Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
  • 01
  • 02
  • 03
  • 04
  • 05
  • 06
  • 07
  • 08
  • 09
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
geoportal

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Jun 2022
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
Nema slike
Svetski dan zaštite životne sredine je dan koji se obeležava u celom svetu svakog 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa cilјem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer se tog dana održala Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. godine. U svetu se na ovaj dan pokreću brojne aktivnosti u koje je uklјučena javnost, a koje propagiraju odgovorni odnos prema okruženju. U pomenute aktivnosti se jednako uklјučuje i vladin i nevladin sektor.
Datum :  nedelja, 05 jun 2022
6
7
8
Nema slike
Svetskog dana okeana podsećamo se na vitalnu ulogu mora i okeana za nas same pa i celu Evropu i svet. Iako nije zvanično proglašen od strane Ujedinjenih nacija, svetski Dan okeana se slavi svakog 8. juna i to od 1992. godine, pošto je taj datum utvrđen na samitu u Rio de Žaneiru. Ovaj dan je prilika da se slavi svetski okean i naša lična povezanost sa morem. Svetski okean je neophodno čuvati iz mnogo razloga, a najvažniji među njima su sledeći: on proizvodi najveći deo kiseonika koji udišemo pomaže ljudima da se prehrane reguliše našu klimu čisti vodu koju pijemo predstavlja izvor mogućih lekova
Datum :  sreda, 08 jun 2022
9
10
11
12
13
14
15
16
17
Nema slike
Dan borbe protiv isušivanja i poplava
Datum :  petak, 17 jun 2022
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
Nema slike
Dan Dunava je integralni deo saradnje podunavskih zemalja i proslavlja se u svih četrnaest zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja pojedinaca i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodenih resursa. U zemljama širom Evrope inicijator obeležavanja Dana Dunava je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for Danube Protection – ICPDR), čija je misija da promoviše i koordinira održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i zaštitu, poboljšanje i racionalnu upotrebu voda.
Datum :  sreda, 29 jun 2022
30
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

ZAŠTITA BANATSKOG BOŽURA

  • Objavljeno u Aktuelnosti
  • Pročitano 181 puta
ZAŠTITA BANATSKOG BOŽURA

Monitoring i aktivna zaštita strogo zaštićenih vrsta viših bilјaka

Banatski božur (P. officinalis subsp. banatica) je jedna od 4 poznate divlјe vrste božura u Srbiji (ostale vrste su muški božur (P. daurica) , kosovski božur (P. peregrina) i stepski božur (P. tenuifolia) ). Sve navedene vrste božura se nalaze pod strogom zaštitom, jer su ugrožene zbog nestanka prirodnih staništa.

Banatski božur je u Srbiji donedavno bio očuvan samo na jednom mikrolokalitetu na Flamundi u okviru granica Specijalnog rezervata prirode „Deliblatska peščara. Zahvalјujući istraživanjima botaničara i ekologa vrsta je tokom prethodnih nekoliko godina pronađena na još nekoliko lokaliteta u Srbiji (na planinama Rudnik, Paštrik i na ograncima Fruške gore).

Populacija banatskog božura na Flamundi ima izuzetan naučni značaj jer je na osnovu jedinki iz ove populacije banatski božur prvi put opisan za nauku 1828. godine. Ovakvi lokaliteti na kojima se nalaze jedinke koje su predstavlјale osnovu za opis nekog oblika (taksonomski tipski primerci) se nazivaju klasični lokaliteti (locus classicus) . Grupa srodničkih vrsta u okviru kompleksa Paeonia officinalis je u taksonomskom smislu teška i nedovolјno proučena sa brojnim prelaznim oblicima između vrsta i nerešenim statusom mnogih oblika, zbog čega očuvana tipska populacija na klasičnom lokalitetu ima neprocenjiv značaj u rešavanju ove složene problematike. Banatski božur je donedavno smatran striktnim panonskim endemom, pa novi uvidi u prirodu ove vrste i u njeno rasprostranjenje mogu uticati na promenu statusa ili prostornog obuhvata njene zakonske zaštite u Srbiji i u svetu. Zbog toga su bitni i zaštita tipskih populacija na terenu i nastavak taksonomskih i genetičkih istraživanja u laboratoriji.

Populacija banatskog božura na Deliblatskoj peščari je, sudeći prema dostupnim istorijskim izvorima, tokom prethodnih 150 godina smanjena i od nekadašnjih nekoliko lokaliteta na peščari do sredine 20. veka svedena samo na jedan mikrolokalitet na Flamundi. Razlozi nestanka i smanjenja su pre svega u promeni prirodne vegetacije peščare, što je posledica napora na umirivanju (vezivanju) nekada pokretnih peskova sadnjom drveća i mešavinom trava započetih 1818. godine, naročito sadnje bagrema i borova od sredine 19. veka. Bagrem je tek pre nekoliko decenija prepoznat kao invazivna vrsta. Na staništu banatskog božura danas preovlađuju sastojine niskog drveća i žbunja. Bez redovnog uklanjanja zelјaste i drvenaste vegetacije populacija božura bi za kratko vreme nestala zbog obrastanja.

Pokrajinski zavod za zaštitu prirode od 1994. godine sprovodi redovno čišćenje staništa i posmatranje populacije banatskog božura na Flamundi u okviru 17 stalnih kvadrata. Monitoringom stanja populacije su obuhvaćeni: brojnost, uzrasna struktura, biometrijske karakteristike i raspored jedinki unutar 3 grupe jedinki božura (dve stalne grupe i jedna presađena grupe). Od 1996. godine u tri navrata su sprovedene aktivne mere sa uklanjanjem žbunja, a 2011. i 2012. godine sanitarna seča i proreda u šumskoj sastojini. Brojnost populacije je u protekle dve decenije od jedva 40 - tak vegetativnih jedinki (juvenila) povećana na prosečno 60 do 80 jedinki. U proteklim godinama, kada su sprovedene aktivne mere, javlјalo se i preko 100 jedinki. Populacija se na lokalitetu razmnožava semenom i vegetativno. Tokom 2021. godine je registrovano 12 reproduktivnih i 65 mladih (juvenilnih jedinki).

Takođe, u toku ove godine stručnjaci Instituta za lekovito bilјe „Dr Josif Pančić" iz Beograda su u saradnji sa Pokrajinskim zavodom za zaštitu prirode obavili uzorkovanje delova lista i cveta za potrebe genetskih analiza i veštačkog umnožavanja bilјaka kao i uzorkovanje tla sa lokacija predviđenih za reintrodukciju vrste u okviru Deliblatske peščare.

U narednom periodu je planiran nastavak rada na čišćenju staništa i praćenju populacije na Flamundi, početak rada na reintrodukciji vrste na potencijalnim staništima u okviru Deliblatske peščare kao i kartiranje i praćenje populacije na Fruškoj gori.

Ranko Perić – stručnjak za zaštitu prirode

Foto: Fojkar O., Perić R.

Top of Page