Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

geoportal

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Novembar 2022
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

Područja Stare planine i planina Kučaj-Belјanica od danas su pod najvišim stepenom zaštite države, jer je pokrenut postupak njihove zaštite i to kao nacionalnih parkova, izjavila je danas ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović.

- Ovo su prva dva nacionalna parka koja će biti proglašena u Srbiji nakon 40 godina, a taj status su zaslužili zbog velikog prirodnog bogatstva na svojim teritorijama. Studije za nove nacionalne parkove koje je izradio Zavod za zaštitu prirode, danas su postavlјene na sajt Ministarstva zaštite životne sredine, a od tog momenta je i zvanično pokrenut postupak zaštite, odnosno već su na snazi svi režimi i mere zaštite koje studije sadrže. Predviđeno je da se, kada se postupak okonča, Nacionalni park Stara planina prostire na 116.000 hektara, a Nacionalni park Kučaj-Belјanica na oko 45.000 hektara. Za nas je izuzetno važno da nastavimo da brinemo o prirodi i da sva prirodna dobra na najbolјi način sačuvamo za buduće generacije. Zato smo i pokrenuli postupak i proglasićemo ova dva područja nacionalnim parkovima, u kojima priroda uživa najveći stepen zaštite – rekla je Vujović.

Vujović je istakla da je zaštićeno područje Stara planina jedno od najvrednijih i najposećenijih u Srbiji, koje pored lepote pejzaža, odlikuje i bogatastvo bilјnog i životinjskog sveta. Kučaj-Belјanica je, kako kaže, šumsko područje, sa očuvanim hrastovim i bukovim šumama, ali i pećinama, klisurama i kanjonima.

Ministarka je rekla da je Stara planina do sada imala status parka prirode, te da će proglašenjem nacionalnog parka dobiti maksimalan stepen zaštite. Kako je dodala, područje Kučaj-Belјanice je sada prvi put pod zaštitom. Inače, u Srbiji su poslednji put proglašeni nacionalni parkovi Tara i Kopaonik 1981. godine.

Objavljeno na sajtu Ministarstva zaštite životne sredine, 5.01.2022.

https://www.ekologija.gov.rs/saopstenja/vesti/vujovic-srbija-posle-40-godina-dobija-dva-nova-nacionalna-parka

Datum: 10.01.2022.

OBAVEŠTENJE

O POSTUPANJU OD 01.01.2022. GODINE PO ZAHTEVU STRANКE U SКLADU SA ČLANOM 9. ZAКONA O ZAŠTITI PRIRODE („Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - ispr., 14/2016, 95/2018 - dr. zakon i 71/2021) (https://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zastiti_prirode.html)

  • Postupanje po zahtevima za aktivnosti u zaštićenim područjima I i II kategorije:

STRANКA ZAHTEV ZA IZDAVANJE AКTA O USLOVIMA ZAŠTITE PRIRODE u redovnom postupku prema Zakonu o zaštiti prirode („Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - ispr., 14/2016, 95/2018 - dr. Zakon i 71/2021) i u postupku pribavljanja lokacijskih uslova prema Zakonu o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS", br. 2/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) PODNOSI:

  • Ministrastvu za zaštitu životne sredine - za sve aktivnosti koje su na području Nacionalnog parka i zaštićenim područjima I i II kategorije
  • Sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine - za sve aktivnosti u zaštićenim područjima koja su proglašena od strane Vlade APV u zaštićenim područjima I i II КATEGORIJE
  • Postupanje po zahtevima za aktivnosti u zaštićenim područjima III КATEGORIJE КAO I VAN ZAŠTIĆENIH PODRUČJA:

STRANКA ZAHTEV ZA IZDAVANJE AКTA O USLOVIMA ZAŠTITE PRIRODE u redovnom postupku prema Zakonu o zaštiti prirode („Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 88/2010, 91/2010 - ispr., 14/2016, 95/2018 - dr. Zakon i 71/2021) i u postupku pribavljanja lokacijskih uslova prema Zakonu o planiranju i izgradnji („Sl. glasnik RS", br 2/2009, 81/2009 - ispr., 64/2010 - odluka US, 24/2011, 121/2012, 42/2013 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/2014, 145/2014, 83/2018, 31/2019, 37/2019 - dr. zakon, 9/2020 i 52/2021) PODNOSI:

  • Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode - za sve aktivnosti u svim drugim slučajevima

NAPOMENA:

Zahtev stranke NEĆE biti uzet u razmatranje ukoliko uz zahtev nije priložen dokaz o uplati RAT u skladu sa Zakonom o republičkim administrativnim taksama ("Sl. glasnik RS", br. 43/2003, 51/2003 - ispr., 61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011, 70/2011 - usklađeni din. izn., 55/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 47/2013 - usklađeni din. izn., 65/2013 - dr. zakon, 57/2014 - usklađeni din. izn., 45/2015 - usklađeni din. izn., 83/2015, 112/2015, 50/2016 - usklađeni din. izn., 61/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 3/2018 - ispr., 50/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018, 38/2019 - usklađeni din. izn., 86/2019, 90/2019 - ispr., 98/2020 - usklađeni din. izn., 144/2020 i 62/2021- usklađeni din. izn.) sa sledećom instrukcijom po kojoj treba uplatiti taksu:

  • za uslove zaštite prirode:
    svrha uplate: Republička administrativna taksa primalac: Budžet Republike Srbije žiro račun: 840-742221843-57, model 97, poziv na broj 11 223 iznos: 900,00 dinara,
  • za mišljenje:
    svrha uplate: Republička administrativna taksa primalac: Budžet Republike Srbije žiro račun: 840-742221843-57, model 97, poziv na broj 11 223 iznos: 330,00 dinara.

Akt koji Zavod izdaje na zahtev stranke NEĆE biti IZDAT stranci ukoliko se ne dostavi dokaz o uplati takse prema Pokrajinskoj skupštinskoj odluci o dopunama Pokrajinske skupštinske odluke o pokrajinskim administrativnim taksama („Sl.list APV“, br. 54/2021) (http://www.puma.vojvodina.gov.rs/SL/2021/54/54_2021.pdf) stranka plaća taksu sa sledećim instrukcijama za uplatu :
Naziv računa: Administrativne takse u korist nivoa AP Vojvodine
Broj računa: 840-742231843-30
Model: 97
Poziv na broj: 252230941501

  • Zahteve stranke, dopise i drugu dokumentacija obavezno uputiti Zavodu putem elektronske pošte (e-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. )
  • Ukoliko je dokumentacija koju šaljete elektronskom poštom veća od 10MB, molimo Vas da je prosledite preko Wetransfer-a (https://wetransfer.com/).

Dragi saradnici i prijatelji,

Od srca Vam želimo puno sreće, zdravlja, ljubavi i uspeha u Novoj 2022. godini.

Vaš Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

Saopštenje Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, 17.12.2021.

Na osnovu Zakona o zaštiti prirode, zabranjeno je prikrivati, držati, uzgajati, trgovati, izvoziti, prevoziti, otuđivati ili na bilo koji način pribavljati ili javno izlagati životinje uključujući sve njihove derivate i razvojne oblike

S tim u vezi, odlukom Prekršajnog suda u Somboru, 57-godišnji muškarac iz Sombora, prvostepeno je osuđen na novčanu kaznu od 50.000 dinara zato što je 26. januara 2020. u Somboru, ispred Hale „Mostonga" javno izlagao na tezgi i nudio na prodaju po jedan primerak prepariranih ptica: velike carske šljuke i kopca, koji spadaju u strogo zaštićene vrste divljih životinja, kao i običnog galeba koji spada u zaštićene vrste divljih životinja.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, kao staralac strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta divljih životinja na području Vojvodine, pozdravlja odluku Prekršajnog suda u Somboru i ističe da najveći deo naše faune ptica spada u strogo zaštićene vrste, i da je kažnjivo i strogo zabranjeno ne samo njihovo hvatanje i držanje, već i trgovina njihovim preparatima, derivatima i razvojnim oblicima.

Apelujemo na građane da ne hvataju ptice, da ne kupuju žive primerke, ni preparate, ali i da ne zatvaraju oči ako primete da ih neko hvata ili drži u kavezima već da to prijave inspekciji zaštite životne sredine ili Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode (sajt: www.pzzp.rs).

Više informacija: (Marko Tucakov, 021 4896 335, email: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. )

Fotografije:

1. velika carska šljuka (Numenius arquata), foto: Oliver Fojkar

2. kobac (Accipiter nisus), foto: Oliver Fojkar

Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture je, dana 15.12.2021.godine, svečano obeležio 70 godina uspešnog postojanja i rada. Zahvaljujući toj instituciji popisane su, valorizovane, zaštićene i očuvane stotine spomenika kulture u Vojvodini, ali i van granica naše zemlje. Jubilej su obeležili uz brojne goste i zvanice među kojima su bili i predstavnici: Pokrajinske vlade, Ministarstva kulture, Srpske pravoslavne crkve, opštine Sremski Karlovci, Zadužbine Svetog manastira Hilandar, brojnih organizacija i preduzeća.

Zavod predstavlja jednu od najstarijih i najuspešnijih ustanova u oblasti zaštite kulturnog nasleđa u Srbiji i regionu, a ove godine je nagrađen Ordenom Svetog Save drugog reda.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, od svog osnivanja, već više od pola veka ima izuzetno dobru saradnju sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu spomenika kulture. To je bio razlog da naš Zavod dobije Zahvalnicu za dugogodišnju podršku, kolegijalnu pomoć i saradnju na zaštiti, obnovi, negovanju i popularizaciji kulturnog nasleđa. Zahvalnicu je u ime Zavoda primila Nataša Sarić v.d. direktora Zavoda.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je podržao i dao svoj doprinos u organizaciji izložbe pod nazivom: "Prezentacija kulturnih, religioznih, prirodnih, turističkih i mirotvornih suština srednjeg Podunavlja" koja je otvorena 9. decembra 2021.godine u izložbenoj Sali Digitalnog omladinskog centra Gradske bibioteke Novog Sada. Autor i organizator izložbe je Vojislav D. Dević, arhitekta i humanista iz Fondacije „Matica mira" uz učešće preko dvadeset institucija i pet samostalnih istraživača. Izložbu je otvorio Ljubomir Kljakić, politikolog, sociolog, antropolog, istraživač i pisac iz Beograda.

Na otvaranju je istaknuto da je Dunav najznačajnija evropska reka u čijem medijalnom delu se nalaze njene „zlatne" obale. Srednje Podunavlje povezuje najveće evropsko poluostrvo Balkan i najveću evropsku niziju Panoniju i predstavlja najveće hidrografsko čvorište Evrope, a po svojoj istorijskoj prošlosti i arheološkim artefaktima istočnik evropske pismenosti, urbanosti, umetnosti i kulture i deo „prve najstarije Evrope".

Zavod je na ovoj izložbi izložio dva postera na temu: Zaštićena prirodna podunavska područja i izabrana zaštićena flora i fauna i Rezervati biosfere „Mura - Drava – Dunav" i „Bačko Podunavlje", autora Marka Tucakova i dizajnerke Snežane Đekić. Na otvaranju izložbe je pušten i insert dokumentarnog filma iz produkcije Zavoda „Reka života – Dunav", autora dr Olivera Fojkara.

U Somboru je 3.decembra 2021. godine održan seminar za čuvare zaštićenih područja u Vojvodini u okviru projekta: Podrška čuvarima prirode u Vojvodini. Seminar je organizovala Asocijacija čuvara prirode u Vojvodini i Srbiji, a u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine. Ovaj projekat se sprovodi u okviru programa „Zeleni inkubator", koji sprovode Mladi istraživači Srbije, Beogradska otvorena škola i Inženjeri zaštite ćivotne sredine, uz finansijsku podršku Evropske unije.

Cilj seminara je bio da čuvari unaprede svoje znanje o sprovođenju mera zaštite prirode kroz primere rada čuvarskih službi u SRP „Gornje podunavlje" i NP „Kiškunšag" Mađarska. Kroz neposredan razgovor, obilazak terena i druženje učesnici seminara su razmenili svoja iskustva i zapažanja.

Ispred Asocijacije čuvara prirode Vojvodine na početku skupa se obratio Oto Sekereš, predsednik asocijacije, Lorand Vigh, savetnik u Pokrajinskom sekretarijatu za urbanizam i zaštitu životne sredine, Radmila Šakić Peurača, samostalni referent za zaštićeno područje i zaštitu životne sredine JP „Vojvodinašume" i Stanko Kosovac, pomoćnik direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode.

Stanko Kosovac je istakao da su čuvari prirode stalno na terenu u prirodi i od njihovog angažovanja u mnogome zavisi stanje u zaštićenom prirodnom dobru. Takođe je naveo da se čuvari prirode, kao i lovočuvararska i ribočuvarska služba, često nailaze na poteškoće u radu, kao i u kontaktu sa prekršiocima zakona i negativnim aktivnostima u prirodi i da bi zbog toga nadležne institucije trebale da pruže veću podršku radu čuvarskih službi u zaštićenim prirodnim dobrima.

Rad čuvarske službe u SRP „Gornje Podunavlje" je prezentovao Goran Vojinović, čuvar ovog zaštićenog područja. Rad čuvara prirode u NP „Kiškunšag" u Mađarskoj su predstavili Tinde Ludnai i Đerđ Krnač. U izlaganjima je istaknuto da se čuvari nalaze na prvoj liniji borbe za očuvanje prirode, da se brinu o retkim i ugroženim divljim vrstama, štite njihova staništa i sprovode neposredni nadzor nad prirodnim vrednostima i ljudskim aktivnistima u zaštićenim područjima. Istakli su da čuvari često rade prekovremeno, bez obzira na vremenske prilike, da moraju izvanredno da poznaju teren i da imaju ogroman entuzijazam.

U popodnevnom delu programa učesnici seminara su obišli Eko centar „Karapandža" u SRP „Gornje podunavlje".

Obeležen jubilej 40 godina postojanja NP Tara

U hotelu Cepter Drina u Bajinoj Bašti, 17. novembra 2021.godine, upriličena je svečanost povodom obeležavanja jubileja 40 godina od osnivanja Nacionalnog parka Tara. U prisustvu predstavnika republičkih i opštinskih institucija i zaštitara iz zemlјe i regiona promovisane su dve nove publikacije i film o ovom zaštićenom području.

Dobrodošlicu gostima je poželeo direktor JP „Nacionalni park Tara" Dragić Karaklić koji se osvrnuo na istoriju istraživanja i zaštite ovog područja, istakavši da upravlјanje zaštićenim područjem zahteva mnogo rada i pronalaženje idealnog balansa između upravlјača i korisnika prostora. Takođe, on je naglasio: "Bez razumevanja i podrške nadležnih institucija, lokalne zajednice i uopšte javnosti ne možemo uspeti. Nacionalni park Tara je odgovornost svih nas".

Monografiju „Nacionalni park Tara 40 godina postojanja" koju je priredila grupa autora iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije predstavila je urednica dr Dragana Ostojić. Ona je prikazala osobenosti Tare zbog kojih je ova planina stavlјena pod zaštitu.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je tom prilikom dobio Zahvalnicu od NP „Tara" za nesebičnu pomoć i dugogodišnju uspešnu saradnju, a nagradu je primila Nataša Sarić, v.d.direktora Zavoda od Dragana Karaklaića, direktora NP „Tara".

Na Tari je takođe održan i deseti po redu seminar za upravlјače zaštićenih područja u organizaciji Ministarstva zaštite životne sredine i JP „Nacionalni park Taraˮ, od 25. do 26. oktobra 2021. godine. Seminar je okupio oko 150 učesnika, upravlјače 92 zaštićena područja kao i predstavnike Ministarstva zaštite životne sredine, Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine. Teme o kojima se razgovaralo su bile vezene za novi Zakon o zaštiti prirode, rad čuvarske službe i unapređenje saradnje sa lokalnom zajednicom i zainteresovanim stranama.

 

Ivanjica - Golija - Raška, 9-10. novembar 2021. godine.

Predstavnici Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode na čelu sa direktorom Natašom Sarić, učestvovali su na skupu povodom obeležavanja jubileja – 20 godina od proglašenja Parka prirode „Golija“ na nacionanom nivou i uspostavljanja Rezervata biosfere „Golija - Studnica“ u okviru UNESCO programa „Čovek i biosfera“ (MaB). Prvi dan skupa u Ivanjici, bio je posvećen prezentacijama naučno istraživačkih projekata realizovanih u 2020/2021. godini u zaštićenim područjima na teritoriji Srbije, čiji je upravlјač JP „Srbijašume“. Prikazano je devet prezentacija, od kojih je dve izlagao Slobodan Puzović predstavnik Pokrajinskog zavoda. Posebna pažnja na skupu je posvećena monitoringu biodiverziteta, zaštiti retkih vrsta i njihovih staništa. Drugi dan skupa je bio posvećen zajedničkom obilasku zaštićenog područja na Goliji, uz posetu vrednim šumskim, livadskim i barskim lokalitetima, kao i centru za posetioce upravljača na Belim Vodama i turističkim objektima na grebenu planine (Golijska reka i Odvraćenica). Učesnici su se sa Đonovog polja pešice popeli na najviši vrh Golije – Jankov kamen, 1833 metra. Dvodnevna manifestacija je završena na drugom, istočnom delu planine, u Raškoj.

Dana 05.11.2021. godine šest jedinki ptica grabljivica strogo zaštićenih vrsta preuzeto je iz ZOO vrta Palić radi vraćanja u prirodu. Radi se o pticama koje su sticajem nepovoljnih okolnosti (povređene, iznemogle ili bez brige roditelja) dospele u Prihvatilište za divlje životinje.

Celokupna aktivnost zbrinjavanja, lečenja, pružanja nege tokom oporavka i vraćanja u prirodu, organizovana je u zajedničkoj saradnji Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, ZOO vrta Palić i JP „Palić-Ludaš“.

Prema biologiji svake vrste određen je i najpovoljniji tip staništa na kom su jedinke vraćene u prirodu: eja močvarica (Circus aeruginosus) lokacija puštanja - SRP „Ludaško jezero“, tri jedinke vetruški (Falco tinnunculus) lokacija puštanja – PIO „Subotička peščara“ i dve jedinke mišara (Buteo buteo) lokacija puštanja – PIO „Subotička peščara“.

Sve ptice su pre vraćanja na prirodno stanište pregledane od strane veterinara i stručnjaka za zaštitu prirode i tek kada je ustanovljeno da su zdravstveno i fizički sposobne da nastave dalji samostalni život u prirodi, ptice su prstenovane/markirane i potom puštene.

Tekst: Ilija Miljković
Foto: Vladimir Dobretić

Top of Page