Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

geoportal

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Januar 2022
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

04.08.2022. SRP „Ludaško jezero"

Tim za zbrinjavanje divljih životinja Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode u saradnji sa ZOO vrtom Palić i JP „Palić – Ludaš" je 4. avgusta 2022. godine uspešno vratio u prirodu 8 primeraka strogo zaštićenih vrsta ptica grabljivica i to: 1 mišara (Buteo buteo), 4 crvene vetruške (Falco tinnunculus) , 2 male ušare - utine (Asio otus) i 1 eju močvaricu (Circus aeruginosus) . Ptice su prstenovane i potom puštene u SRP „Ludaško jezero" koji će biti njihov novi dom. Planirano je bilo da se vrate u prirodu 10 ptica grabljivica, međutim dve ptice (jastereb (Accipiter nisus) i siva vetruška (Falco vespertinus) ), koje nisu uspele da odlete, vraćene su u Prihvatilište ZOO vrta Palić na dodatni oporavak.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode nastavlja svoju misiju zaštite i pomoći retkim, strogo zaštićenim i zaštićenim vrstama divljih životinja.

Foto: Fojkar O.

Novi Sad je dobio još jednog masovnog i nemilosrdnog uništavača insekata. I prirodnog, što je najbitnije. Dok se staništa za mnoge vrste ptica u gradu smanjuju, zajedno sa hranidbenim mogućnostima i ponudom na trpezi prirode, neke druge vrste dolaze u najveći grad u Vojvodini i pridružuju se polumilionskom skupu ljudi koji u njemu obitava. Na nemalo iznenađenje Novosađana, jedna od vrlo vidljivih pernatih pridošlica u gradu je bela čiopa (Tachymarptis melba). Orniotolozi su prve jedinke u gnezdećem periodu u ovom gradu primetili u junu 2020. godine, da bi se naredne dve godine ova vrsta ustalila i redovno pojavljivala u gradu u periodu svog relativno kratkog boravka tokom gnežđenja i seobe.

Bele čiope, isto kao njihove crne rođake, od kojih su za oko četvrtinu veće, u našem podneblju tokom prolećne seobe dolaze relativno kasno, krajem aprila ili početkom maja. Kod nas ostaju do sredine jula, kada odrasle i izležene mlade ptice odlaze i polako se sele. U Novom sadu su bele čiope zapažene do oktobra, ali je tu reč o pticama koje lutaju na seobi. Bela čiopa se gnezdi u planinskim predelima južne Evrope i Azije. Visoka prilagođenost uslovima sredine rezultirala je činjenicom da se bela čiopa redovno gnezdi i na zgradama, najčešće visokim, i to ispod streha, pukotina, ornamenata, u tornjevima i ostalim mestima koja imitiraju njen prirodni ambijent: pećine, klisure i planinska orografiju. Nese dva ili tri jajeta. Lako se razlikuje od crne čiope po belom stomaku i podbratku, sporijem letu kao i po oglašavanju.

Hrane se „vazdušnim planktonom“

Čiope su po mnogo čemu jedinstvene. Istraživači su, na primer, otktrili da mogu da provode i više meseci u vazduhu, gde se i pare, hrane, piju vodu - spavaju, najčešće na termalima toplog vazduha, prepuštajući se njegovim strujama. Jedino mesto sletanja su gnezda. Vrlo kratke noge, neprilagođene na hod, završavaju se jakim prstima i oštrim kandžama koje treba da ih drže kada slete blizu gnezda ili na vertikalna mesta. I mladunci su adaptirani da mogu da izdrže dugo vremena bez hrane – onoliko koliko je njihovim roditeljima vremena potrebno da nađu „vazdušnim planktonom“ bogate prostore. Njihov metaboizam se u tim slučajevima menja i prilagođava, te bez hrane mogu da izdrže i više dana.

Bele čiope su ravničarske krajeve u Srbiji osvajale postepeno. Nakon nego što su se pre nekoliko godina počele gnezditi u Beogradu, bele čiope su se držale najviše klisura u istočnoj Srbiji: Resavska, Zlotska, Sićevačka, Jerma, Vratna, Rugovska, Đerdapska i Ibarska. U Vojvodini su se čak i u lutanju viđale retko (ili su letele na visinama na kojima ih je nemoguće uočiti). Tada je, čak i za okvire Panonske nizije, nastala nova situacija i ornitolozi su počeli da viđaju oko palate Albanija ove pridošlice sa juga sredinom prošle decenije. U međuvremenu su se naselile i na još nekoliko beogradskih nebodera, u kolonije crne čiope. Prvo viđanje u Novom Sadu je bilo krajem juna 2020. oko zgrade Poreske uprave u centru grada, na kojoj se redovno gnezdi više desetina parova crne čioipe. Broj parova bele čiope je te, prošle i tekuće godine bio na tom lokalitetu od 3 do 5, a 2022. su se počele viđati, i najverovatnije gnezditi i na pojedinim mestima na Limanu i na Novom Naselju. Po svemu sudeći, kolonizacija se nastavlja, pa se može očekivati da će početi da se gnezde na još nekim mestima u gradu i van njega, u drugim delovima Vojvodine. Najveće jato koje je do sada viđeno u Novom Sadu brojalo je 8 jedinki.

Dok neki ornitolozi širenje područja rasprostranjenosti povezuju sa klimatskim promenama, drugi vide prilagođenost bele čiope, ali i ostale dve njene rođake – crne (Apus apus) i sive (Apus pallidus) kao glavni razlog ovih promena. Ipak, broj parova bele čiope u Srbiji još uvek je relativno mali. Za prošlu deceniju on je procenjen na samo 60-100 parova, dok je sada verovatno neznatno veći.

Čiope su odlični prirodni insekticidi i, zbog svog glasanja, vrlo vešte vazdušne akrobatike i vidljvosti, veoma upečatljiv simbol gradova, pa i Novog Sada. Ukoliko ispadnu iz gnezda, obratite se Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode radi uputstava kako im pomoći. Sa druge strane, u graditeljskom uzletu Novog Sada koji traje poslednjih četvrt veka, i koji će se, izvesno je, intenzivirati, treba misliti i na stanovnike zgrada. Oni su retki, ali jedan on najčešćih su čiope. Pravljenje namenskih kućica koje se mogu postavljati na fasade sa južne ili jugoistoične strane može da privuče čiope da se gnezde baš na Vašoj zgradi. Krajnje je vreme da projektanti „zelene infrastrukture“ kreiraju i takva rešenja koja će makar malo olakšati život ptica, kada smo im većinu prirodnih staništa već oduzeli.

Marko Tucakov, stručnjak za zaštitu prirode

Foto: Bojan Sarić

   

Zavod je ostvario uspešnu saradnju sa Fakultetom sporta i fizičkog vaspitanja iz Novog Sada i ugostio veliki broj studenata ovog fakulteta. U okviru predmeta „Aktivnosti u prirodi“ ovaj fakultet je organizovao letnju nastavu logorovanja za svoje studente. Svrha i cilj ovog programa je da približi studentima sporta boravak u prirodi i da im ukaže na značaj i korist od bavljenja fizičkom aktivnošću u čistoj, zelenoj sredini. Fizička aktivnost u prirodi je veoma kompleksna, podrazumeva boravak u prirodi, planinarenje, vožnju planinskog bicikla, alpinizam, vožnju kajaka, plivanje u čistim vodama i mnoge druge. Ove aktivnosti treba da se odvijaju uz uvažavanje svih prirodnih zakonitosti i uz poštovanje i očuvanje prirode. Upravo ovaj segment znanja promovisala je organizator protokola Bojana Majkić iz Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Zavod je od 11. do 23. jula 2022.godine primio 130 studenata 3. godine studija i upoznao ih sa aktivnostima na zaštiti prirode u Vojvodini. Sem predavanja o merama i aktivnostima na zaštiti prirode, studenti su pogledali i više dokumentarnih filmova iz serijala „Zaštićena prirodna dobra Novog Sada“ i upoznali se sa retkim i zaštićenim životinjskim i biljnim vrstama na Prirodnjačkoj izložbi. U ovom edukativnom programu učešće je uzela Bojana Majkić dipl. geograf – turizmolog.

 

"29. jun" je Međunarodni Dan Dunava i obeležava se u 14 evropskih podunavskih zemalјa potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava. Cilj obeležavanja je da se podigne svest za očuvanje reke kod što većeg broja lјudi i kako da se apeluje na racionalnu upotrebu vodnih resursa. Obeležavanje Dana Dunava se i ove 2022. godine odvija pod sloganom „Otkrij Dunav".

Konvencija o zaštiti reke Dunav je osnov za saradnju evropskih država radi zaštite Dunava na čijem slivu živi više od 80 miliona lјudi. Potpisana je 29.06.1994. godine, u Sofiji (Bugarska), od strane podunavskih zemalјa i Evropske unije. Prvi put je ovaj dan obeležen 2004. godine, kada je zvanično doneta odluka o proslavi, na 6. redovnom sastanku ICPDR-a u Beču povodom desetogodišnjice potpisivanja Konvencije. Svih 14 podunavskih zemalјa koje su potpisale Međunarodnu konvenciju o zaštiti Dunava proslavlјaju ovaj dan.

Dunav je druga po dužini evropska reka. Sa svojih 2888 kilometara Dunav povezuje istok i zapad Evrope, Atlantik i Mediteran. Kroz Srbiju njegov tok je dug 588 kilometara, tu se u njega ulivaju Drava, Tisa, Sava, Tamiš, Morava, Nera, Timok... Pored Dunava se u Srbiji nalaze mnogobrojna zaštićena prirodna dobra: SRP„Gornje podunavlјe", SRP "Karađorđevo", Park prirode "Tikvara", PP „Begečka jama", NP „Fruška gora", SRP „Kovilјsko petrovaradinski rit", SRP "Titelski breg", PIO „Ade i odseci kod Slankamena", SRP „Deliblatska peščara" i Labudovo okno, NP „Đerdap". Stručne ekipe Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode predano istražuju i nova staništa u Podunavlju sa željom da ih zaštite i sačuvaju za buduća pokolenja.

Dunav je sudbinska reka Evrope i vekovima je bio glavna saobraćajnica, kolevka kulture i svedok prvih koraka naše civilizacije. Svedoci burne prošlosti su tvrđave na Dunavu i to: tvrđava u Baču, Petrovaradinska tvrđava, Kalemegdan, Smederevska, Ramska, Golubačka i tvrđava Fetislam, ali i arheološki lokaliteti Donja Branjevina (Crvenokosa boginja), Vinča, Lepenski vir, Trajanova tabla...

Zavod se trudi da najvrednija prirodna dobra dobiju i međunarodni status i priznanje. Na osnovu predloga i studija Zavoda tri prirodna dobra na Dunavu u Vojvodini je dobilo status Međunarodnog močvarnog područja po Ramsarskoj konvenciji (Ramsar Convention) i to: Gornje Podunavlje, Koviljsko petrovaradinski rit i Labudovo okno (deo SRP „Deliblatska peščara"). Nacionalni park „Đerdap" je takođe 2020.godine dobio ovo vredno priznanje, kao i status „Geoparka prirode".

Međunarodni koordinacioni savet UNESKO programa „Čovek i biosfera" je 2017. godine doneo odluku u Parizu da rezervat biosfere „Bačko Podunavlјe" bude upisan u Svetsku listu rezervata biosfere. Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je u saradnji sa Svetskim Fondom za prirodu WWF-om i resornim ministarstvom izradio predlog za nominaciju. Rezervat biosfere „Bačko Podunavlјe" je veličine 176.635 hektara i nalazi se na području lokalnih samouprava Sombor, Apatin, Odžaci, Bač i Bačka Palanka. Rezervat biosfere "Bačko Podunavlјe" je 2021.godine postao i sastavni deo Prekograničnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav" („Evropski Amazon") prvog zaštićenog područja u svetu koje se prostire kroz pet država: Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju. Predstavlјa jednu od najočuvanijih ritsko-močvarnih celina na čitavom toku Dunava, površine 931.820 hektara.

Zavod je u poslednjih desetak godina puno ulagao u promociju prirodnih vrednosti Dunava u Vojvodini i Srbiji. Na Prirodnjačkoj izložbi Zavoda su predstavljene mnogobrojne zaštićene i strogo zaštićene vrste biljaka i životinja koje obitavaju u Podunavlju. Trenutno se može pogledati i tematska izložba „Kavijar" čiji je glavni cilj promocija zaštite jesetarskih vrsta riba: jesetre, morune, kečige... Izložba je organizovana u saradnji sa Prirodnjačkim muzejom u Beogradu. U okviru svoje izdavačke delatnosti Zavod je, kao suorganizator, izdao i dokumentarne filmove koji promovišu prirodu Podunavlja u Srbiji: „Reka života – Dunav" (2012.) i „Konji Krčedinske ade"(2013). Monografijom: Rezervat biosfere „Bačko Podunavlje" – priroda i ljudi (2018), Zavod je u suizdavaštvu sa Pokrajinskim sekretarijatom za urbanizam i zaštitu životne sredine, predstavio bogatstvo biološke raznovrsnosti ovog prostora, tradicionalne delatnosti, održivi razvoj i kako da ih očuvamo za buduća pokolenja.

Verujemo da je Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, svojim aktivnostima na zaštiti i promociji, pridržavajući se postojećih zakona, uspeo da na najbolјi način utre put zaštiti, očuvanju i promociji prirode srpskog Podunavlja, zaštićenih prirodnih dobara i zaštićenih biljnih i životinjskih vrsta, a na korist generacijama koje dolaze.

Više o obeležavanju Dana Dunava 2022. godine i manifestacijama u podunavskim zemljama može da se pročita na sajtu ICPDR-a: http://www.danubeday.org/

Tekst i foto: dr Oliver Fojkar

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode

SAOPŠTENјE ZA MEDIJE


Bački Monoštor, Novi Sad, 27. maj 2022. - Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, zajedno sa Svetskom organizacijom za prirodu WWF i uz podršku JP „Vojvodinašume" i Udruženja građana „Podunav" iz Bačkog Monoštora, organizovao je 20. maja u Specijalnom rezervatu prirode „Gornje Podunavlјe" volontersku akciju učenja o prirodi i aktivnog rada.

U akciji su učestvovali učenici Osnovne škole „22. oktobar" iz Bačkog Monoštora, kojima je stručnjak Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode, ihtiolog Laslo Galamboš demonstrirao pravlјenje gnezda za smuđa, koje se polaže na dno vodenih staništa gde su mesta povolјna za mrest ove vrste, dok susaradnici iz WWF-a edukovali decu na praktičnim primerima i uz igru kako se uspostavlјaju rezervati biosfere. Grupa odraslih volontera krčila je za to vreme agresivne vrste žbunja na lokalitetu bare Semenjača, očistivši oko 100 kvadratnih metara od baregmca i gloga koji su počeli da nadiru prema unutrašnjosti ovog vodenog tela, u kome su se u ranijem periodu odvijale aktivosti ekološke revitalizacije staništa.

„Želimo da damo priliku lokalnim zajednicama koje već imaju razvijene prakse aktivnog rada i edukacije u prirodi, da rezultate tih praksi pokažu i onim zajednicama u Rezervatu biosfere „Bačko Podunavlјe" koje do sada nisu bile aktivne u tom pogledu", izjavlјuje Marko Tucakov, stručnjak zaštite prirode u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode. „Edukacija i volonerski rad samo su neke od mogućnosti koje pružaju rezervati biosfere, a činjenica da je pre nešto manje od godinu dana ovo područje proglašeno i delom prekograničlnog rezervata biosfere „Mura-Drava-Dunav" pokazuje ne samo njegovu veliku prirodu vrednost nego i ogroman značaj za lokalnu zajednicu", dodaje on. Tucakov navodi i da su rezervati biosfere prioritetna, i od strane Uneska potvrđeno najbolјa mesta za edukativne aktivnosti. „Podstičemo sve škole koje se nalaze u selima uzduž „našeg" rezervata biosfere da te mogućnosti koriste. Praktične veštine u zaštiti prirodnih dobara uvek smo spremni pokazati svim zainteresovanima i tako ih uklјučiti u zašptitu prirode", zaklјučuje on.

WWF kroz edukativne aktivnosti nastoji da podiže svest o potrebi zaštite staništa i divlјih vrsta koje ih nastanjuju, kao i da uklјučuje i podstiče lokalne zajednice da razvijaju prakse koje su održive i u skladu sa prirodom.

„Edukacija nam je važan alat i saveznik za očuvanje i zaštitu prirode, i smatramo da je neophodno da se deca još od najranijeg uzrasta upoznaju sa funkcijama i uslugama koje nude ekosistemi, poput ublažavanja posledica klimatskih promena. Upravo će oni biti ti koji će promovisati zaštitu ovog rezervata biosfere, i koji će zajedničkim snagama očuvati prirodne i kulturne vrednosti za naredne generacije", izjavlјuje Nikola Matović iz WWF Adrije.

Ove aktivnosti deo su projekta „Zaštita i obnova ekološke povezanosti na području rečnog koridora Mura-Drava-Dunav putem međusektorske saradnje", koje kroz partnerstvo sprovode državne institucije, upravlјači zaštićenih područja i civilne organizacije iz Austrije, Slovenije, Hrvatske, Mađarske i Srbije, koji sufinansira Evropska unija putem Dunavskog transnacionalnog programa. Partneri u Srbiji su Pokrajinski zavod za zaštitu prirode i WWF, svetska organizacija za prirodu, a pridruženi strateški partneri su Ministarstvo zaštite životne sredine, Pokrajinski sekrtetarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine i JP „Vojvodinašume". Projekat sufinansira Evropska unija putem Dunavskog transnacionalnog programa.

Autor fotografija: WWF Adria

Dodatni podaci o projektu: https://www.interreg-danube.eu/approved-projects/lifelinemdd

Dodatne informacije: Marko Tucakov, Pokrajinski zavod za zaštitu prirode, tel. 064/8500709

U Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode je i ove godine uspešno sprovedena manifestacija „Muzeji za 10“ i „Evropska noć muzeja“. Ovogodišnji moto manifestacije je bio „Moć muzeja“. Ova do sada najveća muzejska inicijativa na teritoriji Srbije jedinstvena je u evropskom kulturnom prostoru i osmišljena je sa idejom bliže saradnje i zajedničkog nastupa muzeja u Srbiji sa ciljem efikasnijeg rada, veće vidljivosti, kao i čvršće povezanosti s lokalnom zajednicom. Rezultat je intenzivnija interakcija sa publikom i veća poseta, kao i bogati i raznovrsni programi koji obogaćuju kulturno-turističku ponudu Srbije. Programi su se odvijali na više od 100 lokacija od 14 do 21. maja 2022.godine, a obuhvatili su niz izložbi i pratećih aktivnosti u vidu prezentacija, radionica, javnih razgovora, promocija, projekcija i drugih sadržaja. Posetioci manifestacije Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode su mogli da vide stalnu prirodnjačku postavku u kojoj se prikazuje bogatstvo biološke i geološke raznovrsnosti Vojvodine. Osim toga prezentovana je i izložba fotografija „GEOPARK ĐERDAP“, putovanje kroz prvi i jedini geopark u Srbiji. Izložba je organizovana u saradnji sa JP „NP Đerdap“. Takođe, posetioci su mogli da vide i izložbu „KAVIJAR“, autorke Dubravka Vučić – muzejske savetnice ihtiologa iz Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Tokom trajanja manifestacije održano je i tri radionice za decu pod nazivom „ ŽIVOTNI PUT MORUNE“. Celokupni program je posetilo preko 2000 posetilaca, što je za post-kovid period dobra posećenost. Zahvaljujemo se svima koji dali svoj doprinos pri realizaciji ovog programa. #muzejiza10 #IMD2021 #NDM#PZZP#

Generalna skupština Ujedinjenih nacija proglasila je 22. maj za Dan zaštite biodiverziteta u cilju podizanja svesti građana i povećanja razumevanja značaja njegovog očuvanja i održivog korišćenja. Biodiverzitet kako u prošlosti tako i danas je pod velikim pritiskom različitih faktora ugrožavanja. Mnoge biološke vrste su ugrožene u većem ili manjem stepenu, na pragu su nestajanja ili su čak neke i zauvek izgubljene.

Usvajanjem Konvencije o biološkoj raznovrsnosti, na samitu UN o zaštiti životne sredine i održivom razvoju (Rio de Žaneiro, 1992. godine), ostvaren je opšti konsenzus da je biodiverzitet, koji nam obezbeđuje ne samo materijalna bogatstva, već i duhovno zdravlje, temelj zdrave životne sredine i održivog razvoja.

Moto obeležavanja ovogodišnjeg Dana biodiverziteta 2022. godine je: „ Izgradnja zajedničke budućnosti za sve živote ". Očuvanje biodiverziteta daje odgovor na više izazova održivog razvoja. Od rešenja zasnovanih na prirodi do klime, zdravstvenih pitanja, bezbednosti hrane i vode i održivih sredstava za život, biodiverzitet je osnova na kojoj možemo da gradimo bolje.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode sprovodi zaštitu biodiverziteta, strogo zaštićenih i zaštićenih vrsta, kroz očuvanje i zabranu narušavanja njihovih staništa, kroz zaštićena područja i druge vidove prostorne zaštite u AP Vojvodini. Zavod štiti ugrožene vrste u prirodi i kroz mere aktivne zaštite i unapređenje njihovih staništa, obezbeđujući im bolјe uslove za život i razmnožavanje. Stručni timovi Zavoda ovih dana intenzivno rade na valorizaciji novim prostora očuvane prirode i izradi predloga za njihovu zaštitu.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je 19. maja 2022.godine ponovo uzeo učešće na Sajmu stučnog usavršavanja studenata na PMF-u u Novom Sadu. Sajam je organizovan šesti put od strane Saveza studenata PMFa i Studentskog parlamenta Prirodno-matematičkog fakulteta Novog Sada. Ovim projektom organizatori žele da svojim kolegama približe kako izgleda razgovor za posao, da ih upoznaju sa predstavnicima raznih firmi, načinima poslovanja kao i mogućnošću zaposlenja ili ostvarivanja stručne prakse. Sajam je namenjen pre svega studentima završnih godina, ali isto tako i kolegama nižih godina studija kojima pruža mogućnost volontiranja u nekoj od firmi.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode je na Sajmu studentima biologije, ekologije, geografije, zaštite životne sredine i drugima preneo znanja i iskustva o radu i rezultatima postignutim na zaštiti prirode Vojvodine, mogućnostima za ostvarivanje prakse, volontiranja i zaposlenja. Nastup Zavoda je bio veoma zapažen, podeljeno je dosta promo materijala o radu naše institucije, o Prirodnjačkoj izložbi i retkim i ugroženim biljnim i životinjskim vrstama.

Dana 13.05.2022. godine je u Pokrajinskom zavodu za zaštitu prirode u Novom Sadu otvorena veoma zanimljiva i značajna izložba pod nazivom „KAVIJAR", autorke Dubravke Vučić, muzejskog savetnika ihtiologa iz Beograda. Izložba je realizovana u saradnji sa Prirodnjačkim muzejom u Beogradu sa kojim Zavod već dvadeset godina ima izuzetnu saradnju.

Izložbu je otvorio Stanko Kosovac, pomoćnik direktora Zavoda koji je istakao da je Prirodnjački muzej u Beogradu veoma eminentna institucija osnovana još davne 1895. godine i da će ove godine obeležiti 127 godina postojanja. Naveo je da se u biološkim i geološkim zbirkama muzeja nalazi više od 2 miliona vrednih eksponata i puno unikatnIh holotipova – po kojima su po prvi put opisane neke novootkrivene vrste.

Ova veoma značajna i moderna izložba „KAVIJAR"nam daje odgovore na mnoga pitanja: Kako je kavijar postao nadaleko poznat, zašto je i kada bio hrana siromašnih, zbog čega je srpski kavijar bio jedan od najcenjenijih i koji je danas najskuplјi kavijar na svetu? Zašto se jesetarske vrste smatraju živim fosilima, koji je jesetrin misteriozni put od Crnog mora do reka radi mrešćenja? Kosovac je istakao da odgovore na ova, ali i druga pitanja o taksonomiji, biologiji i zaštiti jesetarskih vrsta riba saznajemo na ovoj izložbi.

Organizator i moderator izložbe je bio dr Oliver Fojkar koji je istakao da jesetre spadaju u najugroženije vrste riba na svetu, sa malo preostalih prirodnih staništa koja im pružaju odgovarajuće uslove za opstanak. Razlozi za smanjenje populacija jesetri su mnogobrojni. Međutim, nadamo se da ćemo mi lјudi ipak naći put i način da ih spasemo od nestajanja.

Čestitamo još jednom autorki izložbe Dubravki Vučić i timu Prirodnjačkog muzeja u Beogradu na realizaciji ovako lepe i značajne izložbe. Izložba se otvara povodom manifestacije „MUZEJI za 10" i „Evropska noć muzeja" i biće otvorena do kraja juna 2022.godine.

Foto: Novaković S. i Caran-Pavlović M.

Pozivamo vas da nas posetite na manifestaciji

MUZEJI ZA 10

i Evropska noć muzeja

14 – 20. maj 2022. godine

 

PROGRAM:

Stalna postavka:

„STALNA POSTAVKA POKRAJINSKOG ZAVODA ZA ZAŠTITU PRIRODE"

prikaz bogatstva biološke i geološke raznovrsnosti Vojvodine

 

Tematske izložbe:

„KAVIJAR"

- autor: Dubravka Vučić – muzejski savetnik ihtiolog. Izložba se organizuje u saradnji sa Prirodnjačkim muzejom u Beogradu.

 

„GEOPARK ĐERDAP"

- Putovanje kroz prvi i jedini geopark u Srbiji, foto izložba.

Izložba se organizuje u saradnji sa JP „NACIONALNI PARK ĐERDAP".

 

Radionice za decu „ ŽIVOTNI PUT MORUNE"

16. maj od 10 do 12 časova

18. maj od 10 do 12 časova

20. maj od 10 do 12 časova

Tokom trajanja radionice deca će se upoznati sa pretnjama sa kojima se susreću jesetarske vrste na svom migratornom putu na koji polaze radi produžetka vrste.

 

Radno vreme u toku manifestacije "Muzeji za 10" je : od 10 do 16 časova,

a za Evropsku noć muzeja u subotu 14. maja od 10 do 22 časa.

 

POKRAJINSKI ZAVOD ZA ZAŠTITU PRIRODE

Radnička 20a, Novi Sad

Ulaz je slobodan

DOBRO DOŠLI!

Top of Page