Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
 
  • 01
  • 02
  • 03
  • 04
  • 05
  • 06
  • 07
  • 08
  • 09
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25

Ekološka mreža

mapa
coopMDD projekat

Događaji

Juli 2017
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
Nema slike
Od 1990. godine, vlade širom sveta, u saradnji sa Populacionim fondom UN (UNFPA), obeležavaju Svetski dan stanovništva nizom aktivnosti, u skladu sa aktuelnom temom i trenutnim potrebama, kako bi unapredili razvojne strategije.
Datum :  utorak, 11 jul 2017
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

Pretplata na listu

Želite da budete obavešteni o manifestacijama koje organizuje Pokrajinski zavod za zaštitu prirode?

2. SIMPOZIJUM O ZAŠTITI PRIRODE SA MEĐUNARODNIM UČEŠĆEM: „ZAŠTITA PRIRODE - ISKUSTVA I PERSPEKTIVE“

50-slideshow

Proglašen park prirode “Bačkotopolske doline”

  • Objavljeno u Aktuelnosti
  • Pročitano 506 puta
Proglašen park prirode “Bačkotopolske doline”

Skupština opštine Bačka Topola je u četvrtak 6.4.2017. godine, na osnovu studije koju je izradio Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, usvojila proglašenje Parka prirode „Bačkotopolske doline", nakon što je stiglo odobrenje Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. Prema toj odluci, jedan deo doline potoka Krivaja kao i okolnih livada će odsada biti zaštićeni.

Zaštišćeno područje obuhvata deonicu lesne doline glavnog toka Krivaje (deonice nazvane Rit i Bećarska dolina) i bočnu dolinu prema Karađorđevu. Pored samih dolina, prisutni su i drugi geomorfološki elementi lesnog platoa koji su nastali interakcijom erozije, karstifikacije lesa i ljudskih uticaja. Ostaci iskonske stepske i šumostepske vegetacije pripadaju ugroženim stanišnim tipovima Panonskog biogeografskog regiona i kao takvi se nalaze na spiskovima staništa prioritetnih za zaštitu u Srbiji. Livade u nižim delovima dolina predstavljaju regionalnu varijantu vojvođanskih dolinskih livada, ograničene na lesni plato Telečke i širu okolinu. Stepski ostaci se ističu florističkim bogatsvom i prisustvom dve kritično ugrožene vrste u Srbiji: tamno-ljubičasti luk (Allium atroviolaceum) i bezstablovi kozinac (Astragalus excapus). Na osnovu Direktive o staništima, prisustvo populacije bezstablovnog kozinca čini stepsku površinu centralnog dela područja potencijalnim NATURA 2000 područjem.

Močvarna i zabarena staništa, čije površine su se proširile formiranjem akumulacije, predstavljaju značajno utočište vrstama vlažnih staništa koje su postale ugrožene regulacijom Krivaje. Jezerski ekositem akumulacije, u kojoj se razvijala prirodna zonacija vegetacije nizijskih jezera, predstavlja zamensko stanište od regionalnog značaja, obezbeđujući opstanak ugroženim vrstama jezera i mrtvaja čija su staništa uništena isušivanjem plavnih područja velikih reka. U skladu sa Uredbom o ekološkoj mreži („Sl. glasnik RS" br. 102/2010), predmetno područje je deo ekološke mreže Srbije kao stanište za razmnožavanje i ishranu zaštićenih i strogo zaštićenih vrsta (Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, „Sl. glasnik RS", br. 5/2010). Područje obezbeđuje životne uslove za vodozemce i gmizavce koje se nalaze i na spiskovima Konvencije o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa: žaba češnjača (Pelobates fuscus), stepski gušter (Podarcis taurica) i barska kornjača (Emys orbicularis).

Posebno se ističe ornitološka vrednost područja koja se ogleda u broju retkih i ugroženih vrsta. Od 148 registrovanih vrsta 75 se gnezdi na zaštićenom području, ostalim služi kao mesto ishrane tokom godine ili za vreme seobe. Među značajnim gnezdaricama posebno se ističu bukavac (Botaurus stellaris), patka njorka (Aythya nyroca), barski petlić (Porzana porzana) i modrovoljka (Luscinia svecica). Značajna je mešovita kolonija crvenih čaplji (Ardea purpurea) i gakova (Nycticorax nycticorax). Mnoge vrste ptica značajne su u nacionalnim i međunarodnim razmerama, što je iskazano njihovim prisustvom na odgovarajućim listama, pravilnicima i konvencijama.

Zaštićeno područje je reprezentativni primer kulturnog predela, čija je jedinstvena struktura nastala interakcijom prirodnih odlika lesne doline i akumulacije antropogenog porekla. Očuvane predolice i surduci lesne zaravni, deonice dolina sa razvijenom rečnom terasom, kao i očuvana morfološka celina bočne doline predstavljaju specifične predeone elemente Bačkog lesnog platoa. Jezersko ogledalo oivičeno visokim kosinama lesne doline predstvlja izuzetno atraktivnu vizuelnu pojavu i zajedno sa karakterističnim elementima predela formira jedan od najspecifičnijih pejzaža regiona i predstavlja sastavni deo lokalne turističke ponude. Očuvanje ovog kulturnog predela, u skladu sa Evropskom konvencijom o predelu („Sl. glasnik RS – Međunarodni ugovori", br. 4/2011) doprinosi jačanju kulturnog identiteta i važan je činilac kvaliteta života ljudi.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode pozdravlja odluku Skupštine opštine Bačka Topola o proglašenju Parka prirode „Bačkotopolske doline". Proglašenjem ovog parka prirode obezbediće se trajno očuvanje i održivo korišćenje prirodnih vrednosti i predeonih karakteristika ovog područja, koji su povezani sa očuvanjem poljoprivrednog potencijala okoline akumulacije (očuvanje kvaliteta plodnog zemljišta i voda za zalivanje), takođe će se doprineti održivom korišćenju prirodnih resursa kao lokaliteta koji imaju značajnu naučnu, obrazovnu, duhovnu, estetsku, kulturnu, turističku i zdravstveno-rekreativnu funkciju.

Top of Page