Pokrajinski zavod za zaštitu prirode
  • 01
  • 02
  • 03
  • 04
  • 05
  • 06
  • 07
  • 08
  • 09
  • 10
  • 11
  • 12
  • 13
  • 14
  • 15
  • 16
  • 17
  • 18
  • 19
  • 20
  • 21
  • 22
  • 23
  • 24
  • 25
geoportal

REZERVAT BIOSFERE "BAČKO PODUNAVLJE"

logo-unesco-mab
Zbrinjavanje
coopMDD projekat
logo-sava-ties
logo-lifeline-mdd

Događaji

Jun 2022
pon uto sre čet pet sub ned
1
2
3
4
5
Nema slike
Svetski dan zaštite životne sredine je dan koji se obeležava u celom svetu svakog 5. juna kroz razne aktivnosti i kampanje, sa cilјem da se skrene pažnja javnosti na brojne ekološke probleme i potrebu očuvanja životne sredine. Datum 5. juni je odredila Generalna skupština UN jer se tog dana održala Konferencija o zaštiti životne sredine u Stokholmu 1972. godine. U svetu se na ovaj dan pokreću brojne aktivnosti u koje je uklјučena javnost, a koje propagiraju odgovorni odnos prema okruženju. U pomenute aktivnosti se jednako uklјučuje i vladin i nevladin sektor.
Datum :  nedelja, 05 jun 2022
6
7
8
Nema slike
Svetskog dana okeana podsećamo se na vitalnu ulogu mora i okeana za nas same pa i celu Evropu i svet. Iako nije zvanično proglašen od strane Ujedinjenih nacija, svetski Dan okeana se slavi svakog 8. juna i to od 1992. godine, pošto je taj datum utvrđen na samitu u Rio de Žaneiru. Ovaj dan je prilika da se slavi svetski okean i naša lična povezanost sa morem. Svetski okean je neophodno čuvati iz mnogo razloga, a najvažniji među njima su sledeći: on proizvodi najveći deo kiseonika koji udišemo pomaže ljudima da se prehrane reguliše našu klimu čisti vodu koju pijemo predstavlja izvor mogućih lekova
Datum :  sreda, 08 jun 2022
9
10
11
12
13
14
15
16
17
Nema slike
Dan borbe protiv isušivanja i poplava
Datum :  petak, 17 jun 2022
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
Nema slike
Dan Dunava je integralni deo saradnje podunavskih zemalja i proslavlja se u svih četrnaest zemalja potpisnica Međunarodne konvencije o zaštiti Dunava, kako bi se podigla svest za očuvanje reke kod što većeg broja pojedinaca i kako bi se apelovalo na racionalnu upotrebu vodenih resursa. U zemljama širom Evrope inicijator obeležavanja Dana Dunava je Međunarodna komisija za zaštitu reke Dunav (International Commission for Danube Protection – ICPDR), čija je misija da promoviše i koordinira održivo i integralno upravljanje vodama, uključujući i zaštitu, poboljšanje i racionalnu upotrebu voda.
Datum :  sreda, 29 jun 2022
30
logo-pannoneagle

PZZP je član IUCN-a

IUCN
wwf-logo

WWF - FOND ZA ZAŠTITU PRIRODE

covid-19

Očuvanju životne sredine doprinosite uglavnom:

odgovornim ponašanjem u prirodi - 56.1%
racionalnom potrošnjom vode - 4.5%
štednjom energije (gasa, struje i sl.) - 9.1%
izbegavanjem korišćenja plastičnih kesa - 21.2%
višestrukom upotrebom ambalaže - 9.1%

Ukupno glasova: 66
Glasanje u ovoj anketi je zavrseno

Promocija fotomonografije „Reke života”

  • Objavljeno u Aktuelnosti
  • Pročitano 249 puta
Promocija fotomonografije „Reke života”

Promocija fotomonografije pod naslovom „Reke života" fotografa prirode, Predraga Kostina, održana je u petak, 18. marta 2022.godine, u amfiteatru Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Na promociji su govorili Stanko Kosovac, pomoćnik direktora Zavoda, Geza Farkaš, fotograf prirode, dr Oliver Fojkar, biolog i filmski stvaralac i autor Predrag Kostin.

U fotomonografiji „Reke života" Predrag Kostin prikazuje preko 100 fotografija raznih životinjskih vrsta koje žive pored vojvođanskih reka. Predeo u kome živimo obiluje vodama, tu teku i sustiču se velike Evropske reke: Dunav, Tisa, Sava, Begej, Tamiš, Jegrička... Tu pored tih reka nalaze se i najvrednija ritska, močvarna staništa, prostori koji obiluju životom. Autor ukazuje na bogatstvo vrsta i izražava želju da ih sačuva i za buduće generacije.

Stanko Kosovac, pomoćnik direktora i stručnjak za lovstvo je pozdravio sve prisutne ispred Zavoda i izrazio zadovoljstvo što se promocija ovako dragocene fotomonografije odvija upravo u ovoj instituciji. Posebno je naglasio da je u knjizi objavljen veliki broj fotografija evropskog jelena koje je autor Kostin snimio u SRP Gornje Podunavlje. Naveo je da je ovo rezervat koji se može pohvaliti sa najvećim brojem grla jelenje divljači u Srbiji, oko 2000. Istakao je da su fotografije jelena u rici izuzetno kvalitetne i da ih je veoma teško snimiti, što je autoru Kostinu uspelo.

Geza Farkaš se osvrnuo na veoma visoke umetničke i tehničke domete koji se prepoznaju u svakoj od objavljenih fotografija. Takođe je istakao ogromno posvećenje i odricanje autora koje je bilo neophodno da bi se došlo do ovakvog odabira radova.

Po mišljenju dr Fojkara, ovo je remek-delo prirodnjačke literature, koje se pored promotivnog, estetskog i umetničkog karaktera, ističe i bitnom edukativnom veličinom. „Značaj ove fotomonografije prirode za nas koji se bavimo njenom zaštitom je ogroman. Fotografije otkrivaju preostali svet divljih vrsta zbog kojih štitimo predele, naše reke, ritove, bare, slatine... Kada ljudi vide to bogatstvo vrsta onda su spremniji da se zalažu i bore za njihovu zaštitu."

Autor je u svom izlaganju napomenuo da fotomonografija „Reke života" predstavlja „starosedeoce" u svom prirodnom okruženju, razne vrste životinja. Kostin je naveo da se fotografišući ta divna bića trudio da im se što više približi kako bi ih snimio što bolje, nekada su to bili izuzetno teški uslovi, često i opasni ali da se sve zaboravljalo nakon uspešno završenog fotografisanja. Bile su to nedelje i meseci druženja sa izuzetnim ljudima od kojih je naučio puno toga o ponašanju životinja, ali i o krajevima gde je snimao.

Kostin na kraju kaže: „Nadam se da ova knjiga neće biti „svedok" da smo nekada živeli okruženi jelenima, orlovima, crnim rodama, tekunicama i mnogim drugim divnim stvorenjima već da će nas ona pokrenuti da malo više razmišljamo o njima i o tome kako da ih sačuvamo."

Opšte saglasje na kraju promocije upućuje na naslov ovog velelepnog dela (Reke života), koji nosi višeslojnu poruku svakom čitaocu - da se zapita šta to propuštamo u svojim prebrzim životima, šta imamo u svom najbližem okruženju i da li dovoljno vodimo računa o tome šta ćemo ostaviti svojim pokolenjima.

Foto: Vladimir Dobretić

Top of Page