Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

geoportal

Ekološka mreža

mapa

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Jun 2021
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
Nema slike
Svetski dan zaštite životne sredine je dan koji se obeležava u celom svetu svakog 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa cilјem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer se tog dana održala Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. godine. U svetu se na ovaj dan pokreću brojne aktivnosti u koje je uklјučena javnost, a koje propagiraju odgovorni odnos prema okruženju. U pomenute aktivnosti se jednako uklјučuje i vladin i nevladin sektor.
Datum :  subota, 05 jun 2021
6
7
8
Nema slike
Svetskog dana okeana podsećamo se na vitalnu ulogu mora i okeana za nas same pa i celu Evropu i svet. Iako nije zvanično proglašen od strane Ujedinjenih nacija, svetski Dan okeana se slavi svakog 8. juna i to od 1992. godine, pošto je taj datum utvrđen na samitu u Rio de Žaneiru. Ovaj dan je prilika da se slavi svetski okean i naša lična povezanost sa morem. Svetski okean je neophodno čuvati iz mnogo razloga, a najvažniji među njima su sledeći: on proizvodi najveći deo kiseonika koji udišemo pomaže ljudima da se prehrane reguliše našu klimu čisti vodu koju pijemo predstavlja izvor mogućih lekova
Datum :  utorak, 08 jun 2021
9
10
11
12
13
14
15
16
17
Nema slike
Dan borbe protiv isušivanja i poplava
Datum :  četvrtak, 17 jun 2021
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
Nema slike
Dan Dunava je integralni deo saradnje podunavskih zemalja i proslavlja se u svih četrnaest zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja pojedinaca i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodenih resursa. U zemljama širom Evrope inicijator obeležavanja Dana Dunava je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for Danube Protection – ICPDR), čija je misija da promoviše i koordinira održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i zaštitu, poboljšanje i racionalnu upotrebu voda.
Datum :  utorak, 29 jun 2021
30
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

Arboretum Pokrajinskog zavoda

Arboretum Pokrajinskog zavoda

Arboretum je zasad raznovrsnog autohtonog i alohtonog drveća i žbunja koji služi prvenstveno u eduktivne svrhe. Reč arboretum potiče od latinske reči arbor što znači drvo.

Za arboretum Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode moglo bi se reći da predstavlja živu maketu Fruške gore. Dizajniran je u slobodnom pejzažnom stilu vrtne umetnosti na površini od oko 15 ari. Na reljef obližnje planine asociraju brežuljci koji unose ritam u ambijent. Krivudave staze usmeravaju posetioce kroz prostor i vode do raznolikih sadržaja.

Staze polaze od ulazne kapije, prolaze kroz sklop drveća, pored jezerca i odmorišta sa klupama, amfiteatra na otvorenom i hotela za insekte. Brojne skulpture od terakote dodatno ulepšavaju prostor. Drvenaste vrste označene signaturama sa latinskim i domaćim nazivom pomažu studentima prilikom izučavanja dendrologije, doprinose edukaciji svih posetilaca arboretuma i upućuju na zaštitarsku, vaspitno-obrazovnu i promotivnu delatnost zavoda.

Arboretum Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode predstavlja zbirku isključivo autohtonog drveća sa Fruške gore. Najznačajniji edifikatori fruškogorskih šuma su ovde našli svoje mesto:

Edifikatori u arboretumu

  • kitnjak (Quercus petraea Liebl.)
  • lipa (Tilia sp.)
  • običan grab (Carpinus betulus L.)
  • bukva (Fagus moesiaca (Domin, Maly) Czeczott)
  • pavit (Clematis vitalba L.)
  • poljski brest (Ulmus minor f. suberosa (Moench) Janjić)
  • cer (Quercus cerris L.)
  • lužnjak (Quercus robur L.)
  • srebrna lipa (Tilia tomentosa Mnch.)
  • srebrnolisna lipa (Tilia cordata Mill.)
  • krupnolisna lipa (Tilia platyphyllos Scop.)
  • trešnja (Cerasus avium (L.) Moench.)
  • jednosemeni glog (Crataegus monogyna Jacq.)
  • brekinja (Sorbus torminalis (L.) Crantz.)
  • jarebika (Sorbus aucuparia L.)

Edifikatori u arboretumu

  • klen (Acer campestre L.)
  • javor (Acer pseudoplatanus L.)
  • žešlja (Acer tataricum L.)
  • dren (Cornus mas L.)
  • svib (Cornus sanguinea L.)
  • bršljan (Hedera helix L.)
  • bradavičasta kurika (Evonymus verrucosa Scop.)
  • obična kurika (Evonymus europaea L.)
  • zimzelen (Vinca minor L.)
  • kalina (Ligustrum vulgare L.)
  • crni jasen (Fraxinus ornus L.)
  • crna udika (Viburnum lantana L.)
  • orlovi nokti (Lonicera caprifolium L.)
  • crna zova (Sambucus nigra L.)
  • kostrika (Ruscus aculeatus L.)
  • mleč (Acer platanoides L.)

Više iz ove kategorije

« Prirodnjačka zbirka

Top of Page