ovde. Ako brane budu građene unutar ovih staništa, naučnici predviđaju potpuni gubitak populacije.
Široko rasprostranjeno protivzakonito uklanjanje šljunka iz vodotoka predstavlja još jednu pretnju: prema istraživanju, godišnje se iskopa oko 950.000 tona sedimenta iz Save i još 1,29 miliona tona iz njenih pritoka, posebno iz Vrbasa i Drine. To je deset puta više od ukupne količine sedimenata koje Sava istaloži u Dunav svake godine. Posledice ove prakse su ozbiljne: reka se ukopava sve dublje u svom koritu, što uzrokuje pad nivoa podzemnih voda, zaštitni objekti se mogu urušiti, a rizik od poplava, nizvodno od lokacija na kojima se vadi šljunak, se povećava.

„Reka Sava je na raskrsnici. Imamo priliku i znanje da sačuvamo ovu liniju života i da, u isto vreme, poboljšamo zaštitu od poplavnih voda. Sada samo treba implementirati to naše znanje", kaže Tereza Šiler (Theresa Schiller), koordinator kampanje EURONATUR-a „Spasimo plavo srce Evrope".
Dodatne informacije:

• „Bela knjiga reke Save" za preuzimanje (download): White Book Study, White Book Map Annex.
• Kampanja "Save the Blue Heart of Europe" ima za cilj da zaštiti najvrednije reke na Balkanu. Kampanju koordiniraju „NVO Riverwatch" i „EuroNatur" i sprovode je zajedno sa partnerskim organizacijama u zemljama Balkana.
• Više informacija o Savi na: http://balkanrivers.net/en/key-areas/sava-river
• Svetski dan vlažnih staništa 2017 http://www.ramsar.org/activity/world-wetlands-day
• Slike u prilogu: Priloženi fotografski materijal se može koristiti jednom u vezi sa ovim saopštenjem i sa naznačenim autorom. Fotografije u kvalitetu za štampu se šalju na zahtev.
1. Najbolji sistem zaštite od poplava: netaknute poplavne šume uz Savu © Goran Safarek
2. Po prvi put, „Bela knjiga reke Save" opisuje ekološki značaj i ugrožavajuće faktore na Savi - jednoj od najvrednijih, ali i najmanje poznatih reka Evrope – na lako čitljiv i sažet način. © EuroNatur

Kontakti:
Ulrich Eichelmann - Riverwatch: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. +43 676 6621512
Katharina Grund - EuroNatur: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. + 49 7732 92 72-10 (press kontakt)
Oliver Fojkar – Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Novi Sad: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Top of Page