Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 
  • 01
  • 02
  • 03
  • 04
  • 05
  • 06
  • 07
  • 08
  • 09
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25

Ekološka mreža

mapa
coopMDD projekat

Događaji

Septembar 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
Nema slike
Od 1995. godine, 16. septembar se u celom svetu obeležava kao Međunarodni dan očuvanja ozonskog omotača. Povod za ovaj datum je Montrealski protokol (potpisan 16. septembra 1994. godine) kojim su predviđene aktivnosti koje bi omogućile zaštitu i očuvanje ozonskog omotača.
Datum :  subota, 16 septembar 2017
17
18
Nema slike
Dan geologa
Datum :  ponedeljak, 18 septembar 2017
19
20
21
22
23
24
25
26
Nema slike
Svetski dan čistih planina, obeležava se već gotovo dvadeset godina. Obično se obeležava na način da se obavljaju ekološke aktivnosti poput akcija čišćenja, poseta prirodi i planinarenjem.Čistoća i očuvanost planina jako je bitna za sve nas, a na to nas podseća ovaj važan datum.
Datum :  utorak, 26 septembar 2017
27
Nema slike
Svetski dan turizma se obeležava sa ciljem razvijanja svesti međunarodne zajednice o važnosti turizma i njegovih kulturnih, društvenih, političkih i ekonomskih vrednosti. Svetska turistička organizacija je 1979. godine ustanovila 27. septembar kao Svetski dan turizma, jer je na taj dan 1970. godine u Meksiku usvojen Statut te organizacije.
Datum :  sreda, 27 septembar 2017
28
29
30
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

Pretplata na listu

Želite da budete obavešteni o manifestacijama koje organizuje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode?

2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

50-slideshow

Zajedničko saopštenje za medije od strane „Riverwatch“ i „EuroNatur“

  • Objavljeno u Aktuelnosti
  • Pročitano 1641 puta
Zajedničko saopštenje za medije od strane „Riverwatch“ i „EuroNatur“

„Bela knjiga reke Save" Vam predstavlja ++Opasnosti i mogućnosti za jednu od najvrednijih reka Evrope ++ Pripremljen predlog odbrane od poplava ++ Svetski dan vlažnih područja 2. februar++

Beč, Radolfcel (Radolfzell), 1. februar 2017. Povodom ovogodišnjeg obeležavanja Svetskog dana vlažnih područja, 2. februara, organizacije za zaštitu prirode i životne sredine „Riverwatch" i „EuroNatur", predstavljaju „Belu knjigu reke Save" – sveobuhvatan prikaz jedne od ekološki najznačajnijih a pritom najmanje poznatih reka u Evropi.

Bela knjiga reke Save opisuje ekološku ulogu ove jedinstvene reke, kao i ugrožavajuće faktore kojima je reka izložena, po prvi put u jednom lako razumljivom i sažetom obliku. Istovremeno, knjiga pruža konkretne predloge kako poboljšati zaštitu od poplava i pritom sačuvati životvornu ulogu Save. U saradnji sa kampanjom „Sačuvajmo plavo srce Evrope" i „SavaParks" mrežom, konsultantska kuća „FLUVIUS" prikupila je podatke i činjenice o Savi i njenim pritokama, analizirala satelitske snimke i izvršila neophodne proračune, za nešto više od godinu dana. Rezultat ovog rada predstavljen je na 57 karti unutar izuzetno velikog kartografskog priloga. Ova Bela knjiga pruža jedinstvenu, pouzdanu osnovu za odlučivanje o budućnosti reke Save i stanovništva na njenim obalama.
Sava je najduža reka na Balkanu. Na svom toku dugom 926 kilometara od izvora u Sloveniji do ušća u Dunav kod Beograda, reka je povezana sa 170.000 ha poplavnih (vlažnih) šuma (40.500 ha mekih lišćara i 141.000 ha tvrdih lišćara), kao i 25.000 ha vlažnih pašnjaka. U Evropi nema sličnih primera. U pogledu biološke raznovrsnosti značaj Save je očigledan: između ostalih vrsta, 900 parova bele rode se gnezdi u selima duž reke Save a 80 parova orla belorepana u prostranim poplavnim šumama.
Bela knjiga pruža konkretne predloge za održivu i prirodnu odbranu od poplava. Identifikovano je 143 područja pogodnih za izmeštanje odbrambenih nasipa duž Save. Na taj način bi se obnovilo plavljenje ukupno 185.000 ha izvorno poplavnih šuma i pašnjaka, pri čemu bi se kapaciteti za prijem voda povećali za 3,1 milijardu kubnih metara u slučaju poplave. To bi značajno smanjilo i usporilo poplavne talase a istovremeno bi se poboljšao ekološki status plavljenih staništa. Zaštita od poplava je ključno pitanje, ne samo od istorijske poplave 2014. godine. Čak 80 procenata nekadašnjeg aluvijalnog (plavljenog) područja Save, uključujući šume i pašnjake, odvojeno je od vodotoka branama i ustavama, što je povećalo rizik od poplava. „Umesto da se oslanjamo samo na tehnička rešenja u zaštiti od poplava stalnim povećanjem visine nasipa, potrebno je primeniti savremeniji pristup u odbrani od poplava – u saradnji sa prirodom a ne protiv nje. Ova Bela knjiga prikazuje kako i gde je to moguće", reči su Ulriha Ajhelmana (Ulrich Eichelmann), koordinatora kampanje „Sačuvajmo plavo srce Evrope", koju vodi „Riverwatch".

Pored velikih mogućnosti za Savu, Bela knjiga pokazuje i ugožavajuće faktore. Gotovo ceo tok reke ugrožen je projektima koji bi, ako se implementiraju u potpunosti, uništili Savu zajedno sa njenim pritokama. Projektovane su 582 hidroelektrane u slivu reke Save, od kojih su 20 na samom njenom toku (uglavnom u Republici Sloveniji), a preostale brane su na njenim pritokama. Ovo bi moglo imati razorne posledice. Na primer, gornji tok Save, zajedno sa nekoliko pritoka, kao što su Una, Sana i Drina predstavljaju poslednji raj za mladicu, globalno ugroženu predatorsku vrstu riba, koja može da naraste do 1,5 metra u dužinu. Više od polovine svetske populacije ovih riba ima svoje stanište ovde. Ako brane budu građene unutar ovih staništa, naučnici predviđaju potpuni gubitak populacije.
Široko rasprostranjeno protivzakonito uklanjanje šljunka iz vodotoka predstavlja još jednu pretnju: prema istraživanju, godišnje se iskopa oko 950.000 tona sedimenta iz Save i još 1,29 miliona tona iz njenih pritoka, posebno iz Vrbasa i Drine. To je deset puta više od ukupne količine sedimenata koje Sava istaloži u Dunav svake godine. Posledice ove prakse su ozbiljne: reka se ukopava sve dublje u svom koritu, što uzrokuje pad nivoa podzemnih voda, zaštitni objekti se mogu urušiti, a rizik od poplava, nizvodno od lokacija na kojima se vadi šljunak, se povećava.

„Reka Sava je na raskrsnici. Imamo priliku i znanje da sačuvamo ovu liniju života i da, u isto vreme, poboljšamo zaštitu od poplavnih voda. Sada samo treba implementirati to naše znanje", kaže Tereza Šiler (Theresa Schiller), koordinator kampanje EURONATUR-a „Spasimo plavo srce Evrope".
Dodatne informacije:

• „Bela knjiga reke Save" za preuzimanje (download): White Book Study, White Book Map Annex.
• Kampanja "Save the Blue Heart of Europe" ima za cilj da zaštiti najvrednije reke na Balkanu. Kampanju koordiniraju „NVO Riverwatch" i „EuroNatur" i sprovode je zajedno sa partnerskim organizacijama u zemljama Balkana.
• Više informacija o Savi na: http://balkanrivers.net/en/key-areas/sava-river
• Svetski dan vlažnih staništa 2017 http://www.ramsar.org/activity/world-wetlands-day
• Slike u prilogu: Priloženi fotografski materijal se može koristiti jednom u vezi sa ovim saopštenjem i sa naznačenim autorom. Fotografije u kvalitetu za štampu se šalju na zahtev.
1. Najbolji sistem zaštite od poplava: netaknute poplavne šume uz Savu © Goran Safarek
2. Po prvi put, „Bela knjiga reke Save" opisuje ekološki značaj i ugrožavajuće faktore na Savi - jednoj od najvrednijih, ali i najmanje poznatih reka Evrope – na lako čitljiv i sažet način. © EuroNatur

Kontakti:
Ulrich Eichelmann - Riverwatch: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. +43 676 6621512
Katharina Grund - EuroNatur: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. + 49 7732 92 72-10 (press kontakt)
Oliver Fojkar – Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, Novi Sad: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Top of Page